Generacija Z (Ušančene generacije, 4. deo)

Kurioziteti vezani za Generaciju Z kojih verovatno niste svesni: njeni pripadnici u SAD ne pamte teroristički napad izveden 11.09.2001, ali smatraju da je taj događaj bio prekretnica života njihovih roditelja.

U Srbiji pak, oni ne pamte ni Peti oktobar ni zenit Željka Joksimovića, ali ni epohu Zorana Đinđiča okončanu atentatom na njega.

Rečeno jezikom Bejbi bumera, ‘deca u komšiluku brzo rastu’, te su “zumeri” danas ljudi koji uveliko završavaju fakultete i zasnivaju radni odnos. Epitet dece je brzim protekom vremena “spušten” na još uvek nediferenciranu Generaciju Alfa.

Ima li života posle Z?

Pre nego što se pozabavimo vremenskim određivanjem GenZera, osvrnućemo se na sam njihov naziv. U opticaju su bili mnogi predlozi i sprovedene su mnoge ankete: Generacija Z, Homeland generacija, Post-Milenijalci ili iGeneracija bili su neki od najzastupljenijih sugestija. Zanimljivo, u tim je anketama više nego solidno drugo mesto redovno odnosila reakcija: “Nemojte nikako da nas nazivate!”.

Na neki način, time je i konkretno iskazana osobina GenZera koju joj mnogi pripisuju, a koja bi se nekorektnim jezikom mogla nazvati kurčevitošću.

No, potpisniku ovih redova na um pada latinska misao Nomen est Omen - ne samo što posle Generacije sa slovom Y u imenu sledi Z kao poslednje slovo u abecedi, pa je i Generacija Z možda poslednja o kojoj ćemo moći da govorimo kao o koherentnom entitetu (Generacija Alfa ionako zvuči kao novi soj koronavirusa).

Od prečke do Netflixa, od 9/11 do Baumgartnera

Pošto prečka Predraga Mijatovića poseduje daleko veći kolektivno-psihološki potencijal za Srbe od Petog oktobra (s obzirom da se “Šesti” nikada nije dogodio), našu Generaciju Z smestili bismo od 1998. do 2016, kada je Netflix kao paradigma svih striming servisa ušao na srpsko tržište - Alfa deca ionako prvo nauče da bindžuju, pa tek potom prohodaju.

GenZerima konkretne metode i tehnološke platforme nisu ni od kakvog interesa - oni su uglavnom konzumenti serviranih sadržaja uz pomoć kojih kreiraju sopstvene poglede na svet, ali uz uverenje da to čine vrlo spontano i uz visok stepen svesti o svetu koji ih okružuje.

Američki sociolozi slede sličnu vremensku liniju. Kraj Z-ere obično postavljaju u godinu 2012. koja nije bila posebno dramatična na globalnom nivou. Pa ipak, obeležila su je dva događaja puna simbolike i nagoveštaja predstojeće budućnosti.

Posle 2 i po veka, Enciklopedija Britanika je prestala sa izdavanjem svog štampanog izdanja, a Feliks Baumgartner izveo je skok na Zemlju iz stratosfere, sa visine od oko 39 km, utirući put komerciajlizaciji svemira i izmeštanju njegovog istraživanja iz ruku država u ruke privatnih inicijativa (SpaceX, Virgin Galactic, Blue Origin), čije će rezultate u punoj meri videti tek sledeće pokoljenje.

Uticaj generacijske pripadnosti roditelja

Sociološki veoma interesantna je idejna/ideološka raspolućenost pripadnika Generacije Z s obzirom na to ko su im roditelji. Naime, roditelji zumera mogu da budu i milenijalci i x-eri. Ovi potonji su još nekako i uspeli da dožive talas autentičnog životnog entuzijazma i elana, da bi u zrelim danima postali cinični pragmatici lišeni iluzije o Američkom snu. Pa ipak, oni su inherentno u prilici da svojoj deci prenesu raznovrsnije, nijansiranije, manje uniformisane svetonazore, što se itekako odražava na životne stavove sadašnjih Z-tinejdžera i omladinaca.

Iako bismo mogli da pretpostavimo da ove generacija listom podržava “zelenu agendu”, Gretu i njenu “ukradenu mladost”, prava LBGTQ+ osoba, istopolne brakove i woke rodno-identitesku ideologju, bićemo jednim delom u krivu.

