Električni trotineti ulaze u Zakon o saobraćaju, ali samo određeni

Ako za kretanje gradom koristite električni trotinet, važno je da znate da će ovo prevozno sredstvo konačno ući u Zakon o bezbednosti saobraćaja.

Krajem prošle godine Ministarstvo unutrašnjih poslova predložilo je nove izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. U javnosti je najjače odjeknula mogućnost oduzimanja vozila, koja se već nekoliko godina spominje kao mera koja bi mogla da uđe u Zakon.

Međutim, izmenama koje se očekuju na proleće, prvi put će biti prepoznati električni trotineti. Zapravo, Zakon će ove trotinete prepoznati kao “laka električna vozila” i time postaviti pravila za one koji koriste ove dvotočkaše na električni pogon.

Iako se električni trotineti u Srbiji voze već nekoliko godina, a procene su da ih ima između 250.000 i 400.000, MUP u obrazloženju najavljenih izmena Zakona ističe prilagođavanje upotrebi sredstava modernog doba.

"Ove izmene uvode novinu u oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima, u posebnoj podoblasti mikromobilnog saobraćaja, koja predstavlja prilagođavanje upotrebi saobraćajnih sredstava modernog doba, a to su laka električna vozila, utvrđujući pravila za korišćenje tih vozila u saobraćaju, kao i kazne za nepoštovanje tih pravila", navodi se u obrazloženju predloga Nacrta.

Oni koji se sećaju muškarca kako električnim trotinetom pretiče automobile na auto-putu kroz Beograd, pomisliće da upravo ove situacije neće moći više da se događaju, jer će biti zakonom zabranjene. Međutim, nije baš tako.

Zašto? Jednostavno, zbog definicije e-trotineta u najavljenim izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja.

Uprkos tome što je situacija na ovom video snimku izuzetno opasna i nebezbedna i za vozača trotineta i ostale učesnike saobraćaja na auto-putu, kretanje ovakvog vozila neće biti definisano najavljenim izmenama Zakona. Kao električni trotineti prepoznati su oni koji ne prelaze brzinu od 25 km/h, uprkos tome što na tržištu postoje i oni koji mogu da voze brzinom većom od 80 km na sat.

"Lako električno vozilo je vozilo sa najmanje dva točka, sa mehaničkim upravljačem, bez mesta za sedenje, čija trajna nominalna snaga elektromotora nije veća od 0,6 kW, čija najveća konstruktivna brzina ne prelazi 25 km/h i čija masa praznog vozila ne prelazi 35 kg", navodi se u Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Ovo ostavlja neregulisanim električne trotinete koji mogu ići većom brzinom, kao što je to bio slučaj na auto-putu u Beogradu. Kao i za teža prevozna sredstva istog tipa i veće snage motora od one koja će biti propisana Zakonom.

E-trotineti na trotoarima i biciklističkim stazama

Vozači električnih trotineta, sudeći prema predlozima Ministarstva, deliće staze za kretanje sa biciklistima i pešacima, a samo u izuzetnim zonama moći će da se kreću kolovozom.

"Vozač lakog električnog vozila obavezan je da za kretanje koristi biciklističku stazu, pešačko-biciklističku stazu ili biciklističku traku. Izuzetno od stava 1. ovog člana, vozač lakog električnog vozila može za kretanje da koristi pešačku stazu, pešačku zonu ili trotoar, ukoliko ne postoji mogućnost kretanja biciklističkom stazom, pešačko-biciklističkom stazom ili biciklističkom trakom, pod uslovom da ne ometa kretanje pešaka i da se kreće brzinom pešaka, a najviše 5 km/h", piše u predlogu izmena Zakona.

Ipak, vozači trotineta moći će da se kreću kolovozom u takozvanim Zonama 30.

"Izuzetno od stava 2. ovog člana, vozač lakog električnog vozila može se kretati kolovozom na putu na kome je brzina kretanja ograničena na najviše 30 km/h, ukoliko ne postoji mogućnost kretanja pešačkom stazom, pešačkom zonom ili trotoarom", dodaje se u Nacrtu.

