Gradske česme – kulturna tradicija i javno zdravlje

Gradske česme su nekada bile duboko poštovana karakteristika urbane celine i ogroman tehnološki i infrastrukturalni kapital prevashodno zbog njihovog značaja za javno zdravlje.

Danas, kada su nam zbog svih zdravstvenih i ekoloških izazova neophodnije nego ikada pre, one su u krizi.

Mali ktitor, značajna zadužbina

Javne česme imaju izuzetno bogatu istoriju generalno; ne samo u Beogradu. Predstavljaju značajnu kulturnu tradiciju i nekada su bile deo ktitorskih aktivnosti.

Naime, manje imućni vlastodršci ili građani koji su bili bogati, ali nedovoljno da podižu zgrade i verske objekte, budućim generacijama su ostavljali česme sa vodom za piće, što nije bila mala stvar.

Koliki je njihov značaj danas je očiglednije nego ikada, jer su nam izvori pijaće vode u gradu postali maltene luksuz.

Najstarije beogradske česme i Bulbulderski vodovod

Prve javne česme u Beogradu građene su u prošlosti na trasi Rimskog vodovoda.

U početku su bile samo funkcionalne, a od sredine XV veka postaju skulptoralno dekorisane. Najreprezentativnije su se nalazile duž Bulbulderskog vodovoda koji su podigli Turci između 1520. i 1660. godine.

Pored njega, postojala su još dva vodovoda u Beogradu: Rimski i Varoški tj. Mokroluški.

Trasa Bulbulderskog vodovoda je išla od Žagubice današnjim ulicama 27. marta i Džordža Vašingtona ka Kalemegdanu. Krajnja tačka do koje je dolazio bila je Vezirova tj. Mehmed – pašina česma na Kalemegdanu, a najpopularnija česma od svih na toj trasi bila je Skadarska koja se nalazila ispred kuće Đure Jakšića.

Česma Mehmed-paše Sokolovića

Vezirova česma ili česma Mehmed-paše Sokolovića na Kalemegdanu danas je najstarija sačuvana česma na teritoriji glavnog grada.

Sagrađena je 1576. godine po nalogu velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića i imala je veliki značaj za lokalno stanovništvo, a veruje se da je služila i za napajanje vodom džamije sultana Sulejmana, koja se nalazila u neposrednoj blizini.

Tokom XVIII i XIX veka bila je delimično zatrpana i zaboravljena, a svetlost dana je ponovo ugledala 1938. godine kada su započeti prvi radovi na njenom obnavljanju. U potpunosti je rekonstruisana 2017. godine.

Terazije za vodu

Sredinom XIX veka Beograd je imao dvadesetak javnih česmi. Snabdevane su vodom sa izvorišta u blizini grada, a voda za njih je čuvana u velikim rezervoarima iz kojih je cevima sprovođena do česama.

Najveći broj ovih rezervoara, koje su Turci zvali terazije za vodu, nalazio se ispred današnjeg hotela Moskva, pa je po njima ovaj deo grada i dobio ime.

U tom periodu su ljudi u svojim dvorištima i dalje imali bunare, ali voda u njima uglavnom nije bila ispravna za piće zbog nedostatka kanalizacije.

Gradom su još uvek ordinirale i sakadžije – ljudi koji su konjskim zapregama, ali i na sopstvenim leđima, raznosili vodu sa česmi ili reka do kuća ljudi koji su tu uslugu plaćali.

Terazijska česma

Podignuta 1860. godine na mestu negdašnjih rezervoara za snabdevanje vodom, a u čast povratka kneza Miloša Obrenovića na presto, Terazijska česma je nesporno jedna od najpoznatijih u Beogradu, iako je mnogi percipiraju kao fontanu.

Njena sudbina je podjednako burna kao i sudbina grada u kom se nalazi. Samo tri godine nakon što je sagrađena, tokom rođendana kneza Mihajla pretrpela je značajnu štetu usled požara.

Tokom rekonstrukcije trga na kome se nalazila 1911. godine preseljena je u portu hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru. Tamo je stajala maltene zaboravljena sve do 1975. godine kada je vraćena na Terazije, ispred hotela Moskva, gde i danas stoji predstavljajući jednu od popularnijih turističkih atrakcija glavnog grada.

Uz česmu Mehmed-paše Sokolovića, Terazijska je jedina sačuvana česma tzv. starog Beograda.

Delijska česma

Ostale popularne česme starog Beograda poput Saka česme, Čukur česme, Tabačke, Toskine i Skadarske česme poznajemo samo iz pisanih izvora, dok je Delijska, takođe jedna od njih, krajem XX veka podignuta u Knez Mihajlovoj kao replika prvobitne.

Naziv “delijska” potiče od turske reči za otomansku laku konjicu - delije, pošto se česma, podignuta u XVII veku, nalazila ispred Delijskog konaka u koji je konjica bila smeštena i služila je za napajanje konja.

Ne postoje sačuvani ostaci konaka, ali se zna da je bio impozantna građevina i da se nalazio na prostoru između današnjih ulica Knez Mihailove, Uskočke i Vuka Karadžića.

