Alternativne društvene mreže

Sećate li se utiska da će Facebook vladati večno? Ako ste još malo stariji, možda ste to mislili i za MySpace? Niste verovali da Google+ može neslavno da završi? Gde nestadoše domaće društvene mreže? Postoji li sloboda govora na njima ili su sve postale propagandna i oglašivačka glasila?

Evolucija društvenih mreža je brz, konstantan i nepredvidiv proces. I dok i najveći igrači nestaju preko noći, drugi se uzdižu istom brzinom, često inicijalno okarakterisani kao čudni, banalni ili “neinteligentni”.

U samo nekoliko godina, Facebook su listom napustili mladi, a zauzeli ljudi ‘u najboljim godinama’. Ti mladi preselili su se prvo na Instagram, ali su u međuvremenu i oni nabacili koju godinu i preorijentisali se na Twitter, Pinterest ili Reddit, a nova mladež fokusirala se na bezbrojne kratke video forme, tzv. “storije”, koje sad nude svi, a po kojem je nekako najpoznatiji TikTok.

Da u ovoj branši ne bi trebalo trčati pred rudu tržišta, svedoči slučaj servisa Vine koji je prvi uveo formu storija i 2016. godine neslavno i nepovratno - propao.

Ukrupnjavanje pre diversifikacije

U industriji društenih mreža, platformi i aplikacija prvo se desilo ukrupnjavanje. Regionalne i domaće izdanke na prelazu iz prve u drugu deceniju ovog veka Facebook je gutao bez milosti.

I dok je sajt Poznanici.com imitirao FB, a Karike.com (koje opskurno još uvek postoje) bile platforma za upoznavanje pre Badooa ili Tindera, domaća ružičanstvena “elita” oprobala se i u ovoj sferi svojim proto-influenserskim projektom Viper.co.rs za koga lično smatramo da u striktno komercijalnom smislu uopšte nije bio loš, ali da je i on kukuriknuo pre vremena i stoga završio u digitalnom loncu.

Kako ukrupnjavanje označava i monopolizaciju, moć koja se njome stekne počinje da se manifestuje nametanjem sve striktnijih pravila u vezi sa moderacijom (i cenzurom) sadržaja.

Tako je Facebook od vrlo žive i aktivne platforme postao agresivna oglasna tabla koja na sve moguće načine pokušava da nam utrapi što više toga, manipulišući ličnim podacima na etične i načine koji sa etikom nemaju mnogo veze.

Zato su se ljudi na njemu preselili u zatvorene grupe, gde su među najpopularnijim one posvećene kuvanju, turskim serijama i domaćim reality šou programima.

Opijajuća moć i cenzura drugomišljenika

Kako krupnog kapitala nema bez prikrivenog ili otvorenog šurovanja sa establišmentom, tako su i velike socijalne mreže pratile vladajuće narative zapadnih društva u čijem središtu se nalazi borba protiv onoga što je unapred etiketirano kao govor mržnje, online nasilje, lažne vesti, uz promociju tačno određenih ideoloških pogleda na svet. Oni koji se nisu pridržavali smernica nametnutih od strane platformi bili su nemilosrdno izbacivani, uključujući i 45. predsednika SAD.

Izbacivanje predsednika najmoćnije zemlje na svetu sa svih velikih društvenih mreža samo je do ekstrema dovelo več dugo aktuelno pitanje moderacije (i cenzure) sadržaja na njima.

Inicijalni argument u prilog uklanjanja neželjenih sadržaja je zapravo bio veoma jednostavan: “naša mreža - naša pravila”, ali polovina društva koja je u vrednosnom nesaglasju sa aktuelnim narativom vrlo brzo je shvatila da se čini sve da se njihov vrednosni sistem deplatformiše, tj. da im se - srpski rečeno - oduzme mikrofon i zapuše usta.

Jedno od najvažnijih pitanja u jeku kampanje za američke predsednčke izbore bilo je da li se Prvi amandman Ustava SAD koji garantuje slobodu govora i izražavanja (zabrana cenzure) odnosi i na društvene mreže. Odogovor eksperata za ustavno pravo bio je negativan - te mreže su u privatnom vlasništvu i kao takve smeju da samostalno uređuju pravila ponašanja na njima. Prvi amandman odnosi se isključivo na državne organe.

