Kanabis: čudotvoran lek?

Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar najavio je 20. aprila da će Srbija kao članica Ujedinjenih nacija (UN) ispoštovati odluku Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODK) da se marihuana tj. kanabis skine sa liste narkotika.

Komisija UN za opojne droge uklonila je 2. decembra 2020. kanabis i smolu kanabisa iz kategorije najopasnijih narkotika. Prema Jedinstvenoj konvenciji o opojnim drogama, oni su do tada bili u Četvrtoj kategoriji zajedno sa heroinom i drugim opijatima koji su opasni po zdravlje i život.

Šta je tačno ministar najavio?

UN je odluku doneo po predlogu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) na osnovu dugogodišnjih istraživanja i relevantnih naučnih i kliničkih studija o kanabisu i njegovom dejstvu na zdravlje ljudi, zaključujući da ne postoje naučni dokazi o njegovoj štetnosti. Sa tim u vezi, SZO je u saradnji sa evropskim zdravstvenim organizacijama preporučila da se kanabis označi kao opojna droga koja je preporučena u medicinske svrhe.

Odluka UN je obavezujuća za Srbiju kao njenu članicu, što je Ministar u svom obraćanju objasnio. Međutim, njegova izjava je različito protumačena u medijima, podelila javno mnjenje na društvenim mrežama i u Srbiji generalno, a opozicione struje njegovu izjavu protumačile kao uvod u legalizaciju marihuane sa ciljem da državni vrh izbegne odgovornost u aferi Jovanjica.

Ovakav istup jedne od stranaka sa margine opozicionog delovanja može se tumačiti kao jeftino skupljanje političkih poena, ali reakcije pokazuju da uz one kojima je interes da se pretvaraju da ne shvataju šta je ministar tačno najavio, ima i onih koji to zaista nisu razumeli.

Legalizacija ili dekriminalizacija?

Ljude u ovoj temi uglavnom zbunjuju pojmovi legalizacija i dekriminalizacija.

Teoretski legalizacija znači ozakonjavanje nečega što je ranije bilo ilegalno, a dekriminalizacija znači da izvođenje nekog dela više neće rezultirati kaznenim prijavama.

U kontekstu kanabisa, legalizacija bi značila njegovu slobodnu upotrebu kakva danas važi za alkohol. Dekriminalizacija, sa druge strane, podrazumeva da onaj ko bi bio uhvaćen sa kanabisom ne bi bio procesuiran i optužen kao kriminalac, ali bi morao platiti određenu kaznu shodno prekršaju.

Srpska kaznena politika je među najrigoroznijim u svetu kada je reč o drogama. Posebno je problematično što zakon podjednako rigorozno kažnjava i uživaoce i dilere. Prema nezvaničnim procenama, čak trećina zatvorske populacije u Srbiji su narkomani, među kojima je mnogo više uživaoca narkotika nego proizvođača. Iz tog razloga je država u više navrata razmišljala o tome da se posedovanje male količine droge za sopstvene potrebe dekriminalizuje.

Često se ovih dana može čuti kako će se Srbija ukoliko dekriminalizuje kanabis pridružiti “nekim” od zemalja koje su ga već dekriminalizovale, što je loša formulacija. Srbija je zapravo jedna od retkih zemalja koja ga još uvek nije dekriminalizovala iako skoro svi drugi u Evropi jesu.

Kanabis još nije dekriminalizovan u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Albaniji – zemljama koje po svim relevantnim istraživanjima imaju najviši procenat ilegalne prodaje ove supstance. Kanabis, žargonski rečeno “trava”, je na našem tržištu precenjen upravo zato što je ilegalan.  Drugim rečima, zato što je trava zabranjena i ima visoku cenu, interesantna je dilerima, odnosno kriminalcima. Isto, čini se, važi i za upotrebu među tinejdžerima, jer studije pokazuju da tamo gde je marihuana legalna, mlađoj populaciji je manje interesantna.

Dekriminalizacija marihuane nije isto što i legalizacija, ona podrazumeva ukidanje zatvorskih kazni samo za uživaoce, ne i za proizvođače i dilere.

Ceh plaćaju najnedužniji

Suštinski, zbog kaznene politike u Srbiji koja je takva kakva jeste veći ceh plaćaju uživaoci droge nego oni koji je diluju. Ako je tačno da su mnogi dileri povezani sa policijom i državnim vrhom, jasno je zašto u zatvorima ima više “sitnih riba”, nego onih krupnih. Međutim, to nije jedini razlog takve postavke stvari.