Zakon će propisivati i način na koji će električnim trotinetima biti dozvoljeno da se kreću kolovozom, tamo gde je to uopšte moguće.

"Vozač lakog električnog vozila, kada se kreće kolovozom, sme da koristi kolovoz u širini od najviše 1 m od desne ivice kolovoza, osim na delu puta ispred raskrsnice ili drugog mesta na kome vozilo skreće ulevo, odnosno kada vrši preticanje ili obilaženje", dodaje se u Nacrtu Zakona.

Nacrt izmena Zakona kaže da električni trotinet na javnim putevima ne smeju da voze mlađi od 14 godina, dok maloletni vozači moraju nositi zakopčanu biciklističku kacigu. Takođe, vozači neće smeti da prevoze drugu osobu na trotinetu.

Obaveze nošenja prsluka i kacige

Vozač e-trotineta moraće da nosi svetloodbojni prsluk kada se kreće kolovozom, piše u Nacrtu, osim u zoni usporenog saobraćaja.

"Vozač lakog električnog vozila mora nositi svetloodbojni prsluk ili biti osvetljen ili označen reflektujućom materijom noću i u uslovima smanjene vidljivosti kada se kreće biciklističkom stazom, pešačko-biciklističkom stazom, pešačkom zonom i zonom usporenog saobraćaja", navodi se.

Zakon će takođe propisivati obavezu vozača da sa sobom ima tehničku dokumentaciju o električnom trotinetu, koju će morati da pokaže policiji.

"Kada upravlja lakim električnim vozilom u saobraćaju na putu, vozač mora imati kod sebe tehničku dokumentaciju o vozilu kojim upravlja, iz koje se može utvrditi snaga elektromotora, konstruktivna brzina i masa praznog vozila i dužan je da je da na uvid na zahtev ovlašćenog lica", stoji u predlogu izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja.

Električnim trotinetom takođe neće smeti da se prelazi ulica, osim na prelazu biciklističke staze preko kolovoza.

Sigurne staze: MUP na brzinu donosi propise

Inženjer saobraćaja Igor Velić, inače osnivač Udruženja Sigurne staze iz Bora, ističe da je MUP predložio izmene Zakona preko noći, ne razmotrivši problem sa svih aspekata.

Ne slaže se sa većinom predloga Ministartsva unutrašnjih poslova, koje naziva "konzervativnim", kao i Agenciju za bezbednost saobraćaja.

Smatra da predloženim izmenama nisu sagledani pozitivni efekti vozila mikromobilnosti, poput smanjenja saobraćajne gužve, potrebe za parkingom, ekologija ili javno zdravlje. Ovaj predlog, po njegovom mišljenju, više destimuliše upotrebu e-trotineta, nego što je stimuliše i manje utiče na bezbednost u saobraćaju nego što bi trebalo da ih zaštiti.

"U saobraćaju 50% stradaju ranjivi učesnici, što su deca, pešaci, bicikliti, ljudi sa invaliditetom. Bezbednost biciklista, inače, zavisi od njihovog broja na ulicama kao i od infrastrukture. Čemu kaciga na trotinetu ako vozača udari kamion, ona ga neće spasiti. U Srbiji, takođe, nema ni 20 zona u kojima se vozi 30 km na sat. Mnoga naselja nemaju ni trotoar, tako da će vozači e-trotineta neminovno biti u prekršaju", ističe slabosti predloženih izmena Zakona.

Konkretno u Boru, dodaje, ne postoje zone od 30km/h, kao ni biciklističke staze ni trake, dok značajan deo gradskih naselja nema ni trotoare. Zato smatra da ovaj predlog Zakona služi da se e-trotineti sklone sa ulica.

Inače, njegovo Udruženje se sa mnogim drugim sličnim organizacijama i Unijom biciklista već godinama bori za bolje uslove i biciklističku infrastrukturu. Dodaje da su ipak svi njihovi predlozi na javnim raspravama o izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja odbijeni, te da vlasti u Srbiji takođe odbijaju da usvoje Strategiju za razvoj bicikliranja, čiji su prvi nacrt već uradili.

