Generacija X (Ušančene generacije, 2. deo)

Na zapadu poznata i kao ‘MTV Generacija’, generacija X imala je izrazito nelinearan životni put pre nego što je (konačno, posle bumera) “zasela” na čelo društva kao tanak demografski sloj ljudi trenutno na vrhuncu životne i stvaralačke snage.

Ne naročito mnogobrojna, stešnjena između bumera i milenijalaca, generacija iks je silom prilika bila i ostala veoma elastična i otporna, što je na našem prostoru dodatno izraženo njenim preživljavanjem “veselih devedesetih”.

Analogno digitalni

Jasno omeđene demografske granice za X-ere ne postoje. Obično se opisuju kao osobe rođene u periodu između bejbi buma i ere milenijalaca, tako da je u suštini svakom autoru ostavljeno na volju da sam definiše preciznije repere.

Ako bismo morali da navedemo ključnu, bitnu karakteristiku X-era, to je svakako njihov dualitet. Iako se on inicijalno odnosi na činjenicu da su X-eri bili prvi koji su iz analognog doba tehnologije prešli u digitalno, ta dualnost se prenosi na čitav njihov pogled na svet koji je perfektno adekvatan da stvari sagledava "i sa i bez struje".

Riba u slanoj, riba u slatkoj vodi

Tipićan X-er odlično barata digitalnim tehnologijama i smatra ih prirodnim okruženjem za svoj posao, zabavu ili uživanje. Međutim, ukoliko bi mu neko iz ranca naprasno izvadio kasetofon i audio kasetu koju bi trebalo popraviti, bez reči bi se uspešno latio grafitne olovke, makaza i samolepljive trake i po svojoj prilici počeo da potom đuska uz tonove koji bi osetljivo uho milenijalca nagnalo u beg.

Osim toga, X-er ume da ubaci žeton u prorez i odigra partiju flipera, pošalje telegram podrazumevajući da je to poštanska usluga, a ne aplikacija i moguće je da će u istom danu trgovati bitkoinom, nakon što je platio račune na šalteru pošte.

Svaka efikasna reakcija na proboj neočekivane situacije iz analognog sveta predstavlja lakmus papir za svrstavanje osobe u X-era, bez obzira je li ona rođena najkasnije 1976. ili 1982. (što je godina rođenja poslednje generacije članova Saveza socijalističke omladine Jugoslavije, odnosno Saveza pionira - simbolički dve potencijalno poslednje X-erske jugo-godine).

Pripadnik Generacije X je, dakle, po nama svako ko je tokom osamdesetih (i na samom početku devedesetih) doživeo transformaciju iz stabilnog (učmalog) i predvidivog analognog u uzbudljivo i neizvesno digitalno doba, bez obzira da li je u tom momentu kretao u osnovnu ili završavao srednju školu.

Masovna kultura kao preteča tehnološke revolucije

Najavu kako bi (tada) buduća digitalna era mogla da izgleda dali su proizvodi masovne kulture. Pomenimo samo primer kineskog grada Guangdžoua koji danas neodoljivo podseća na scene iz kultnog filma Blade Runner (1982), gde je Ridli Skot odlično anticipirao Daleki istok kao nadolazeći centar civilizacije (mada neonska svetla daju veću dozu mističnosti od LED osvetljenja koje je u međuvremenu ovladalo).

Godinu dana pre nego što je Harison Ford istraživao da li androidi sanjaju elektronske ovce, lansiran je muzički TV kanal - MTV. Fenomen ove kablovske/satelitske stanice zaslužuje zaseban članak i reći ćemo samo to da je MTV (po značaju) ondašnjim tinejdžerima bio - sve: YouTube, Spotify, TikTok i Instagram u jednom, samo u vidu radiodifuzne televizije koja po svojoj prirodi nije interaktivna, iako je bilo pokušaja da se i to prevaziđe koncepcijom emisija i programske sheme.

Osim ogromnog doprinosa globalizaciji i generacijskoj homogenizaciji u vezi sa mas-kulturom, MTV je bio spona ka nadirućem multimedijalnom poimanju sveta, u kome je bitno mesto trebalo da zauzmu lični elektronski uređaji.

Od kalkulatora do personalnih računara

Iako su mobilni telefoni, internet i striming/cloud servisi bili u to doba produkti dalekog futurizma, osamdesete postaju decenija gedžeta. CASIO ručni časovnici sa ugrađenim LCD displejem i kalkulatorom i Sharp ili Texas Instruments “digitroni” sa naprednim matematičkim funkcijama bili su statusni simbol u učionicama, daleko više od i dalje postojeće crvene pionirske marame.

Nije prošlo mnogo, a u domove su (uz škole i preduzeća) počeli su da nadiru prvi ‘personalni računari’: Sinclair Spectrum 48K, Commodore 64, a u drugom talasu Amiga 500, Atari ST i prve PC konfiguracije.

Čitava generacija našla se u roku od svega nekoliko godina na potpuno neistraženom terenu, ali spremna na eksperimentisanje.

Nerazumevanje starijih za novotarije bilo je tada gotovo apsolutno - iako su pod stare dane bumeri nekako naučili da nabadaju Facebook i turske serije na YouTubeu, oni su ovaj početni uspon tehnologija blaženo prespavali (uz šačicu izuzetaka čiji je simbol domaći računar Galaksija).

