Clubhouse: Evolutivni iskorak radija, podcasta i društvenih mreža
Kada se pojavila, audio društvena mreža Clubhouse izazvala je veliku pažnju javnosti, a njena marketinška strategija kreiranja veštačke nestašice i ekskluziviteta (mreži se može pristupiti samo uz specijalnu pozivnicu postojećih korisnika) naišla je na opšte pohvale.
Pohvale su, međutim, ispratili i zli jezici koji su odmah podsetili na slučaj Google+, društvene mreže koja je do sada najveći propali projekat ovog informacionog giganta, a koja je u startu takođe bila invitation only.
Ako izumemo ovu nezgodnu paralelu, čini nam se da će se Clubhouse ipak uspešno i trajno "zapatiti", barem u Sjedinjenim Državama koje imaju bogato iskustvo u domenu radijske (i uopšte audio) kulture komunikacija.
Uzlet do Meseca uz pomoć Ilona Maska
Da je Clubhouse prevashodno američki projekat, videlo se i po tome što je iOS donedavno bila jedina platforma za korišćenje aplikacije, a da se Android verzija pojavila u maju 2021, više od mesec dana nakon prve godišnjice njegovog postojanja.
Po pitanju geografske ekspanzije, marketari ove mreže su napravili dobru procenu pri davanju prioriteta američkim korisnicima jer “ostatak sveta” dosta zaostaje u pogledu broja aktivnih korisnika (prve tri zemlje po ovom kriterijumu - ali daleko iza SAD - su Nemačka, Japan i Ujedinjeno Kraljevstvo).
U vreme pisanja ovog članka, Clubhouse je imao oko 10 miliona korisnika aktivnih na nedeljnom nivou, što je rast od preko 1500% za period od poslednjih pet meseci.
To je i dalje samo delić publike jednog Facebooka, ali osnovno svojstvo ove društvene mreže nikada ni neće biti masovnost, već ekskluzivitet sadržaja, voditelja i učesnika u raspravama i panelima.
“Okrenite nulu, Vladimire Vladimiroviču!”
Mag u svetu mimova, internet utvara, hajpova i spektakla, za Clubhouse je dobar posao “kad je bilo najpotrebnije” obavio kontroverzni Ilon Mask. Pre nego što se surovo poigrao Bitcoinom i opskurnom kriptovalutom Dogecoin putem svojih objava, Mask je pozvao ni manje ni više nego predsednika Rusije, Vladimira Putina, na šoljicu razgovora putem Clubhousea.
Efekat te pozivnice u Kremlju je verovatno bio negde između neverice i podsmeha kruga ljudi oko ruskog lidera, mada taj sasvim izvesni podsmeh mnogo govori i o nekompatibilnosti načina na koji svetski lideri različitih kultura razmišljaju, komuniciraju i delaju.
Evolucija američke kulture radija
Radio je više nego igde u Americi bio (i ostao) bitan medij. Njegovo Zlatno doba koje je trajalo od 20-tih do 50-tih godina XX veka ustoličilo ga je kao dominantan masovni medijum namenjen zabavi, informisanju, društvenoj diskusiji i religijskom propovedništvu.
On je bio ujedno i kohezioni faktor porodice, okupljajući je oko prijemnika - pojava koja će zamreti tek individualizacijom komunikacija kao posledicom upotrebe pametnih uređaja i mobilnog interneta.
Iako mu je televizija odavno preuzela primat, radio je ostao simbol i pratilac američke masovne kulture koju, između ostalog, karaktetišu fizička mobilnost ljudi (automobile and road culture), otvorenost u diskusijama (ali i oštra polarizacija mišljenja), religijska posvećenost juga, naporan rad više stvari odjednom (radio ne konzmira svu pažnju osobe koja nešto radi), kao i velika geografska razuđenost države van urbanih sredina.
Zemaljski (AM i FM) radio decenijama je sa uspehom odgovarao na ove izazove, pružajući slušaocima način da učestvuju u društvenoj komunikaciji i prate za njih relevantne tokove informacija, čak i ako žive “na drumu” ili negde “bogu iza leđa”.
