Internet prevare: Svetske, a naše

Kada razmatramo uticaje i posledice pandemije na svakodnevno ponašanje ljudi, neizostavno je pomenuti “veliki prelazak” u sferu digitalnog komuniciranja. Zarobljeni u svojim domovima, većina nas bila je prinuđena - u većoj ili manjoj meri - da svoje aktivnosti preusmeri ka online svetu.

Preko interneta smo radili, sastančili, zabavljali se, komunicirali sa dragim i ostalim osobama, ali i naručivali razne potrepštine, plaćajući ih nešto pouzećem, a postepeno sve više e-bankingom ili platnim karticama.

Ova drastična tranzicija je naročito teško pala bejbi bumerima. Teško se snalazeći sa elektronskom poštom, instant mesindžerima, principima ponašanja koje nameću mobilne aplikacije i ne razumevajući savremeni tržišni sistem u kojem se iza svake reklame zapravo krije prodajno-marketinška šema za uzimanje novca, oni su odjednom bili saterani uza zid i bukvalno prisiljeni da koriste razne e-commerce usluge.

Atak na lakovernost u doba letnjih odmora

Njihovo nesnalaženje u novim okolnostima dalo je maha i domaćim internet prevarama koje koriste funkcionalnu digitalnu nepismenost stanovništva i naivno uverenje ljudi da će im neko nešto dati za (skoro) džabe. Ujedno, veća učestalost domaćih online prevara je ironično i indikator da je taj segment tržišta sazreo i da u njemu cirkulišu respektabina novčana sredstva.

Tako su pažnju domaće javnosti i medija privukli skorašnji primeri sezonskih internet prevara u kojima se prevaranti služe lažnim nalozima na društvenim mrežama. Na tim nalozima, po pravilu, ne postoji pravo ime i prezime osobe koja (lažno) izdaje smeštaj, ne postoji naziv, kao ni tačna lokacija apartmana. Na nalogu su postavljene fotografije nekog nasumično odabranog smeštajnog objekta preuzete sa interneta, kao i poziv posetiocima da se putem instant poruke jave oglašivaču u inboks radi daljeg dogovora. Po javljanju zainteresovane osobe, njoj se šalju dodatne fotografije nekog luksuznijeg apartmana, njegova cena i kratak opis, čime započinje komunikacija koja za cilj ima izigravanje žrtve.

Evolucija prevarnog uma

Zanimljivo je da je ova vrsta prevare “evoluirala” u poslovno-preduzetničkom smislu, prilagodivši se novim okolnostima. Naime, jagma za letovanjima i apartmanima na moru - naročito u Grčkoj - je ove sezone posebno jaka, nakon što je pandemija stavljena “ad akta”.

Slobodni apartmani, pogotovo oni pristojniji i na boljim lokacijama su odavno rasprodati i ne mogu se naći ni u privatnoj režiji, ni preko agencija, a ni preko globalnih servisa poput Bookinga. Što sa svoje strane znači da raspoloživost apartmana dolazi čak i pre njegove cene.

U prethodnim sezonama, cene najma (nepostojećeg) smeštaja koga su nudili prevaranti bile su nerealno niske i zbog toga su izazivale sumnju kod potencijalnih žrtava. Ove sezone, cene su realno-paprene i prevara koristi psihološki momenat kod žrtve koji nije vezan za mogućnost uštede, već za pronalaženje slobodnog mesta, naročito u jeku sezone.

Komunikacija između prevaranta i žrttve se obavlja iskljčivo preko elektronskih poruka. Razgovor telefonom se izbegava pod raznim izgovorima. Ako do njega ipak dođe, “ponuđač” koristi lažni identitet i pre-paid broj mobilnog.

Plati odmah, letuj nikada

Od interesenta se obično traži da uplati avans ili čak čitav iznos letovanja putem nekog od globalnih servisa za međunarodni transfer novca. Da bi se dodatno obezbedili, prevaranti koji mame žrtve iz Srbije su često iz neke od zemalja regiona, pa nije retkost da traže da im se sredstva pošalju u Bosnu i Hercegovinu ili Crnu Goru, na primer.