S obzirom da je tehnološka revolucija bila tek u povoju, gedžeti su bili izuzetno raznorodni, bez ikakve kompatibilnosti ili uniformnosti. Pa ipak, san svih bio je imati Sony Walkman zakačen za kaiš, Commodore 64 na stolu i VHS rekorder vezan za TV u dnevnoj sobi. Insider’s Trivia: Apple je postojao i pre više od 40 godina, samo je bio prepoznatljiv po svom brendu Macintosh i smatran vrlo skupom robnom markom koju kupuju samo određene profesije (poput dizajnera).

Striming, decenijama pre YT i Netflixa

Zoran Modli, legendarni radio voditelj, DJ, pilot aviona i tehnološki entuzijasta, emitovao je u svojoj emisiji “Ventilator” na Radio Beogradu 202 audio zapise koje su slušaoci mogli da uživo snime na kasetu i kasnije reprodukuju kao kompjuterski program na svom računaru.

Kako je sam Modli naveo:

“U poznu jesen 1983. u "Ventilatoru" se po prvi put začulo cvrčanje i pištanje jednog kompjuterskog programa. Bila je to kratka i korisna rutina za vlasnike "spectruma" nazvana "Paginator". Njen autor bio je Dejan Ristanović, a ovaj suludi atak na uši slušalaca izvršio sam na nagovor Jove Regaseka! Ostalo je istorija...

Od te hladne jeseni 1983. pa do poslednjeg zvaničnog "Ventilatora" kompjuteri su bili neraskidivi deo emisije. Poput demo-muzike, tako su i stotine kompjuterskih programa emitovane sa audio kaseta i studijskih traka, stižući, posredstvom FM predajnika Beograda 202, do "spectruma", "commodora" i "galaksija" ko zna koliko hiljada sve brojnijih vlasnika kućnih računara. U emisiji se naveliko raspredalo o primeni kompjutera u svakodnevnom životu, organizovale škole bejzika i mašinca, pravile top-liste najboljih programa, eksperimentisalo sa generisanjem govora i muzike na tim divnim, nezaboravnim i definitivno skromnim (a dragocenim) računarima.

Lično sam bio fasciniran novom dimenzijom radija: zahvaljujući emitovanim programima, čiji se analogni zvuk ponovo digitalizovao u kompjuterima slušalaca "dvestadvojke", radio je, po prvi put u svojoj istoriji, bio u mogućnosti da prenosi ne samo zvuk, nego i - sliku! Ponoseći se time, ponosim se i ljudima zahvaljujući kojima je "Ventilator", prvi medju elektronskim medjima, dao svoj doprinos kompjuterskoj revoluciji na našim prostorima.”

Par decenija pre pojave YouTube i Netflix servisa, u Beogradu je, dakle, funkcionisao (besplatan) striming softvera i to ni manje ni više nego putem FM analognih radio talasa!

Brutalna prekretnica

Dok je Jugoslavija pevala svoju labudovu pesmu, naši adolescenti su proždirali sve novine iz sveta do kojih su mogli da dođu (ne zaboravimo, interneta JOŠ nije bilo). Tek što su počeli da otkrivaju raspevani šareniš globalizma i konzumerizma, u zemlji se desio rat.

Mlađi segmenti generacije X nisu aktivno učestvovali u ratovima na prostoru Jugoslavije, ali pustoš u psihama uzela je trajni danak.

Materijalna beda devedesetih momentalno se prenela na duhovnu bedu kojom je omladina intenzivno indoktrinirana, izrodivši kultove nasilja, kriminala, brzog i lakog novca, zajedno sa serijom antiheroja (obavezno svedočanstvo vremena je dokumetarac “Vidimo se u čitulji” koji je poslužio kao dodatna inspiracija hiljadama mladih da “žive brzo i umru mladi”).

Dok su mladi na zapadu birali između grandža, eurodens i tehno muzike, medijski narativ u Srbiji mogao bi se opisati refrenom “Koka kola, Marlboro, Suzuki”.

Otpora je, doduše, bilo i pre “Otpora” 1999, ali je šteta već bila načinjena. Generacija X koja je veselo vijala duhove u Pac-manu i nešto kasnije bez daha gledala apsolutno nezamislive vizuelne efekte u Terminatoru 2 je promenom režima 2000. uveliko odrasla, a da toga nije bila ni svesna.

“Teška vremena, đavo ih odnio”

Ničeova izreka “Što nas ne ubije, čini nas jačima” u slučaju naših X-era najbolje ide u kombinaciji sa jednom domaćom: “Spasa nam nema, propasti ne možemo”.

Ma koliko bio tanak, sloj radosti, bezbrižnosti i sposobnosti da se doživi ushićenje kojeg je generacija X uspela da akumulira u ranim godinama odrastanja izgleda da je bio dovoljan za opstanak, čak i za solidan razvoj.

Generacija X deluje da nema “prirodnih neprijatelja” - bejbi bumeri se nisu ni trudili da je shvate, milenijalci - okupirani sobom - već u svojim tridesetima prave poraznu rekapitulaciju kolektivnog učinka, a Generacijama Z i Alfa je sistemski izbrisano poimanje dijahronije, tako da su za njih i Nokia 3310 i gramofon i konjska zaprega nerazlučivi delovi apsolutno jedne iste primordijalne supe koja (mora da) je postojala pre njihovog rođenja.

Pripadnici generacije X će, gledajući u potomostvo, rado izvući još jedan citat, ovog puta josipa Broza Tita: “Narod koji ima ovakvu omladinu, ne mora da brine za svoju budućnost”.

Fotografije: lilzidesigns; Simon Zhu; Casio; Macintosh