Ubrzo nakon što je porušena 1889. godine podignuta je nova česma istog naziva i oblika, ali je i ona uništena 1913. prilikom izgradnje temelja za zgradu Srpske akademije nauka (SANU). Današnja Delijska česma podignuta je 1987. kao replika prethodnih, a po nacrtu koji je izradio Aleksandar Deroko.

Javne česme u Beogradu 2021. godine

Po zvaničnom popisu Beogradskog vododvoda i kanalizacije, grad Beograd na današnji dan ima 193 česme od kojih se većina napaja vodom iz distributivnog sistema gradskog vodovoda, ali ima i onih koje se snabdevaju vodom sa prirodnih izvora.

Javne česme, kao i gradske fontane, u funkciji su od 1. aprila do 1. novembra svake godine i služe ponajviše osveženju građana u vrelim letnjim danima.

Kvalitet vode na javnim česmama

Kontrolu kvaliteta vode na gradskim česmama uporedo kontrolišu Beogradski vodovod i Gradski zavod za javno zdravlje, kada je reč o onima koje se napajaju vodom iz vodovodnog distributivnog sistema.

Vodu na ukupno 32 javne česme sa izvorskom vodom kontroliše isključivo Gradski zavod za javno zdravlje i to na 16 česama u gradu dva puta mesečno, a na 16 u prigradskim naseljima jednom mesečno. Rezultati se redovno objavljuju, a sudeći po poslednjim podacima, od 32 izvorske javne česme voda za piće se može koristiti samo na 12.

Voda na ovim izvorima je uglavnom bakteriološki neispravna i to u čak 59,7% uzoraka, dok je 16,3% fizičko-hemijski neispravno.

Uticaj nepoverenja u gradske česme na javno zdravlje i životnu sredinu

Činjenica da sve manje ljudi ima poverenja u vodu sa javnih česmi, a i to što su mnoge od njih potpuno nefunkcionalne, neposredno utiče i na javno zdravlje i na životnu sredinu.

Ljudi su primorani da kupuju flaširanu vodu, što predstavlja često bespotreban i ne tako zanemarljiv trošak. Istovremeno, kada su već primorani da kupe flaširanu vodu, koja finansijski gledano nije značajno jeftinija od nezdravih, gaziranih pića mnogi se, a pogotovu mladi ljudi, pre opredeljuju za ovo drugo što se potom loše odražava na njihovo zdravlje.

Harvardske, ali i brojne druge studije, pokazuju da deca koja konzumiraju slatka, čak ne nužno ni gazirana, pića imaju 60% veće šanse da budu gojazna, dok 26% odraslih koji praktikuju to isto ima više šanse da oboli od dijabetesa tipa 2.

Povećanje potrošnje flaširane vode loše se odražava i na životnu sredinu, bilo kroz same plastične flaše koje se u nedovoljnoj meri recikliraju, bilo kroz potrošnju goriva koje je neophodno da bi se te flaše proizvele, bilo za distribuciju vode do prodajnih mesta.

London kao primer

Upravo u cilju očuvanja životne sredine kroz smanjenje upotrebe flaširane vode i plastične ambalaže londonske gradske vlasti su sprovele projekat povećanja broja česmi sa pijaćom vodom, koje su dizajnom prilagođene jednostavnijoj i bržoj dopuni flaša.

Tom prilikom je u funkciju stavljeno dvadeset česmi na najprometnijim tačkama u gradu, a s obzirom na pozitivan ishod projekta, ubrzo ih je postavljeno još pedeset.

Ono što je Britance nateralo da sprovedu ovakav projekat u delo bila je povećana upotreba  flaširane vode koja je evidentno rasla iz godine u godinu, a kulminirala 2018. godine kada je zabeležena rekordna prodaja usled činjenice da je to leto bilo jedno od najvrelijih u Londonu i Velikoj Britaniji generalno.

Meteo alarm za Beograd

S obzirom na najave da će usled klimatskih promena leta u Srbiji biti sve vrelija, nadležni bi u Beogradu, ali i drugim mestima u Srbiji, morali ozbiljno da se pozabave javnim česmama i izvorima vode za piće u gradu.

Iako Beograd, kao grad koji iz godine u godinu postaje sve širi i naseljeniji, vapi za postavljanjem novih punktova na kojima će njegovi sugrađani ili posetioci moći besplatno da se osveže vodom za piće, trenutno je veći problem to što je na većini postojećih česmi voda neispravna.

Za početak, biće dovoljno da se radi na održavanju postojećih javnih česmi i kvalitetu vode u njima, odnosno da se one koje nisu u funkciji poprave.

A kasnije, ako bude zdravog razuma, biće nadamo se i zdrave pijaće vode, makar na najprometnijim tačkama u gradu.

Fotografije: Hajdučka česma; Terazijska česma; Česma Mehmed-paše Sokolovića; Đačka česma; Čukur česma; Terazijska česma danju; Delijska česma