Naime, prema istraživanjima vršenim u Americi i Ujedinjenom Kraljevstvu, uočeno je da je solidan broj (nešto preko trećine) GenZera po mnogim pitanjima konzervativniji i tradicionalniji od milenijumaca, kao i da prema mnogim temama ima “hibridne” stavove (na primer, zalaganje za ravnopravnost i jaču ulogu obojenih i Hispanoamerikanaca u Republikanskoj stranci).

Levica zadaje udarac (po glavama GenZera)

Naravno, tzv. progesivistička levičarska woke agenda takođe ima jako uporište u ovoj kohorti. Woke pokret insistira na prosvećenom misionarstvu levičarske provenijencije, gde nastupajuće pokoljenje oseća poriv da u skladu sa tom ideologijom ispravi sve nepravde, najmanje od Kristofera Kolumba pa do danas, progoneći pojave poput (navodnog) neofašizma, patrijarhata, toksične muškosti ili rasizma - omiljene etikete koja se lepi protivnicima, sa i bez opravdanog razloga.

Na woke kartu zaigrale su i velike korporacije i vlade država, postajući nominalno odgovorne prema prirodi, klimi i svim članovima društva. Diverzitet, politička korektnost i inkluzija postale su obavezujuće mantre i proklamovane vrednosti, što ne bi bilo ništa loše da u pitanju nije performans koji se izvodi sa krajnjom namerom zgrtanja i preraspodele kapitala, a koji se putem medija i društvenog inžinjeringa prezentuje kao autentičan.

Slogan “Go Woke or Go Broke” je tako 2018. doživeo meme “preradu” u “Go Woke Get Broke”, ilustrujući ponašanje ljudi koji čine ono što je nazvano “tihom većinom” i koji ne žele da pristupe agresivnom pokretu boraca za društvenu pravdu (Social Justice Warriors). Raspolućenost na dve antagonizovane, brojčano približno jednake polovine uveliko razara društveno tkivo zapadnih društava, a glavne žrtve ovog ideološkog sukoba su upravo GenZeri jer njijovo vreme upravo dolazi i borba za njihove duše je u punom jeku.

A u Srbiji....

Za početak bismo rekli da je pohvalno i korisno što pripadnici srpske Generacije Z pre svega pomno posmatraju sve oko sebe. Uviđajući kolektivni čemer generacija njihovih roditelja, gde su x-eri preživeli sve nedaće, ali uz razorni uticaj na njihov psihološki integritet, a milenijalci se totalno raspršili, GenZeri su odlučili da ne srljaju nigde i da pre svega racionalno gledaju interese sopstvene zadnjice.

To znači da im konzumerizam nije odbojan, ali poseduju svest o nužnosti sprečavanja daljeg zagađenja okoline. Teže ka odabiru unosnih zanimanja, ali su im jasni problemi društvene nejednakosti i sve većeg jaza među klasama. Ne naginju ekstremnoj desnici, ali im je autohtono domaće levičarstvo povezano sa jalovom uranilovkom besmisleno.

Idejno, sprsko Z-pokoljenje teško i sporo ulazi u kalup progresivizma u koji su se uklopila i mnoga nekada tvrda tradicionalistička društva poput američkog, španskog, latimoameričkih i drugih društava iz rimokatoličkog kulturnog opsega. Za mlade Srbe, još nije nastupilo vreme sutkinja i raznih -ološkinja.

Prema novim istraživanjima, samo 24 odsto srednjoškolaca u Srbiji podržava LGBT prava, dok je 76 odsto umereno ili izrazito homofobično. Identičan procenat ispitanh sebe karakteriše kao umerene ili otvorene nacionaliste. Jednakost polova podržava 44 odsto srednjoškolaca, a stav da žene povremeno zaslužuju batine podržava osam odsto njih. Više od 45 odsto ispitanika smatra da je abortus greh.

Čuće se…

S obzirom da ni najstariji GenZeri nisu još završili akademske studije, oni još nisu počeli da vrše značajan uticaj na društvene tokove. Pa ipak, za razliku od milenijalaca, deluju da znaju šta žele i kako da do toga dođu.

Nepomirljiva idejna podvojenost će ih po svemu sudeći pratiti čitavog života, što sa sobom nosi rizik od ozbiljnih širih unutardruštvenih konflikata.

Što se naše Z-omladine tiče, ona je nasledila sav bagaž prethodnih generacija. Iako svesna te činjenice, budućnost će pokazati da li će ona krenuti u ispravljanje krivih Drina po nekom svom modelu ili će se jednostavno okrenuti i otići negde daleko gde Dan mrmota nije na večnom repertoaru naših životnih bioskopa.

Fotografije: Zyanya BMO; Callum Shaw