Falsifikovana hrana: Od preskupog šafrana, sve do lažnih jaja

Poslednjih godina, svedoci smo borbe domaćih pčelara protiv poplave lažnog meda koja je zahvatila sve prodajne kanale, od zelenih pijaca do velikih marketa.

Podižući svest potrošača o zdravstvenim rizicima upotrebe falsifikata ove namirnice i sprovodeći aktivnosti pred državnim organima od kojih se očekuje da štite javni interes i dobrobit stanovništva, pčelarska udruženja ostvarila su određene uspehe.

Međutim, ta je borba razotkrila samo vrh ledenog brega globalnog ilegalnog biznisa proizvodnje i stavljanja u promet krivotvorenih proizvoda za ljudsku ishranu koji, osim što obmanjuju konzumente da jedu ono je napisano na deklaraciji, direktno ugrožavaju njihovo zdravlje, donoseći pritom enormne zarade predstavnicima organizovanog kriminala.

Globalizacija i mas-produkcija kao akceleratori prehrambenog kriminala

Prevare u vezi sa hranom i namirnicama stare su koliko i civilizacija. Kad god bi postojala prilika da ostvare ekstra profit time što će prezentovati prehrambeni proizvod kao neki drugi koji je kvalitetniji, svežiji ili zdraviji, mnogi bi pali u to iskušenje i krstili svoju ponudu jeftinijim sastojcima ili nečim što sa ponuđenim nema nikakve veze.

Prevarama pogoduje i ljudska sklonost da veruju ili “žele da veruju” da je ono što jedu nešto ukusno, retko, posebno i dobro za njihov organizam. Ta kombinacija svojevrsne čovekove taštine i apriornog poverenja u ono što mu neko saopštava dobro je poznata krivotvorcima koji upravo ciljaju ovo svojstvo potrošača, pričajući im umivene priče o produktima koje nude i pakujući ih u prefinjenu ambalažu koja je često skuplja i od samog falsifikata koji se u njoj nalazi.

Sa ubrzanom globalizacijom, masovnom proizvodnjom i konzumerizmom, problem je naglo eskalirao i dobio dimenziju svetske pošasti koja ugrožava milione žitelja planete. Više se ne falsifikuju samo tradicionalno retke i skupe namirnice poput određenih začina ili morskih plodova, već i one za koje ne bismo na prvu loptu pomislili da se njihovo krivotvorenje uopšte može isplatiti kao što su mleko ili jaja.

Afere sa melaminom

Skandal koji je 2008. potresao Kinu, ali i čitav svet, odnosio se na konzumno i mleko za dohranu odojčadi. U proizvode kompanije (koja je u jeku pažnje usmerene ka Kini zbog održavanja Letnjih olimpijskih igara u Pekingu brzinski ugašena od strane režima) dodavana je hemikalija melamin, sa ciljem povećanja koncentracije materija koje sadrže azot u razvodnjenom mleku, a koje je trebalo da “glume” mlečne proteine i samim tim visok kvalitet proizvoda.

Iako su posledice po zdravlje pretrpeli i odrasli, mahom u vidu kamenja u bubrezima, posebno teške i trajne posledice pogodile su bebe - njih preko 50.000 je hospitalizovano, a kod 6 je za zvaničan uzrok smrti navedeno otkazivanje bubrega usled trovanja melaminom, iako se osnovano sumnja da je taj broj daleko veći.

Klupko je tada krenulo da se odmotava. Melamin je osim u mlečnim proizvodima pronalažen u hrani za kućne ljubimce, konzumnim jajima i drugim namirnicama. Istraga je pokazala da su u lanac prevare bile uključene stotine ljudi, mnogi od njih visoki funkcioneri vladajuće partije.

Iako su se sudski procesi okončali smrtnim kaznama i doživotnim robijama za najodgovornije, a kontrola proizvoda podignuta na viši nivo, šteta po ekonomiju bila je nemerljiva i posledice se posle dve decenije osećaju i danas - Kinezi, naime, nerado kupuju domaće mlečne proizvode, dajući prednost onima iz Australije ili SAD. Nepoverenje u vezi sa bebi-formulom još je gore - godinama je u Nemačkoj vladala nestašica (domaće) formule usled enormne potražnje i uvoza iz Kine. Sa druge strane, iako ima ogromne tehničke kapacitete, kineski izvoz mlečnih proizvosa u svet je minoran.

Lažna jaja

I dok možemo da razumemo motiv da se lažno deklarišu skupi morski plodovi, retki začini, pa i parmezan “obogaćen” drvenom pulpom, deluje neverovatno da se masovno falsifikuje jedan tako običan, jeftin i banalan proizvod kakav su kokošija jaja.

Neke četiri godine nakon serije afera sa melaminom, Kinu su preplavila lažna jaja. Za njihovo spravljanje, falsifikatori su upotrebljavali sintetičku smolu, skrob, sredstva za zgrušavanje, veštačke pigmente i natrijum alginat od čega bi pravili žumance i belance, dok se ljuska odlivala u kalupima u koje se stavljala smesa parafina, gipsanog voska u prahu i kalcijum karbonata (krede).

Cena lažnog jajeta bila je upola niža od cene pravog i od njega se razlikovala po manjoj čvrstini ljuske, ukusu i mirisu sadržaja nakon termičke obrade. Uvidevši da su nasamareni tek kada bi se požalili na “odvratan gumeni ukus” tih “jaja”, prevareni potrošači su njihovim konzumiranjem upadali u rizik sticanja neuroloških, gastrontestinalnih i problema sa jetrom. Svoj put do trpeze ovi lažnjaci našli su čak do Indije, konačno definišući Kinu kao zemlju u kojoj se može falsifikovati zaista sve što postoji.

