Dešifrovanje ljudskog genoma - priča sa srećnim krajem (i mogućim vrlo ružnim novim početkom)

Ukoliko bismo morali da sastavimo poslednje pitanje u kvizu “Ko želi da bude milioner” ili “Potera”, takmičaru bismo zadali ogromne muke ovim:

“Kojem od navedenih projekata je trebalo najviše vremena da bude završen?”:
A) Skadar na Bojani
B) Obilaznica oko Beograda
C) Dekodiranje ljudskog genoma

I dok smo pitanje Skadra nekako zanemarili, s obzirom da je već čitav vek deo strane države, a Obilaznica se i dalje vredno gradi, u fokusu nam ostaje projekat dekodiranja ljudskog genoma.

Iako pompezno “završen” još 2003, ispostavilo se da je u celokupnoj slici ljudskog genetskog koda do nedavno falilo “samo nekoliko procenata”. Ako je verovati genetičarima, dve decenije kasnije, slagalica je definitivno sklopljena. Ali, šta to znači za sve nas?

Svi smo pobednici bitke koje se nikada nije završila

Zamešateljstvo i obmana javnosti potiču iz samog vrha američke administracije na prelazu u XXI vek. Veliki rivalitet jedne privatne kompanije i državnog naučnog konzorcijuma pod pokroviteljstvom vlade Bila Klintona u vezi sa kompletiranjem genoma razrešen je na, rekli bismo, vrlo srpski (balkanski) način - proglašena je zajednička “pobeda” dvaju suprotstavljenih tabora, a Klinton je pred kraj svog drugog mandata ovim potezom pobrao lovorike javnosti, otvarajući u stvarnosti prostor za aferu koja je potresla čitav zapadni naučni svet.

Prošlo je tako par godina dok konačno nije “pukla bruka” - genom nije bio ni blizu kompletiranja - falilo mu je prvo 15, a zatim “svega” 8%. Afera je, međutim, imala jednu dobru stranu - približila je apstraktno polje ljudske genetike pažnji javnosti, što je dovelo do novog zamajca koji je rezultovao okončanjem ovog kapitalnog naučnog poduhvata.

Reč od 3 biliona slova u nizu

Sekvenca ljudske DNK sastoji se od četiri nukleinske kiseline, od kojih je svaka predstavljena slovom: A (adenozin), G (guanin), C (citozin) i T (timin). Ova slova, tj. nukleinske kiseline, raspoređena su u 23 hromozoma u određenom redosledu.

Niz od 3.055 (preko tri hiljade) milijardi slova čini ljudski genom. Taj niz je sve ono što je čovek bio, što jeste i što može da bude.

Ta “reč” od preko 3 biliona “slova” iščitavana je gotovo 40 godina. Međutim, neke delove naučnici jednostavno nisu mogli da “uhvate” i identifikuju. Tek pronalaskom lančane reakcije polimeraze, unapređenjem metoda sekvenciranja DNK i neverovatnim rastom snage superkompjutera istraživači su mogli da dovrše započeto. A muke u iščitavanju zadavala im je sama priroda genoma koji se pokazao nelinearnim i u određenoj meri zagonetnim, sadržavajući neobjašnjiva ponavljanja, skrivene delove, kao i delove koji su krili neistražene varijacije genetskog materijala, sa nepoznatim posledicama.

Posebne glavobolje genetičarima zadavale su sekvence poput TTAATATTAATATTAATA, što je TTAATA ponovljeno tri puta. Uklopiti takve sekvence na pravo mesto je isto toliko teško kao kada biste, na primer, imali tri identična delića kartonske slagalice na kojima se nalazi isključivo parče plavog neba. Dodatnu glavolomku predstavljalo je pitanje značaja postojanja baš takvih delova DNK.

Konačno!

Do cilja je stigao konzorcijum T2T (Telomere-to-Telomere Consortium), impresivan skup institucija i pojedinaca koji su se angažovali da bi posao konačno priveli kraju.

Sumirajući projekat, istaknuto je da je genom, osim što je izuzetno obiman i složen, istovremeno i dinamičan.

Drugim rečima, ljudska vrsta svakodnevno evoluira.

Neke promene u genomu su bez praktičnog značaja, ali druge dovode do bolje (ili gore) sposobnosti preživljavanja u uslovima u kojima čovek današnjice obitava, do bolje ili umanjenje sposobnosti ostavljanja potomstva itd. Na specifičan način, genom je i priča o uspehu - celokupan zapis nasleđa vrste koja je evolucijom preživela do danas.

