Mačka: Životinja koja je pripitomila samu sebe

Čudne, šarmantne, ponekad kao karikature prirodnog ponašanja dalekih predaka, prolaze kroz naše živote. Na svakom koraku su – ulične, kućne, lepo vaspitane, lutalice.

Razmišljajući, pišući i brinući o mačkama ljudi mnogo otkrivaju i o sebi, o svojim željama, granicama i namerama.

Jednom vladarke istorije i umetničke muze, danas najviše gospodare internetom i video snimcima u kojima šape koriste za obaranje sitnih predmeta i kućnog bilja.

Bandere i drugi oglasni prostori često su preplavljeni fotografijama i imenima izgubljenih mačaka, pa bi čovek mogao da pomisli da nestaju poput čarapa, da se gube u nekoj drugoj dimenziji do koje prolaz znaju samo one.

Istina je ipak drugačija, budući da mačke imaju puno prirodnih neprijatelja i u sasvim neprirodnom okruženju – objekte koji se sporo kreću, objekte koji se brzo kreću, automobile, tramvaje, trole, pse i druge krupnije životinje, ljude koji vole ptice, ljude koji ne vole mačke, i možda najopasnije – ljude koji praktikuju srednjovekovnu mržnju prema mačjoj prirodi, istu onu mržnju zbog koje su desetine hiljada mačaka završile na lomači, pa su pacovi ušli na velika vrata i sa sobom doneli kugu.

Daleki put do udobne fotelje

Nakon studije koja je sprovedena 2017. godine, naučnici su utvrdili da su mačke hiljadama godina živele u blizini čoveka, pre nego što su mu dopustile da ih pripitomi. Tokom tog perioda njihov genetski materijal se malo izmenio u odnosu na divlje rođake.

U istraživanju je korišćen materijal prikupljen od oko dvesta jedinki, koje su živele u rasponu od devet hiljada godina – uključujući ostatke mačaka iz starog Rimskog carstva, mumije egipatskih mačaka, te primerke njihovih divljih srodnika koji i danas žive na afričkom kontinentu.

Prva linija predaka današnje domaće mačke je iz jugozapadne Azije ka Evropi krenula oko 4400. godine pre nove ere, a pretpostavlja se da su se farmerskim zajednicama približile pre oko osam hiljada godina. To se dogodilo u oblasti takozvanog „Plodnog polumeseca“, kroz koji protiču četiri velike reke – Nil, Jordan, Eufrat i Tigar. Ljudi su u tom regionu ostali zbog plodne zemlje, a sa njima su došli i glodari koji su privukli mačke.

Pretpostavlja se da je u to vreme došlo i do prvih kontakata čoveka s mačkom, što znači da se pripitomljavanje nije razvijalo kao u slučajevima mnogih drugih životinjskih vrsta – čovek mačku nije zatvorio u kavez, već je dobila priliku da samostalno „odluči“ kada želi da bude pripitomljena.

Druga linija mačjih predaka su afričke mačke iz starog Egipta, koje su do Mediterana stigle oko 1500. godine pre nove ere. Pretpostavlja se da su već bile odomaćene, budući da su se „poštovale u obličju božanske mačke boginje Bastet, dobrotvorke i jedne od čovekovih zaštitnica. Na mnogim umetničkim delima prikazana je kako nožem odseca glavu zmije Apopkis, koja otelovljuje neprijatelja Sunca i nastoji prevrnuti svetu lađu dok prolazi podzemnim svetom. Tu mačka simbolizuje snagu i okretnost mačije ćudi koje boginja zaštitnica stavlja u službu čoveka kako bi mu pomogla da pobedi svoje skrivene neprijatelje“. (Rečnik simbola)

Gospodarica predrasuda

Mačka se pridružila čoveku bez potrebe da se bitno promeni, što je u mnogim kulturama bio razlog za strah i sočne predrasude.

Alen Gerbran i Žan Ševalije u svom Rečniku simbola pišu da je „simbolika mačke vrlo raznolika i da se koleba između dobrih i zlih značenja“. Mnogi tu pojavu objašnjavaju „dvoličnim“ ponašanjem mačaka, koje se od umiljatih lako pretvaraju u zverčice sa zubima i kandžama.

Uprkos progonu uspela je da preživeli na hiljade godina, a sa njom su preživele i predrasude.