Kako zakon ne pravi veliku razliku između onoga ko drogu konzumira i onoga ko je stavlja u promet dolazi do apsurda da neko ko je uživaoc, a uhvaćen je sa većom količinom droge može da dobije pet do sedam godina zatvora, dok neko za koga zavisnik kaže da je od njega kupio pola grama ili gram marihuane, može dobiti do tri godine zatvora. Dakle, visinu kazne ne određuje delo, već količina narkotika.

Po sličnom principu, kada je reč o samoj proizvodnji droge, konkretno kanabisa, zakon ne pravi razliku između onoga ko je proizvodi za sopstvene potrebe, čak ni u svrhu lečenja, i onoga ko je proizvodi kako bi je prodavao.

U javnosti je posebno poznat slučaj Miloša Matejića koji je uhapšen i osuđen na tri godine zatvora zbog uzgajanja kanabisa za lečenje, ali je takvih slučajeva mnogo više.

Pacijenti koji koriste kanabis za lečenje, članovi njihovih porodica i građani koji žele da im pomognu osnovali su se 2013. godine Udruženje građana IRKA, koje se od tada do danas konstantno bori za promenu zakonske regulative vezane za kanabis sa primarnim ciljem da se donese Zakon o medicinskoj primeni marihuane u Srbiji.

Kanabis kao lek

Istorija korišćenja kanabisa u medicinske svrhe je duga i seže još u antička vremena. Postoje brojni dokazi da je ova biljka korišćena za lečenje u antičkoj Grčkoj, Kini, Egiptu, Indiji, pa čak i u antičkoj Holandiji.

Drevni lekari u mnogim delovima sveta su kanabis mešali u lekove za lečenje bolova i raznih bolesti.

U XIX veku zapadna medicina je kanabis uvela u terapijsku upotrebu. Sedamdesetih godina prošlog veka stvoren je sintetički THC kao lek Marinol u kapsuli. Međutim, glavni način primene kanabisa odnosno konoplje jeste pušenje, jer su tada efekti skoro trenutni.

Da se konoplja i na našim prostorima u prošlosti koristila kao lek potvrđuju srpske i jugoslovenske farmakopeje - zvanična uputstva apotekarima za izradu lekova koja je izdavala Vlada ili nadležni državni organ – sa početka XX veka.

Kanabis se u medicinske svrhe koristi prevashodno zato što kanabinoidi, hemijske supstance kanabisa, aktiviraju specifične receptore u telu i proizvode farmakološke efekte, pogotovu u centralnom nervnom sistemu, kao i u imunološkom. Njihova upotreba se prevashodno odnosi na analgetsko, sedativno, protivupalno, antikonvulzivno, antispazmolitičko dejstvo.

Endokanabinoidi imaju ulogu u modulaciji (obradi) bola, kontroli pokreta, ishrani, modulaciji raspoloženja, razvoja kostiju, pojavi upala, neuroprotekciji i pamćenju.

CBD vs. THC

Biljku kanabisa u osnovi čine dva jedinjenja – kanabidiol (CBD) i tetrahidrokanabinol (THC) – iako se ona generalno sastoji od oko stotinu jedinjenja.

CBD predstavlja esencijalnu komponentu medicinske marihuane, a dobija se iz cveta biljke industrijske konoplje, koja je rođaka biljke kanabis indike. Ova potonja takođe sadrži CBD, ali i psihoaktivni kanabinoid THC.

Tetrahidrokanabinol ima psihoaktivno dejstvo i ilegalan je u Srbiji, dok upotreba proizvoda na bazi CBD-a nije regulisana zakonom. Oba elementa koriste se u terapijama različitih bolesti, samo što za razliku od THC-a, CBD ne pokazuje nikakav potencijal za zloupotrebu ili stvaranje zavisnosti.

Svetska zdravstvena organizacija je 2017. godine objavila detaljan izveštaj o delotvornosti CBD-a u lečenju brojnih oboljenja.

Samo jedinjenje je tek poslednjih nekoliko decenija došlo u žižu interesovanja. Početkom devedesetih godina prošlog veka, naučnici koji su se bavili istraživanjem THC-a, dobro poznatog kanabinoida, identifikovali su Endokanabinoidni sistem (EKS) odnosno sistem signalizacije koji je aktivan u telu čoveka bez obzira na moguće korišćenje kanabisa.