Digitalizacija glasovne komunikacije
Prelazak sa klasične radiodifuzije na digitalni, strimovan ili satelitski radio doneo je mnoge novine, ali nije eliminisao pojavu celebrity voditelja i šou programa. Paralelno sa digitalizacijom radija, omasovila se i nova audio forma - podcast, koji je u suštini snimljena radio emisija koja se do slušalaca plasira putem interneta.
Iskoristivši povoljan splet okolnosti, Clubhouse je suštinski u sebi objedinio američko radijsko nasleđe, uzlet popularnosti podcasta i sveprisutnost društvenih mreža.
Dug niz slušaonica i panela
Clubhouse se može predstaviti kao ogromno virtuelno predvorje iz kojeg se ulazi u neku od mnoštva chat-soba, gde se ćaskanje odvija na neku od definisanih tema. Teme su raznovrsne: muzika, film, kultura, rasna i pitanja društvene pravde, tehnologija, biznis, lepota, zdravlje i druge.
Celebrity autorske emisije na Clubhouseu priređuju osobe koje su mahom dobro poznate u branši iz koje originalno dolaze i one su u isto vreme moderatori ćaskanja.
Ulaskom u sobu, korisnik dobija mogućnost da u realnom vremenu (snimanje nije dozvoljeno) sluša šta relevantni sagovornici imaju da kažu o određenoj temi. Pošto ne postoji opcija snimanja, sadržaj se ne čuva i nestaje onog momenta kada je izgovoren.
Iako je pravilima sobe određeno ko će da govori, običan slušalac može da dobije reč i priliku da kaže nešto, ali je to mnogo lakše u manjim pričaonicama, sa labavijim pravilma moderacije.
Budućnost deluje dobro
Da je Clubhouse krenuo u pravom smeru, svedoče i potezi Facebooka i Twittera u vidu promocije audio ćaskanja kao posebne opcije na tim platformama.
Budući razvoj i prihvatanje ove mreže zavisiće dobrim delom i od politike moderisanja tj. cenzure sadržaja, što jeste jedan od najvećih problema svih društvenih mreža i čest razlog migracije sa jednih na druge.
Clubhouse nas je podsetio na značaj “obične” ljudske reči koja nije izgubila na značaju u vremenima obeleženim tekstualnom i video komunikacijom, ali je ujedno i simptom imperativa multitaskovanja jer u audio chat-sobu možemo da uđemo i oznojeni tokom trčanja, u pižami ili dok radimo “nešto bitnije”.
Glas u etru i strimu Srbije
Društvene mreže zasnovane na tekstu i kratkim video pričama (story) izbrisale su svu zaostavštinu ranijih generacija i kolektivno pamćenje u vezi sa načinom upotrebe glasovnih komunikacija. Glas kao sporedno sredstvo komunikacije ostao je rezervisan samo za izuzetno hitne situacije i vrlo uzak krug najbližih.
Što se audio kulture i radio/podcast celebrity voditelja tiče, Srbija je daleko skromnijih dometa. U kolektivnoj svesti starijih kako-tako još uvek opstojavaju jedan Milovan Ilić - Minimaks, Duško Radović, Zoran Modli, Vojin Vojinović, ekipa “dvestadvojke” ili Radio Indexa, dok mlađi znaju i slušaju Igora Brakusa, Goricu Nešović i Dragana Ilića, kao i druge autore sa nekadašnjeg Radija B92.
Pa ipak, slušanje radija se za mnoge danas ipak svodi na saobraćajne gužve u špicu, dok potpuno nove zvezde niču na digitalnim talasima podcasta. Ali, ako je publika u Srbiji uspela da apsorbuje koncept podcasta, velika je šansa da će vremenom i Clubhouse imati svoj krug poklonika. Ostaje nam da sačekamo i vidimo (čujemo) ko će biti prvi srpski poznati Clubhouse voditelj.
Fotografije: Fringer Cat; Eric Nopanen; Will Francis; Adem AY