U različitim zemljama postoje različita verovanja – neki ih vole, neki obožavaju, drugi ih se pak boje.

„U Japanu je mačka zloslutna životinja koja, kažu, može ubiti ženu i poprimiti njeno obličje. Čuvena krotka mačka Jingoroa iz Nikoa verovatno je imala samo dekorativnu vrednost. U budističkom svetu prebacuju joj da samo nju i zmiju nije ganula Budina smrt, što se ipak, s druge tačke gledišta, može shvatiti i kao znak više mudrosti“.

Verovanje da mačka može da menja oblik se širilo i na druge kulture, a jedan zanimljiv primer je iz bivše Jugoslavije.

Naime, pesma Mačka, koju je Ibrica Jusić otpevao sedamdesetih godina prošlog veka, sadrži upravo taj momenat – životinju koja poprima oblik voljene žene:

„A vani zima, vani snježi
I pored praga mačka lezi
On pruža ruke k'o da sanja
A vani zora, svijetlost danja

No u tom času, u tom trenu
Pred sobom vidje nagu ženu
I on joj reče, budi moja
A ona kaže, ja sam tvoja“

Mačka ipak nije bila samo junakinja legendi i popularnih pesama, već je svoje mesto nakon izlaska iz Egipta pronašla i u religiji: „U Kabali se, kao i u budizmu, mačka povezuje sa zmijom: ona označava greh, prekomerenost dobara ovog sveta (Devuku). U tom značenju se ponekad prikazuje uz Hristove noge.

U keltskom predanju simbolika mačke mnogo je nepovoljnija od simbolike psa ili risa.

U islamskom, s druge strane, svaka mačka (quatt), osim crne, je dobronamerna. Legenda kaže da je Noje, jer su pacovi smetali putnicima Arke, rukom prešao lavu preko čela, on je kinuo i izbacio mačiji par. Zbog toga ta životinja liči na lava. Sasvim crna mačka ima čarobnu moć. Njenom krvlju se zapisuju moćne čini. Ona ima sedam života. Demoni (djin) se često javljaju u obličju mačaka. U Persiji se veruje da se onaj ko muči crnu mačku izlaže opasnosti da se sukobi sa vlastitim hemzadom (duh koji se rađa zajedno sa čovekom kako bi mu pravio društvo) i samom sebi naudi. Neki veruju da je crna mačka zao djin kog treba pozdraviti kad iz mraka uđe u sobu.

Kažu i da je Poslanik Muhamed, čovek nadležan i za ono- i za ovozemaljske stvari, voleo mačke. Nekom prigodom, Poslanika je dužnost zvala na molitvu. Njegov omiljeni mačak Muezza se bio ugnezdio u nabore rukava njegove odore. Legenda kaže da je Poslanik, nipošto ne želeći uznemiriti obožavanog usnulog mačora, odrezao rukav svoje halje i otišao za svojim poslovima, ostavivši mačka da mirno spava snom pravednika.

Kod severnoameričkih Poni Indijanaca divlja mačka je simbol okretnosti, razmišljanja, oštroumnosti. Ona je lukav i staložen posmatrač koji uvek postiže svoj cilj.

Zbog toga je to sveta životinja koja se sme ubiti samo za religiozne svrhe i uz određene obrede“. (Rečnik simbola)

Loš glas je mačku pratio i dalje, sve do srednjeg veka i kasnije. Papa Grgur IX je, na primer, 1233. godine poslao papinsku bulu caru Frederiku II iz dinastije Hohenstaufen, zahtevajući tom prilikom od njega da se bori protiv jeretika i ljubitelja mačaka koji uživaju u ’protivprirodnom bludu’. Tako je po prvi put uspostavio vezu između jeresi, homoseksualnosti i satanizma, koja je bitno uticala na ishod mnogih inkvizicija u kasnom srednjem veku.

Istorija mjaukanja

Pored predanja, mačaka ima i u istoriji, u biografijama mnogih poznatih ličnosti. Nada Zdravič  u jednom tekstu koji se bavi istorijom mačkoljupstva, nabraja slavne koji su živeli sa, ali i za svoje mačke.

„Za Petrarcu se priča da je bio odaniji svojoj mački nego uspomeni na svoju veliku ljubav Lauru! Kad je umro, njegova je mačka usmrćena i, balzamovana, položena u zajednički grob sa legendarnim pesnikom.