Med i druge đakonije

Med je prirodni proizvod medonosnih pčela koje ga prave od sakupljenog nektara biljaka i jedinstven je po tome što je u isto vreme i namirnica i lek. Oduvek je spadao u dragocene i retke namirnice i zbog toga je redovno predmet falsifikovanja. Intenzitet krivotvorenja pojačava se onih godina kada je rod zbog loših vremenskih uslova slab, naročito za cenjeni bagremov med. Pošto je, za razliku od livadskog, lipovog ili suncokretovog meda bagremov prozirniji i manje gust, lakše ga je imitirati pravljenjem smese od šećernog, fruktoznog ili nekog drugog slatkog sirupa.

Na žalost, falsifikatori su toliko vešti da je bez laboratorijskih analiza običnom čoveku gotovo nemoguće da raspozna pravi od lažnog meda, te se kao najbolja mera predostrožnosti savetuje njegova kupovina od proverenog prodavca, odnosno proizvođača.

Maslinovo ulje isplativije od kokaina

Spisak lažne hrane ovde tek počinje. Devičansko maslinovo ulje, ribe i plodovi mora, tartufi, balzamiko sirće, šafran, vanila, cimet, kafa, kavijar, meso… samo su neki naredni primeri gde krimimalci ostvaruju brzu i veliku zaradu varajući narod. U toj igri su svi: proizvođači, laboratorije, inspekcije, carinici, političari, kriminalne organizacije…

Nedavne procene autentičnosti ekstra devičanskog maslinovog ulja iz Italije šokirale su javnost u Evropi. Polovina tih ulja u samoj zemlji porekla bilo je fejk, a taj procenat se u Evropi peo na fantastičnih 89%! Vrednost lažnog maslinovog ulja procenjuje se na oko 16 milijardi evra godišnje i gotovo sav taj novac ide u džepove italijanske agromafije. Isplativost ovog posla je tri puta veća od proizvodnje i distribucije kokaina i mafiji obezbeđuje oko 15% ukupnih godišnjih prihoda.

Ekstra devičansko maslinovo ulje dobija se prvim ceđenjem ploda masline čime se dobija ulje bez ikakvih neželjenih primesa i sa vrhunskom punoćom ukusa. Njegova realna cena ne bi mogla da bude ispod 15 evra po litru, a u maloprodaji se može naći i za 6 evra.

Lažno ulje koje se deklariše kao takvo je zapravo suncokretovo, ulje uljane repice, soje ili kanole ili pak njihova mešavina sa mrvom maslinovog ulja najniže klase i veštačkim bojama i aromama.

Cena proizvodnje jednog litra ovog fejk bućkuriša je oko 2 evra - činjenica koju biste možda mogli da imate na umu kada u hipermarketu budete kupovali fensi “pravo italijansko extra vergine ulje”.

Srbija - od zozovače do zlatiborskog suhomesnatog i vijetnamskog soma

Da ni mi ne zaostajemo sa svetom zna se odavno. Od domaće rakije poznate kao “zozovača” (po nadimku osobe koja ju je proizvela) umrle su tokom 1997. i 1998. čak 43 osobe. Ovo je samo najdrastičniji primer široko raširene prakse “krštavanja” rakija napravljenih u domaćim pecarama svime i svačime, što za čestu posledicu ima da one u određenoj dozi sadrže i otrovan metanol.

Falsifikatima nije opterećen samo domen domaće spravljenih alkoholnih pića. Čuveni Rubinov vinjak redovno se s vremena na vreme nađe na meti krivotvoritelja, od kojih su neki očigledno “mangupi iz sopstvenih redova”, s obzirom da se odlično razumeju u tehnološki proces dobijanja ovog božanskog napitka. Koristeći samo industrijski etanol, boju i aromu, oni ne truju konzumente, ali je pitanje vremena kada će neki “preduzimljivi” kriminalac kome su metanol i etanol jedno te isto odlučiti da posegne za jeftinijim metil-alkoholom.

I jedno brzinsko pitanje za ljubitelje dobre domaće kapljice: da li ste ikada videli velike zasade dunja bilo gde u Srbiji? Onolike da u svakom ugostiteljskom objektu imate ‘maestralnu’ dunjevaču (a poreklom repovaču ili krompirušu)?

Pored žestokih pića, u Srbiji se mulja svime i svačime. Kao da nam nije dosta što nam je i ispravno deklarisana hrana prepuna pesticida i aditiva, nego moramo da imamo četvore oči otvorene kako ne bismo umesto bakalara dobili zaraženu ribu pangasijus iz najzagađenije reke na svetu - vijetnamskog Mekonga, umesto pršute sa Zlatibora mesni otpad iz Brazila ili da plaćamo preskupu pastu sa tartufima u ekskluzivnom restoranu koja tartufe nije videla ni na slici.

Iako ne želimo da zvučimo i budemo paranoični, prehrambenu sigurnost nam ne pružaju ni prodavci ni država i možemo verovati isključivo sebi i proverenim dobavljačima. Iako sumnjamo da će se i kod nas u prodaji naći lažna jaja ili mleko (ono je “srećom” samo razvodnjeno do bezukusa), prevare sa falsfikovanom hranom su deo naše svakodnevice, bili mi toga svesni ili ne.