Deplatformisanje platformi

Pošto društvene mreže služe da bi ljudi na njima stvarali, primali i razmenjivali sadržaje koji su im bliski i koji ih zanimaju, postavlja se pitanje šta se dešava kada određena platforma počne da guši svoje korisnike? Kuda idu izgubljeni korisnici?

Kada su Facebook, Twitter i YouTube otpadnici pohrlili na alternativne društvene mreže, sačekalo ih je neprijatno iznenađenje - i same alternativne platforme su bivale momentalno deplatformisane i onemogućavane da postoje pod izgovorom da ne uklanjaju “zapaljive i sadržaje koji pozivaju na nasilje”. Cloud internet servis provajderi, kao i Google i Apple prodavnice aplikacija, su prekidali saradnju sa mrežama koje su ocenili kao “rasadnike govora mržnje”.

Pripadnici američkog desnog političkog spektra našli su se odjednom bez digitalnih foruma gde bi mogli da promovišu ideje i vrše međusobnu interakciju. Oko 20 miliona korisnika pro-desničarske libertarijanske mreže Parler (što je, doduše, manje od 1% globalnih korisnika jednog Facebooka) tek je tokom februara ove godine povratilo mogućnost pristupa servisu.

Mreža GAB je mikrobloging platforma nalik Twitteru koju posećuje “šareno društvo” tradicionalista, konzervativaca, antivaksera, zastupnika QAnon i drugih zavera, a bivši predsednik Donald Tramp je svakako njen najjači influenser. BigTech ovoj mreži radi o glavi već godinama, što joj u praksi samo dodaje na važnosti i posećenosti (inat nije samo srpski zanat).

Ni levo ni desno

Postoji čitav niz društvenih medija koji nisu apriorno ni levo ni desno na političkom spektru. U tabeli ispod navešćemo neke od njih i kojim etabliranim mrežama su one dostojna alternaiva. One možda nisu toliko posećene niti toliko prilagođene potrebama korisnika, ali se na njima poštuje privatnost i sloboda izražavanja i to smatramo solidnim kompromisom.

Dobar deo ovih mreža je decentralizovane, P2P prirode i hostovana na blokčejnu, što u realnosti označava nepostojanje centralnog autoriteta koji bi određivao pravila na njima, a koja se u njihovom slučaju donose demokratski, glasanjem samih korisnika.

Značaj ovih alternativa došao je u žižu javnosti kratkim tvitom Ilona Maska kojim je svoje pratioce tokom skandala sa promenom na koji način WhatApp koristi podatke o korisnicima pozvao da pređu na Signal.

Cancel(r) kultura i društvene mreže

Pored navedenih, izdvojili bismo i platforme koje su po strukturi tradicionalnije, ali koje modele prihodovanja ne baziraju na uhođenju posetilaca i prodaji informacija o njihovim aktivnostima, već su inicijalno besplatne, bez reklama, bez manipulacije algoritmima vremenske linije, a zarađuju prodajom svojih premijum servisa: Ello, MeWe, BitChute.

Ono što je, međutim, daleko važnije je njihovo nastojanje da ne budu “Misaona policija”, Orvelov distopijski entitet zadužen za progon “zabranjenih misli" čije je posedovanje u umu dovoljno da neko stekne status državnog neprijatelja i bude eliminisan, tj. rečeno današnjim rečnikom - otkazan (canceled).

Da mreže današnjice po mnogo čemu prevazilaze klasična distopijska dela pokazala nam je i popularna Netflixova serija Black Mirror. Obrađujući ih u čak dve epizode (Smithereens i Nosedive), u prvoj se prikazuje njihiva bezobalna moć, dok je druga zastrašujuće realistična demonstracija sistema društvenog ocenjivanja građana (social scoring) u njegovoj izglednoj zapadnjačkoj verzija koja se formira (kineska je već u upotrebi).

U digitalnom okruženju u kojem nećemo smeti da zucnemo ništa što je u suprotnosti sa vladajućim mišljenjem i agendom, sloboda bi mogla da postane retka ptica dostupna samo nekolicini samoodabranih. Ili, kako je to rekao Bendžamin Frenklin: “Oni koji se mogu odreći malo vlastitih sloboda da bi postigli malo privremene vlastite sigurnosti ne zaslužuju ni slobodu ni sigurnost”.

Fotografije: Adam Jang; Ehimetalor Akhere Unuabona; Visuals;