Iako ga naučnici još uvek ispituju, ustanovljeno je da CBD zbog prisustva EKS-a ima bitnu ulogu u mnoštvu funkcija i procesa u organizmu, kao što su upale, hronični bol, metabolizam, kardiovaskularne funkcije, rad jetre, san, stres, raspoloženje, apetit, pamćenje, plodnost. Smatra se da upotreba kanabinoida kao što je CBD može imati lekovito dejstvo i dovesti do ravnoteže organizma, pogotovu nervog sistema.

Iako je opseg njegovog delovanja širok, posebno efikasnim se pokazao u lečenju epilepsije i autoimunih bolesti, a najviše se koristi kod hroničnih bolova, upala, kancera, migrene, artritisa, grčeva, multipla skleroze, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, shizofrenije. Takođe, pozitivno deluje na podizanje imuniteta, smanjene mučnine, bolje raspoloženje, bolji san, opuštanje, regulaciju krvnog pritiska i dijabetesa...

Najnovija istraživanja pokazuju da je kanabis delotvoran i kod HIV infekcije, jer kanabinoidi štite mozak od HIV-a, a u čak 40% slučajeva infekcija ovim virusom dovodi do nekog vida oštećenja mozga. Nedavno objavljenja istraživanja ukazuju na to da kombinacija pojedinih supstanci koje se nalaze u kanabisu pokazuju potencijal za prevenciju, pa čak i lečenje, korona virusa.

Kanabis (ne) leči kancer

Dosta je pacijenata kojima je dijagnostikovan kancer i koji tvrde da su ga izlečili isključivo zahvaljujući upotrebi kanabisa, ali sa tim izjavama bi trebalo biti obazriv, jer ne postoje medicinske studije koje potvrđuju da je zloćudnu bolest moguće izlečiti samo kanabinoidima.

Ono što je, međutim, sigurno jeste da kanabinoidi znatno olakšavaju borbu sa kancerom i da imaju brojne pozitivne efekte kada je u pitanju njegovo lečenje o čemu najbolje svedoče studije Nacionalnog instituta za kancer pri Nacionalnom institutu za zdravlje Sjedinjenih Američkih Država.

Ukratko, kanabinoidi se ne koriste za lečenje kancera, već za olakšavanje simptoma vezanih za kancer.

Kanabinoidi CBD i THC se kod ove opake bolesti i dalje koriste samo u okviru palijativne nege bolesnika, ali se konstantno sprovode naučna istraživanja koja bi trebalo da pokažu kako kanabinoidi stopiraju rast tumornih ćelija i njihovo širenje, angiogenezu i metastazu.

Najbolji rezultati koji su do sada ostvareni putem laboratorijskih istraživanja, na životinjskom modelu, postignuti su kombinacijom THC-a visoke čistoće i CBD-a koji potire psihoaktivno dejstvo THC-a.

Naučnici su u laboratorijskim uslovima otkrili da kanabinoidi sprečavaju deobu tumornih ćelija, pokreću njihovu smrt kroz mehanizam koji se naziva apoptoza, sprečavaju nove krvne sudove u snabdevanju tumornih ćelija, smanjuju šansu njihovog širenja po telu i napada okolnih tkiva. Iako ovi rezultati zvuče optimistično, sa njima treba biti obazriv, jer su dobijeni u laboratoriji i na životinjama.

Palijativni efekti kanabisa na pojedine simptome kancera su potvrđeni i mimo laboratorije prekliničkim studijama i pozitivnim iskustvima pacijenata. Medicinski kanabis, sa tim u vezi, blagotvorno deluje na bol, utrnulost, otok i slabost mišića, koje uzrokuju pojedini tipovi hemoterapije, ali i na podsticanje apetita, smanjenje mučnine i poboljšanje sna.

Šarlotina mreža

Sa druge strane, dejstvo CBD-a na suzbijanje epileptičnih napada, koji su pod njegovim dejstvom ređi i manje intenzivni, potpuno je nesumnjivo, što potvrđuje Američko društvo epileptičara.

CBD pomaže kod epilepsije tako što se vezuje za sistem receptora u endokanabinoidnom sistemu, regulišući opuštanje i kontrolišući uzbuđenost i stres, koji mogu biti okidač za epileptične napade.