Nakon realizacije uplate, sva komunikacija naglo prestaje, a nalog i kontakt podaci nestaju. Oni koji “zagrizu” do kraja i odu na destinaciju koja im je servirana tek na licu mesta shvate da su prevareni i da su ostali i bez novca i bez letovanja.

“Kupujem odmah, evo ti pare!”

Dva druga najučestalija vida internet prevare uključuju zloupotrebu trenutno najpopularnijeg domaćeg servisa za kupovinu i prodaju stvari putem interneta.

Pri prvom tipu prevare, fantomski prodavac nudi vredan predmet po nerealno povoljnim uslovima, ali traži uplatu celog ili delimičnog prodajnog iznosa unapred i mimo tekućeg računa u banci. Pored toga, uporno izbegava susret i neposrednu komunikaciju, uključujući i onu preko instant poruka na samoj platformi za prodaju stvari.

Staro pravilo, primenjivo i u ovom slučaju - ‘Ako je ponuda suviše dobra da bi bila istinita, najverovatnije i nije istinita’, teško se prima kod nekih ljudi. Privučeni “odličnom prilikom”, oni zaobilaze uobičajenu proceduru kupovine koju je predvideo sam pružalac usluge i na kraju, umesto željenog predmeta, dobiju praznu ambalažu ili - ciglu.

Drugi, inovativni tip kupovno-prodajne prevare se pokazao kao posebno prijemčiv za Srbe. U vezi sa oglasom o prodaji neke stvari, prodavcu se preko WhatsAppa javlja anonimni kupac koji insistira da odmah plati pun iznos cene i da se roba pošalje preko kurirske službe koju će on da plati. Da bi navodno izvršio plaćanje što pre, lažni kupac šalje link ka falsifikovanom - prevarnom sajtu koji služi da prodavac unese sve podatke o svojoj platnoj kartici (broj kartice, datum isteka i CVV/ CVC broj) “kako bi prodavac na nju uplatio sredstva”.

Istina je, međutim, da za bilo kakvu uplatu nije potrebna platna kartica, već samo broj tekućeg računa u banci. Najzad, kupac koji na lošem srpskom kontaktira prodavca van sajta za prodaju putem instant poruka trebalo bi da uzrokuje podizanje crvene zastavice, ali se ipak pokazuje da su neukost i gramzivost ljudi emocije koje potiskuju urođeni oprez.

“Ej, ja sam…”

Iako SMS prevare nisu nikakva novost i postoje u mnoštvu oblika, jedna uporno opstaje jer “igra” na spremnost ljudi da pomognu bližnjem u nevolji.

“Ja sam. Idi odmah u Poštu i uplati mi 5000 dinara na PostNet uplatnicu, ali ovom čoveku (sledi ime primaoca) i obavezno upiši ovaj njegov telefon na uplatnici”. Zbunjena ovom porukom i njenim sadržajem, žrtva se pita koji joj je to poznanik zapao u nevolju. Dilema - da li posumnjati na prevaru ili hitno pomoći poznaniku u nevolji neretko se završava potonjim izborom.

Uplate novca PostNetom su posebno pogodne za ovakve prevare jer sve što pošiljalac treba da uradi jeste da prilikom slanja novca napiše broj mobilnog telefona primaoca kojem odmah stiže SMS sa šifrom uz koju u bilo kojoj pošti u Srbiji odmah može da podigne novac.

Praćenje svetskih trendova bez bar osnovne edukacije o rizicima koji oni sobom nose mnogima se obilo o glavu.

I dok su mlađi donekle digitalno pismeniji, stariji su redovne žrtve zbog - između ostalog - nemogućnosti poimanja današnjice u kojoj materijalno ima apsolutan prioritet, a pokušaji prevare predstavljaju uobičajenu pojavu na koje su ti isti mlađi mahom oguglali i postali imuni na njih.