Kako Google menja ponašanje svih nas
Google već odavno nije više dominantan isključivo u domenu svoje primarne funkcije - pretraživanja weba, već on dikrektno i indirektno, a umnogome i presudno, utiče na kreiranje sadržaja na vebu, ali i na ukupno ponašanje svih nas kao njegovih vernih i intenzivnih korisnika.
Pretrage koje nikuda ne odlaze
Poslednja velika promena koju je Google uveo i koju promoviše jesu pretrage bez klika (eng. zero-click/clickless searches).
U pitanju je princip da se na posetiočev upit adekvatno odgovori direktno na stranici rezultata pretage (eng. SERP - Search Engine Result Page), čime Google svesno i namerno suzbija njegovu želju i potrebu da klikne na link ispod koji vodi ka konkretnom sajtu - rezultatu pretrage, odnosno na bilo koji link na SERP stranici.
Koncept pretraživanja bez klika možda deluje kao bezazlena tehnikalija, ali je u pitanju moćna alatka inžinjeringa - upravljanja ponašanjem korisnika weba, ali i administratora web sajtova.
Pred ove potonje, Google sada postavlja gotovo nedostižan zadatak - da osmisle i kreiraju takav web sadržaj koji će Googleovi algoritmi oceniti ne samo kao relevantan, već kao najrelevantniji jer će samo na taj način stići u potpuni fokus korisnika.
Kada u uslovima hiperkonkurencije Googleov algoritam konačno identifikuje sajt (stranicu) koji je najrelevantniji na neku temu/upit, on će sa tog sajta iseći tačno ono šta želi i taj isečak (eng. snippet) u proširenoj formi postaviti pri vrhu svoje stranice sa rezultatima, dajući korisniku pritom izvor informacije i objavljujući ispod pripadajući link.
U istom momentu, autor sajta postavlja sebi pitanje - da li je to apsolutna ili Pirova pobeda?
Sve na jednom mestu
Naime, kada Google odabere određeni sajt kao izvor informacije koji će prezentovati posetiocu kao najrelevantniji, njegova metoda prezentovanja tog rezultata je takva da posetiocu eliminiše bilo kakvu želju da klikne na link koji bi vodio ka samom tom sajtu, kamoli na neki drugi.
Poruka Googlea je jasna: “Nema potrebe da idete bilo gde dalje od naše stranice sa rezultatima pretrage - sve što vas interesuje nalazi se na njoj”.
Ovakvo ponašanje globalnog monopoliste u domenu pretrage na internetu usmereno je ka maksimalizaciji profita.
Google s jedne strane želi da što više posetilaca provodi što više vremena na njegovoj matičnoj stranici i što manje “luta” dalje od nje, ali sa druge strane želi da što više novca ubere od oglašivača koji plaćaju da se njihov sajt dobro pozicionira i samim tim bude dobro posećen. Kompromis čijom primenom stvari mogu poći po velikom zlu.
Rizici preteranog uspeha
Gotovanstvo korisnika se nikada ne sme potceniti! Oko dve trećine posetilaca Google pretraživača odlučuje da ne klikne nigde dalje jer je zadovojno tim jednim serviranim odgovorom na svoje pitanje. Takve rezultate ni sam Google nije inicijalno očekivao.
Iako se običnim posetiocima zero-click pretraga koncepcijski svidela, onima koji plaćaju realne pare za pozicioniranje svojih sajtova nikako nije. Čak i taj jedan sajt koji bi izašao kao pobednik po određenoj pretrazi donosio je dilemu svom vlasniku da li mu je plasman na tu tzv. nultu poziciju sa isečkom doneo boljitak ili gubitak.
Iako ono odbija dobar deo posetilaca da kliknu dalje na taj (a pogotovo na neki drugi) sajt, nulto tj. istaknuto mesto ipak sa sobom donosi i veći apsolutni broj gledalaca, tako da će se u apsolutnom broju povećati i broj onih koji će se odlučiti za posetu sajtu. Prosto rečeno, jedna trećina od mnoštva posetilaca koji ipak nastavljaju sa istraživanjem poništava (“ofsetuje”) negativan efekat da dve trećine njih to verovatno neće učiniti. Ali, šta je sa ostalim sajtovima?
Njima ostaje da primene jedan od dva preostala pristupa (ili pak hibridni) - da se svojim kvalitetom nametnu i zauzmu visoku poziciju na Google SERP stranici sa tzv. organskim (neplaćenim) rezultatima ili da plate oglas i plasiraju se još bolje nego u slučaju organskih rezultata.
Efektno zakucavanje Velikog Brata?
Googleova efikasnost u sadejstvu sa ljudskom lenjošću ima potencijal da dodatno, drastično izmeni način na koji korisnici interneta dolaze do informacija i usvajaju ih.
Jedna od karakteristika ovako koncipirane apsorpcije informacija jeste neupitnost - ako je Googleov algoritam nešto proglasio za najtačnije i najrelevantnije, ko sam ja da sumnjam u njegovu superiornost? Ovakvo rezonovanje, po svemu sudeći, primenjeno je na dve trećine od oko 5 do 6 triliona (miliona milona) pretraga koliko se otprilike obavi godišnje preko pretraživača broj jedan.
Pritom, uz forsiranje pretraga bez klika, Google uopšte ne mora da ima dodatne zle ili zadnje namere da bi bio koruptivan. Čak i ako su ti njegovi famozni aloritmi pravljeni sa iskrenom namerom da budu objektivni i da promovišu istinu i relevantnost, okončavanje radoznalosti na tom jednom rezultatu bez ambicije da se klikne malo dalje i pogleda iza horizonta predstavlja smrt same ljudske želje za (sa)znanjem.
Na način o kojem govorimo, mogućnost manipulacije je praktično neograničena. Ljudi Google pitaju za sve, pa su i upiti u vezi sa donošenjem vrednosnih sudova redovna pojava.
Nije nezamislivo da Google bude odlučujući arbitar u dilemama poput: “Jesu li Srbi loš narod?”, “Jesu li Rusi zli?” ili “Ko bi trebalo da pobedi u ukrajinsko-ruskom konfliktu”, na primer.
Sa eksponencijanim padom bilo kakve sumnje i preispitivanja rezultata Googleovih pretraga, možda će nam iz marketinških ili nekih drugih razloga jednog skorog dana ovaj gigant upravljanja informacijama reći da su 2 i 2 = 5, da godina ima 367 dana ili da su svi proćelavi ljudi svetle puti zli i da ih iz nekog razloga treba cancelovati.