Svest o ovome masovno je počela da se širi nakon slučaja devojčice Šarlot Figi, kojoj je tri meseca nakon rođenja dijagnostikovan redak oblik epilepsije, koji se sa godinama intenzivirao, pa je imala i po 300 napada nedeljno od kojih su neki trajali i po četiri sata, a nekada bi bili toliko jaki da je par puta njeno srce prestajalo da radi. Lekari su rekli da nema opcija za izlečenje, ali su njeni roditelji došli do saznanja da bi kanabis mogao da pomogne i nabavili su ulje koje je delovalo tako da je Šarlota za kratko vreme od 300 nedeljno došla do toga da nema nijedan napad u toku cele nedelje.

Tu počinje priča o tzv. Šarlotinoj mreži tj. o uzgoju posebnog hibrida kanabisa, nazvanog tako upravo u čast male Šarlot, koji u sebi sadrži izuzetno visok nivo CBD-a, a nizak THC-a u odnosu od čak 30:1.

Taj hibrid je pokazao odlične rezultate u lečenju epilepsije, a posebno je primenjiv kod dece upravo iz razloga što tolikim umanjenjem THC-a, u potpunosti gubi psihoaktivno dejstvo.  Šarlot koja pre njegove upotrebe nije mogla da jede, hoda niti govori danas živi potpuno drugačijim životom, kao i mnoga druga deca koja koriste ovaj hibrid za lečenje epileptičnih napada.

Multipla skleroza i Alchajmer

Jedna od primarnih funkcija CBD ulja jeste njegovo ublažavanje simptoma multiple skleroze. CBD pozitivno utiče na smanjenje bolova, iscrpljenost, spazme, mobilnost, nemir i poremećaje sna. Većina obolelih ličnim iskustvima potvrđuje da  su u vrlo kratkom roku osetili boljitke i da im CBD ublažava bolove i grčeve, te samim tim olakšava pokretljivost što je inače njihov najveći problem.

Zahvaljujući antioksidativnim i antiinflamatornim aktivnostima i modulaciji velikog broja receptora, CBD deluje neuroprotektivno aktivirajući specifične nervne odgovore koji pomažu ublažavanje tegoba i usporavaju razvoj ovog specifičnog oboljenja, kao i još nekih neurodegenerativnih bolesti.

Alchajmerova bolest je često povezana sa neuropsihijatrijskim simptomima, kao što su preterana nadraženost, uzbuđenost, agresija, posebno u poodmaklim fazama bolesti. Trenutna dostupna farmakoterapija ima vrlo ograničen efekat na agresivnoost i uznemirenost kod Alchajmerove bolesti, pa je u tom smislu CBD posebno efikasan, jer deluje na endokanabinoidni sistem i suzbija neuroinflamaciju tj. zapaljenje nerava i oksidativni stres.

Kanabinoidi dokazano usporavaju razvoj Alchajmerove bolesti i popravljaju ukupno mentalno zdravlje i ravnotežu organizma pokazujući protivupalno, neutroprotektivno i antioksidantno dejstvo.

CBD kao prirodni podizač raspoloženja

Kako je dokazano da se CBD molekul sa neuroprotektivnim svojstvima može koristiti za lečenje neurodegenerativnih obolenja, jasno je da on ima pozitivan učinak u redukovanju simptoma anksioznosti, depresije, nesanice, shizofrenije, konvulzija i ostalih poremećaja nervnih funkcija. Pogotovu što za razliku od THC-a on nema psihoaktivno dejstvo tj. ne deluje omamljujuće na korisnika.

CBD ulje kao takvo postalo je neophodno teško bolesnim ljudima, ali ga uzimaju i oni sa blažim simptomima, jer predstavlja biljni preparat koji stabilizuje ceo organizam, a prevashodno nervni sistem. Poznato je da CBD deluje na receptore serotonina.

Nasuprot THC-u, tj. onome što čini da se konzumacijom marihuane, odnosno “trave”, osećamo “naduvano” korišćenjem čistog CBD-a misli ne lebde u izmaglici. Čak, naprotiv!

On čini da se ljudi osećaju smireno, a trezveno da mogu rešavati i najsloženije probleme. I što je verovatno najvažnije, s obzirom na to da ga široke mase i dalje percipiraju kao opijat, on dokazano ne uzrokuje zavisnost.

U svakom slučaju CBD ili kanabis generalno može biti i jeste lek za mnoge bolesti koje nas muče, pogotovu u aktuelnom trenutku. Da li su lekari i pacijenti u Srbiji spremni da iskoriste njegov potencijal ostaje da vidimo. Državni vrh deluje spremno.

Fotografije: Kym MacKinnon; Crystalweed Cannabis; Dimitri Bong; Elsa Olofsson; Roberto Valdivia; Pharma Hemp Complex