Isaac Newton je obožavao svoju mačku, ali ipak nije podnosio da ga ometa u snoviđenju i dumanju: izmislio je onaj otvor, klapnu na ulaznim vratima, kroz koju je mačka mogla dolaziti i odlaziti kako joj se ćefne.

Ne zna se da li je ovaj Newtonov izum patentiran.

Freddie Mercury je takođe voleo mačke. Imao je predstavnike ovog sasvim posebnog životinjskog roda po imenu Tom, Jerry, Oscar, Tiffany, Delilah, Goliath, Miko, Romeo, Lily. Svoj prvi solo album 'Mr. Bad Guy', posvetio je svojim ljubljenim mačorima“.

Ovo je tek delić spiska svih onih koji su kroz istoriju voleli svoje mačke – ljubimci su im služili kao inspiracija, ali i kao društvo u teškim vremenima.

I danas su opsesija mnogih, posebno od kad su stigle na internet. Video sadržaji s ovim životinjama su sama suština onoga što ljudi vole kod mačaka – njihovo apsurdno ponašanje koje stoji nasuprot oholom držanju.

Mačka na internetu

Upravo je sumanuto ponašanje mačku približilo čoveku, pa je ovaj u njoj počeo da vidi sebe. Epizode sa skakanjem i drugim vratolomijama su boginju približile životinji koja jeste. To je jedan od razloga što je lako našla put i do interneta, kao zvezda GIF i video sadržaja.

Sve je počelo mnogo pre nego što mislimo  - daleke 1997. godine, kada je zaživeo web sajt hampsterdance.com. Internet je u to vreme bio takav da je za preuzimanje jednog videa bila potrebna čitava večnost, ali se s novim sajtom rodila ljubav prema „idiotskim“ snimcima.

S povećanjem brzine uvećao se i broj sadržaja koji su inspirisani mačkama, a 2010. se pojavila i numera The Internet Is Made of Cats (Internet je napravljen od mačaka), koja peva o mački-boginji, čija je moć nezamisliva.

U pitanju je Maru, mačka koja će zagospodariti kosmosom, kako bi spasila mačji narod s interneta.

Maru (što na japanskom znači „krug“ ili „okruglo“) je vladar svih internet mačaka. U pitanju je mače iz stvarnog života, ljubimac YouTube korisnika iz Japana koji se potpisuje kao mugumogu. Videi imaju i po nekoliko miliona pregleda, a snimci se kreću od onih u kojima Maru strpljivo sedi dok mu vlasnik čisti uši, do videa koji ilustruju do kojih granica ide apsurdno ponašanje mačje sorte.

Jedan od zanimljivijih primera je video pod naslovom I am Maru, koji se na YouTube platformi pojavio pre dvanaest godina, a danas ima preko pet miliona pregleda. U opisu videa stoji da je „Maru čudna mačka koja voli šešire i kutije“, a na snimku se vidi krupna, naizgled obična, mačka koja uživa da spava u lavabou, da okolo hoda s kesom na glavi kao da se baš ništa ne dešava, da se krije ispod kreveta i preteruje u svemu onome u čemu mačke i inače preteruju.

Retko ko ne voli dobar video s mačkama, budući da su na njihov šarm otporni jedino oni koji su alergični, ili oni koji vole miševe i ptice. Kao junakinje novog univerzalnog jezika, mačke su savladale još jedan stupanj na evolutivnoj lestvici, pa danas služe i kao sredstvo za sporazumevanje. Snimke u kojima su one glavne zvezde razumeju svi, bez obzira na poreklo, starost ili klasu, pa se mačkama danas izražava gotovo sve – od ljutnje do naklonosti.

Prevalila je ogroman put od egipatske boginje do gospodarice interneta, a to nije učinila sama. U stopu ju je pratio i čovek – kao gospodar, ali i kao sluga, zavisi iz kojeg se ugla posmatra.

Mnogi se pitaju zašto mačka, a ne neka druga životinja, a na to bi iz prošlosti mogao da im odgovori Winston Churchill, koji je jednom rekao "Psi te gledaju odano, mačke te gledaju sa visine, a svinje, svinje te gledaju kao sebi ravne".

Fotografije: Marija Đokić; Milan Živanović