Da li će nove generacije sakupljati sličice fudbalera?

Malo koje dete je u proteklih 40 i više godina ostalo imuno na fenomen sakupljanja sličica fudbalera i njihovog lepljenja u odgovarajući album. Navika koja prati groznicu svetskih fudbalskih (ali i drugih) prvenstava započeta Mundijalom u Meksiku 1970, međutim, preti da bude prekinuta odlaskom kultne kompanije specijalizovane za ovaj biznis - italijanskog Paninija.

Posle pet decenija, Panini izlazi iz posla

Vest koja je početkom aprila prostrujala domaćim medijima na kratko je zasenila one o domaćim izborima i svetskim ratnim zbivanjima: kultni italijanski izdavač Panini prestaće 2024. da štampa albume sa samolepljivim sličicama posvećenim fudbalerima i takmičenjima na kojima učestvuju, čime će se prekinuti tradicija duga 54 godine i koja je otpočela prvim Paninijevim albumom odštampanim pred svetsko prvenstvo u Meksiku 1970.

Porodična firma iz Modene je u biznis ušla intuitivno - početkom šezdesetih godina XX veka, otkupili su od jedne firme iz Milana kompletnu količinu neprodatih sportskih nalepnica, upakovali ih u kesice sa po dve sličice u svakoj po ceni od 10 lira po kesici i prodali - milion kesica. Postavši instant hit, Panini se probio u javnost upravo po sportskim sličicama (koje tad nisu bile samolepljive), a čiji je naziv na italijanskom bio “figurine” (te je pun naziv preduzeća bio Figurine Panini).

Kakvo je to svetsko prvenstvo bez albuma i ko to može da priušti?

Iako je mundijal u Meksiku bio prvi sa licencom FIFA-e, tek sledeći, namenjen SP u Nemačkoj 1974. bio je prvi lokalizovan na srpskohrvatski. Od tada, svake četiri godine, ljubitelji sakupljanja sličica religiozno iščekuju novo izdanje koje diže pozitivnu tenziju pred početak svakog šampionata, zaražavajući svojom strašću svoje sinove (i kćeri).

Iako je popunjavanje albuma posvećenih svetskim prvenstvima u fudbalu najrasprostranjenije, ono je ipak samo deo dugopostojeće supkulture sakupljanja sličica raznorodne tematike.

Pripadnici Generacije X su tako tokom osamdesetih praznili džepove svojih roditelja, baba i deda kupujući kesice u kojima su se nalazile numerisane slike domaćeg i evropskih fudbalskih prvenstava, starih i savremenih automobila, naučnopopularnih sadržaja, Štrumpfova, Tarzana, Sarah Kay i drugih. Rečju, lepilo se i sakupljalo - sve.

Iza fenomena zaokruživanja kolekcije stoji, međutim, vrlo sofisticirana primenjena psihologija. Zadovoljstvo kada se pronađe sličica koja nedostaje i njeno lepljenje u album dozirano se kvari inkrementalnim pronalaženjem sve većeg broja duplikata koji finiširanje kolekcije čini frustrirajućim i skupim zadatkom.

Tako je matematičar Pol Harper izračunao da je za popunjavanje albuma za Svetsko prvenstvo u Rusiji bilo potrebno preko 70.000 dinara, dva puta više od sume potošene za album sa prethodnog UEFA evropskog prvenstva 2016. godine.

Na tom albumu bilo je potrebno sakupiti 682 sličice i, ako biste kupili 137 kesica i imali nemoguću sreću da ne dobijete nijedan duplikat, morali ste da potrošite 10.960 dinara da biste popunili album. Međutim, prema formuli profesora Harpera, ako se i duplikati uzmu u obzir, za popunjavanje albuma bile su potrebne neverovatne 4.832 sličice, tj. 967 kesica koje su koštale 77.360 dinara.

Prema rečima navedenog profesora:

“Popunjavanje albuma postalo je sve skuplje tokom godina ne samo zato što ima više ekipa koje se takmiče, već zato što je Panini postao kreativan u davanju prostora reprezentacijama."

Razmena je ušteda i spas

Jedan od najčešćih načina za uštedu je razmena sličica koja se obavlja u dvorištima škola, na ulici, u parkovima i - u Beogradu - kod Terazijske česme, ispred glavnog ulaza u Hotel “Moskva”.

U specifičnoj atmosferi koja je mešavina iščekivanja, optimizma i rešenosti da se nađe “samo tih nekoliko sličica koje još fale”, na plato dolazi staro i mlado, deca i njihovi roditelji, sa brižljivo ispisanim spiskovima nedostajućih primeraka i debelim buntovima duplikata vezanih gumicom za tegle. “Za ne daj Bože”, u tatinom džepu se nađe i nekoliko stotina dinara, kao poslednji i najjači argument za pribavljanje nedostajućeg rariteta, tako da se uz menjažu mogu videti i mini ad hoc aukcije onih slika koje je Panini škrto distribuirao.

Iako psiholozi tvrde da sakupljanje sličica i prateće aktivnosti pogoduju razvoju dece (druženje, porodičnna kooperacija, pamćenje, organizacija i planiranje, sortiranje, uočavanje vrednosti novca i samih sličica i drugo), smatramo da nije fer od porodica tražiti jednu celu mesečnu platu (ili više) da bi album bio popunjen.

Sitne “podlosti” u vidu načina distribucije i štampanja sličica, a u isključivom cilju maksimizacije profita, poodavno su “provaljene”, što može da bude jedan od razloga solidnog pada popularnosti ove aktivnosti dece i odraslih.

Fer odnos prema sakupljačima

U doba socijalizma, domaći zastupnik Paninija, “Dečje novine” iz Gornjeg Milanovca, imale su praksu da sakupljači poštom šalju prazne kesice u njhov poštanski fah i zauzvrat dobiju (za ono vreme) vrlo atraktivne poklone. To nije samo činilo sakupljanje finansijski prihvatljivijim, već je indirektno podizalo i ekološku svest, s obzirom da su iskorišćene kesice imale svoju vrednost i nisu se mogle naći čak ni u smeću, kamoli bačene na trotoar.

Druga opcija koja se ponekad davala bila je naručivanje (za nominalnu cenu sličice) vrlo malog broja tačno numerisanih primeraka koji nedostaju, čime je mnogima omogućeno da uredno popune svoj album.

Nostalgija i tradicija sa oca na sina

Iako je nekada sakupljanje sličica fudbalera bila aktivnost vezana za dečake (dok su devojčice imale “svoje” albume), danas je neravnomernost među decom različitog pola daleko manja.

Pa ipak, čitav niz rituala koje poznajemo decenijama bitna su spona pre svega između oca i sina: od kupovine kesica, njihovog biranja, cepanja, vađenja sličica i lepljenja u album, pa do sortiranja duplikata, pravljenja njihovog spiska i odlaska na “razmenske sesije”. Tate se na ovaj način sa setom prisećaju svog dečaštva i sada, zajedno sa sinovima, mogu ponovo da osete ono “golicanje” u stomaku kada se dođe kući sa pregrštom punih kesica.

Upravo zbog jakih i lepih emocija koje nose sa sobom, bila bi šteta ukoliko bi sa tržišta u potpunosti nestali Panijijevi proizvodi, čak i ako se nagoveštava da će se pojaviti novi izdavač. Možda će roditeljski džepovi biti nešto puniji pred mundijal, ali nestaće jedna od poslednjih offline zajedničkih aktivnosti roditelja i dece, bez neke posebne perspektive šta bi zauzelo njeno mesto.