10 kultnih ženskih likova iz domaćih komedija sa kojima se identifikujemo

Na televiziji i u kinematografiji su, generalno, muški likovi zastupljeniji od ženskih, o čemu se često govori. Neovisno o tome, glumice briljiraju, ostvarujući uloge koje se pamte.

Tako je i u domaćoj kinematografiji, u kojoj je disbalans između broja ženskih i muških uloga najvidljiviji na polju komedije. Što nikako nije omelo domaće glumice da pojedine ženske likove uzdignu do nivoa kultne ličnosti u toj meri da ih publika godinama po njima prepoznaje.

Branislav Nušić opisivao je naš mentalitet hirurški precizno kroz likove koji su, iako nastali pre 100 godina, i dalje aktuelni, a sa mnogima se i identifikujemo. Među ženskim likovima, u tom smislu, najupečatljivija je Živka ministarka.

Iako nosi negativne osobine, koje Nušić izvrće ruglu, prepoznajemo je i saosećamo sa njom, jer nas uveseljava svojom pokondirenošću i spontanošću. Igrali su je mnogi, maestralno, čak i muškarac, ali ju je na televiziji zakucala neponovljiva Milena Dravić.

Živka je žena iz naroda, obična prostodušna domaćica, koja živi mirnim životom i sa brigom koju ima svako od nas – kako sastaviti kraj sa krajem do sledeće plate. Onog trenutka kada joj muž, sticajem okolnosti postaje ministar, ne uspeva da uskladi želje sa primitivnom patrijarhalnošću i dovodi sebe u niz tragikomičnih scena.

Njena želja da maksimalno iskoristi svojih pet minuta slave svojstvena je svima i, mada teško priznajemo, to je tačka u kojoj se pronalazimo, ali se zahvaljujući Živki, tome smejemo.

Katarina Anđelić Cakana verovatno je najupečatljiviji lik domaćih humorističkih serija, prevashodno zbog neponovljive Vesne Trivalić, a u velikoj meri i zbog činjenice da su Otvorena vrata jedina od retkih serija u kojoj je u fokusu ženski lik.

Istovremeno, ona je lik sa najviše replika koje su ušle u svakodnevni govor.

Katarina je “konceptualni umetnik, vajar, humanista, bivša žena i tako dalje, i tako dalje.“ Postmodernista i buntovnica. Svojeglava je, preciznije neumoljiva.

Onakva kakav bi svako od nas voleo da bude, i jeste, makar samo pred ogledalom, u kupatilu. Ne voli prostakluk, a pogotovu nadimak Cakana pošto je simbol svega što Katarina mrzi – primitivizam, šund i materijalizam. U svetu mediokriteta često je nervoza i psihička nestabilna. Zato beži u svet umetnosti. Sarkastična je, spontana, smešna, najčešće neraspoložena, ali ipak pozitivna, jedinstvena.

Serija Otvorena vrata, zahvaljujući sposobnosti Biljane Srbljanović da kreira ženske likove poput onih sa kojima se svakodnevno susrećemo, obiluje i epizodnim ženskim ulogama koje su postale kultne.

Najupečatljivija je Anka Crnotravka. O čemu svedoči i povratak u kasnijim sezonama. Uostalom dovoljno je otići na Youtube, pa shvatiti da su scene u kojima se ona pojavljuje najgledanije, a replike uz Katarinine, najpopularnije.

Anka je prototip ovisnice o estradi i promoterke loših vrednosti, ali simpatična, zabavna. Mnogi je vole, čak se i poistovećuju sa njom, ne shvatajući u kojoj meri je ona zapravo parodija svega onoga što nas, kao i Katarinu, napada sa svih strana.

Dovoljne su samo scene pozivanja hotela ili kampovanja, da sebe vidite u situacijama u kojima se nalazi Gordana Diklić, pa da se poistovetite sa njom i da vas, uz to, nasmeje do suza.

Gordana Diklić je razvedena žena, koja živi sa tri kćerke u “najgorim godinama”, ima stresan posao, psa koji zahteva punu pažnju, bivšeg muža preljubnika, auto koji se kvari i mnoštvo drugih problema svojstvenih svima. Sve što želi je malo razumevanja i odmor, ali i oko toga mora da se namuči. Njen trud da haotičan život održi koliko toliko normalnim uglavnom se izjalovi i ona upada u čitav niz duhovitih situacija na koje se publika grohotom smeje.

Milena Dravić, svuda maestralna, ovde briljira jednostavnošću igre, uvlačeći nas iskreno i duhovito u situacije koje i sama prolazi, a film Nije lako sa muškarcima dobio je status jednog od najpopularnijih filmova među jugoslovenskom publikom.

Ljubav, navika, panika spada u red najomiljenijih sitkoma uporedo sa činjenicom da je mnogima iritantan, zbog čestih afektacija i (pre)brzog govora. Ipak, serija je za kratko vreme postala kultna, prevashodno zbog brojnih replika primenjivih u svakodnevnom životu, od kojih većina izlazi iz usta glavnog ženskog lika Vere Milićević , koju je Seka Sabljić oživela i učinila beskrajno duhovitom onako kako to samo ona ume.

Porodica Milićević obiluje biserima koji su, manje više, deo svake porodice, ali ostaju u četiri zida. Milićevići se ogoljavaju, Vera pogotovu i otuda tolika popularnost. Ona je psiholog koji se trudi da bude civilizovan, ali joj to najčešće ne polazi za rukom. Njeno histerično ponašanje često je prenaglašeno, ali baš iz tog razloga publici i dopadljivo. Međutim, ono što je nesporno bio najjači keč za publiku jesu njena autentičnost i iskrenost.