Protiv kretanja e-trotineta trotoarom je i Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, koji je ovakav stav argumentovao na svom Twitter nalogu:

Električne trotinete treba izjednačiti sa biciklima

Velić predlaže da se vožnja električnih trotineta u Srbiji reguliše upravo kao i vožnja bicikala.

"Ovakvim predlozima MUP ne želi da integriše te vozače i poveća njihovu bezbednost u saobraćaju, već da ih skloni sa ulice. U Srbiji vlada taj narativ da su za saobraćajne nezgode uvek kriva deca, pešaci, biciklisti, a sve se podređuje samo motornim vozilima", ističe Velić.

Inače, poslednji protest Kritične mase biciklista i trotinetaša održan je 25. februara pod sloganom "Zavadi, pa vozi" upravo zbog nemoći sistema da na adekvatan način reguliše kretanje e-trotineta.

Šta se još menja u Zakonu o bezbednosti saobraćaja

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima iz 2009, dopunjava se i menja skoro svake godine. Dugo najavljivano oduzimanje vozila kod pojedinih saobraćajnih prekršaja, prema pisanju medija, uskoro bi moglo da postane realnost.

Ipak, u Nacrtu se i dalje navodi samo privremeno oduzimanje vozila, a ne i trajno, koje mnogi stručnjaci kritikuju ističući da se kosi sa Ustavom.

"Struka je već jasno navela i podvukla da je protiv trajnog oduzimanja automobila bez obzira na vrstu i težinu prekršaja, kako zbog zaštite prava građana garantovanih Ustavom, tako i zbog zaštite egzistencije porodica u našoj zemlji, a svi taksativno navedeni prekršaji koji bi se sankcionisali oduzimanjem vozila mogu biti snabdeveni drugim vrstama mera i sankcija koje po svojoj pravnoj prirodi i oštrini mogu na isti način postići željeni cilj. Ovakva vrsta mere je kratkovida i ne rešava problem koji kao društvo imamo u njegovoj suštini, već je dokaz površnog pristupa pitanju bezbednosti saobraćaja, što nam često nije strano ni u drugim oblastima društva", rekao je za Novu S advokat Milan Đurić.

Odredbe iz Nacrta koje se odnose na oduzimanje vozila

Dok Nacrt predviđa samo privremeno oduzimanje vozila, iz Komiteta za bezbednost saobraćaja su najavili sugestiju Ministarstvu unutrašnjih poslova da se u nacrt unese izmena u pogledu trajnog oduzimanja.

Za sada u Nacrtu stoji sledeće:

"Policijski službenik će u kontroli saobraćaja, odnosno u vršenju nadzora, od učinioca težeg prekršaja iz oblasti bezbednosti javnog saobraćaja na putevima, koji je u poslednje dve godine pravnosnažno osuđivan za teže prekršaje iz ove oblasti, privremeno oduzeti predmet koji je bio upotrebljen za izvršenje tog prekršaja.

Policijski službenik može u kontroli saobraćaja, odnosno u vršenju nadzora, privremeno, od učinioca prekršaja oduzeti predmet podoban za dokazivanje protivpravnog ponašanja.

Policijski službenik može u kontroli saobraćaja, odnosno u vršenju nadzora, privremeno, od učinioca prekršaja oduzeti predmet namenjen ili upotrebljen za izvršenje prekršaja i ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana, osim motornog vozila.

Troškove nastale u vezi sa čuvanjem privremeno oduzetog predmeta snosi lice od koga je predmet oduzet.

Privremeno oduzimanje predmeta iz st. 1. i 3. ovog člana može trajati do okončanja postupka pred nadležnim sudom. Oduzeti predmet iz stava 2. ovog člana teritorijalno nadležna organizaciona jedinica ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, nakon isteka roka od 24 časa, bez odlaganja dostavlja pravnom, odnosno fizičkom licu od koga je predmet oduzet, osim ako zakonom nije drugačije određeno", piše u dokumentu na sajtu MUP-a.

Najave su da bi ove izmene mogle da budu usvojene već tokom proleća, pa bi svakako vozači trebalo da obrate pažnju na početak primene novih odredbi, kako ne bi bili zatečeni saobraćajnim kaznama.