Evolucija kao neprestan proces

Pored toga što dokazuje evoluciju kao takvu, projekat sekvenciranja ljudskog genoma dao nam je i neoborive dokaze o poreklu naše vrste i njenoj bliskoj srodnosti sa šimpanzama sa kojima delimo oko 99% genoma (doduše, procenat je nešto manji ako se u obzir uzmu samo njegovi “aktivni” delovi).

Kako nijedna nauka nije izolovan svet za sebe, tako se genetika udružila sa lingvistikom i arheologijom ne bi li nam pojasnila istoriju roda ljudi (Homo sp). Starost našeg roda se po genomu datira na period od pre oko 200.000 godina, a njegova prapostojbina je Afrika.

Pre oko 60.000 godina, naši prapreci krenuli su sa Crnog kontineta put južne Evrope i Azije i to su bile inicijalne migracije u potrazi za hranom, vodom i sigurnim životnim prostorom i one otprilike koreliraju sa definitivnim izdvajanjem vrste Homo sapiens od drugih, izumrlih, vrsta pračoveka.

Prvobitna i naknadne migracije dovele su do pojave rasa (u smislu boje kože) jer su na podnebljima sa jakom osunčanošću preživljavali i ostavljali potomostvo oni kojima su melanociti proizvodili više pigmenta. Sa druge strane, višak pigmenta je bio poguban za ljude koji su odlazili severnije i gde je svetla put bila uslov zdravlja i opstanka u vidu sinteze vitamina D.

Poređenjem sačuvane DNK ljudi umrlih tokom čitave epohe pleistocena, naučnici mogu da vide čime je genetski materijal “obogaćivan” tokom vremena, a koji se pasivizovao. Mnoga ranija nagađanja danas su, zahvaljujući poznatom genomu, opovrgnuta ili naučno potvrđena, čime su brojne pseudonaučne spekulacije o čoveku i njegovoj istoriji izbačene iz domena racionalnog u sferu šarlatanstva i ravnozemljaškog pristupa činjenicama.

Vojnici i bebe iz kataloga

Bojazan da će mnogi poželeti da - kada su ih već iščitali - menjaju redosled “genetskih slova” po svojoj volji nije bez uporišta. Genom nam pruža sliku šta smo kao vrsta bili i šta jesmo, ali i šta možemo da postanemo. Eugenika, nekada davno legitiman pojam koji je izvitoperen i zauvek prokazan za vreme nacizma, danas ponovo traži mesto pod suncem, doduše u drugačijim kontekstima.

Transhumanizam, filozofsko-ideološki pogled na svet koji previđa integraciju bioloških funkcija čoveka sa hi-tech dostignućima u sebi sadrži viziju da se ta “unapređenja” mogu postići genskom manipulacijom i inžinjeringom.

Kompletnim dešifrovanjem ljudskog genoma omogućeno je i olakšano nalaženje lokusa u genetskom materijalu nad kojim bi se mogao izvršiti inžinjering u smislu, na primer, kreiranja supervojnika - bića koje bi imalo poboljšan vid i sluh, ne bi osećalo bol niti psihičke traume koje izaziva rat, imalo smanjenu potrebu za unosom hrane i tečnosti ili mogućnost ubrzane regeneracije tkiva.

Drugi smer ‘neoeugenike’ su deca iz kataloga: roditelji koji plate mogli bi da biraju ne samo pol deteta, već i boju kože, očiju, kose, visinu, kao i lične sklonosti i afinitete (muzikalnost, erudiciju itd).

“Poverenje je dobro, ali kontrola je bolja”

Reči V. I. Lenjina dobijaju na značaju jer se svet nakon epohalnog posla privedenog kraju susreće sa neodložnom potrebom za regulacijom novih pojava. Tehnologije za manipulaciju genetskim materijalom postoje i svakim su danom sve naprednije. Bez izgrađenih mehanizama normiranja i kontrole, sve se ostavlja etici naručioca posla.

Prva opštepoznata manipulacija nad ljudskim embionima desila se u Kini, gde je krivični sud osudio jednog biofizičara i dvojicu njegovih asistenata za “ilegalne medicinske aktivnosti”, nakon što je otkriveno da su izmenili genetski materijal oplođene jajne ćelije kako bi plod učinili otpornim na HIV virus. U Rusiji grupa naučnika otvoreno radi na izmeni genoma embriona podložnih urođenoj gluvoći.

“Sve što se jednom desi, ne mora se nikada ponoviti, ali sve što se desi dva puta, desiće se sigurno i treći put.”
Paolo Koeljo