Radmila Savićević bila je jedna od najboljih komičarki na ovim prostorima, što je potvrdila brojnim ulogama. I mada među njima ima dopadljivijih, računajući i onu u Boljem životu, najupečatljivija i najpopularnija je Riska. Zanimljivo je da čak i oni koji nisu fanovi Srećnih ljudi, gotive Risku i koriste njene replike i kletve od “Ja nisam debela ja sam otečena” do “(Ja sam) Riska od Ristane, a vriska će tek da nastane”.

Riska je domaćica na kojoj stoji cela kuća Golubovića, jer ona “vuče kola za sve, kola bez točkova”. Od dva pravi četiri, supu kuva od ništa, gaće, čarape i košulje krpi, ništa ne baca, a kafu kuva dvaput istu.

Ona je tragikomičan podsetnik kako žive mnoge domaćice u Srbiji i sa kakvim se stavovima bore.

Sve njene izjave, kojima nas uveseljava, ali svojom prostodušnom inteligencijom i edukuje, nastaju između kukanja zbog previše posla i disfunkcionalne porodice, sa jedne strane, i psovanja komšiluka sa druge.

Njen živopisan karakter i oštar jezik su ono zbog čega je publika voli, kao i činjenica da iako stalno kuka ona se ne zaustavlja.

Najupečatljiviji ženski lik Boljeg života, kada je o humoru reč, iako je ispred nje par važnijih ženskih likova, postala je Koka. Buntovnica, britka na jeziku, Koviljka Stanković je lik kog publika zavoli na prvu o čemu je govorio i sam autor serije Siniša Pavić, otkrivši kako je najviše uživao baš u pisanju ovog lika i da su mu dobre reakcije publike davale vetar u leđa da se raspiše, ali i da je Koka zaista postojala tj. da mu je kao inspiracija poslužila prava “šalteruša” koju je sreo u svom Vlasotincu.

Tako je Koka postala jedan od zaštitnih simbola kultne serije, naravno zahvaljujući i odličnoj glumi Jelice Sretenović, koja je u više navrata priznala kako ju je ta uloga obeležila za ceo život. Glumica se odlično snašla u ulozi buntovnice, koja je svima, bez pardona, sipala istinu u lice. Svojom slobodoumnošću i otresitošću ona je prototip žene sa kojom će svaka druga da se identifikuje, makar u želji da bude poput Koke koja uvek govori ono što misli, suprostavlja se svima, a pogotovu onima koji je gledaju sa visine.

Svetlana Bojković je u svojoj karijeri kreirala nekoliko kultnih ženskih likova, ali je u komediji sestra Antonija van svake konkurencije. Pored toga što je iz duhovitog ugla prikazala prepotentnost glavne medicinske sestre, čije su koleginice u stvarnom životu neretko nadobudne i ponašaju se kao da su važnije od doktora (istina, u nekim situacijama i jesu), pokazala je i kako izgleda tašta iz noćne more.

Britkog jezika, sa ironičnim ili sarkastičnim odgovorom na svaku situaciju, izgovorila je i veliki broj rečenica koje su u formi replika odavno ušle u svakodnevni govor, a mnoge su ultrapopularne i na TikToku, što znači da se i mlađe generacije identifikuju sa njom, dok starije generacije njene mudrosti odavno znaju napamet.

Sitkom Andrija i Anđelka sniman je sa idejom da se prikaže odnos prosečnih dvoje ljudi iz našeg komšiluka sa osnovnom idejom da se ljudi sa njima poistovete, što im je u potpunosti pošlo za trukom. Glavni keč kod ove serije je to što glavni glumci izgledaju kao da ne glume. Anđelka, zajedno sa Andrijom, upada u brojne komične situacije koje se dešavaju svakom od nas, kao i one manje komične, ali ona kroz njih uvek prolazi tako da nas zasmejava do suza.

Njeni kaprici su tipično ženski i nerviraju Andriju, kao tipičnog muškarca. Ta dva polarizovana pogleda na svet su polazište ovog sitkoma. Anđelka je u svom, tipično ženskom, pogledu na stvari toliko ubedljiva da je obožava i muška publika, dok ženska redovno staje na njenu stranu, jer je njihova tipična predstavnica koja najčešće izlazi kao pobednica iz ovog televizijskog muško-ženskog duela.

Činjenica da svako od nas ima neku tetku koja ga voli kao majka i koja je u toj brizi zabavna koliko i naporna, verovatno je glavni razlog što se u mnoštvu likova najgledanijeg domaćeg filma, Zona Zamfirova, kao kultni lik izdvojila tetka Doke.

Svakako zahvaljujući i odličnoj glumi Radmile Živković. Tetka Doke najčešće dolazi nepozvana i ponaša kao se kao muškarac – galami, puši, pije u tolikoj meri da je možemo posmatrati kao kvir lik, žargonski rečeno, kao “muškaraču”.

Međutim, ona je prevashodno jaka žena, stub porodice, onakva kakvih je u srpskoj istoriji bilo mnogo. Stevan Sremac umeo je odlično da opiše takve žene tetke, strine, majke, sestre, supruge, koje su spremne da do poslednjeg atoma snage i poslednje kapi krvi brane ono što je njihovo, prevashodno porodicu. I jedno je sigurno, bez takvih žena ne bi bilo ni zemlje, ni nas, kao ni dobre zabave i smeha.