Malinarstvo u Srbiji

Zahvaljujući plodnom tlu i činjenici da naša klima poguduje uzgoju maline, Srbija se već decenijama nalazi među vodećim zemljama po proizvodnji i izvozu ovog voća.

Godišnja proizvodnja maline u Srbiji varira od godine do godine, s obzirom na to da mnogo faktora utiče na prinos, ali u proseku ona iznosi 100.000 tona.

Crveno zlato

Malina je u Srbiji najprofitabilniji poljoprivredni proizvod u kontinuitetu poslednjih 70 godina.

Ona je višegodišnja biljka, izuzetno finog i ukusnog ploda, zbog čega se naziva još i “crveno zlato”. Mnogi, pak, misle da je taj naziv dobila zbog velike finansijske dobiti koju donosi malinarima, s obzirom na činjenicu da je profitna stopa na malini godinama unazad veoma visoka.

Zapadna Srbija je, poslednjih decenija, u velikoj meri izgrađena upravo zahvaljujući malini, koja je mnogim proizvođačima omogućila da prošire svoju proizvodnju, kao i domaćinstva, i nabave neophodnu mehanizaciju. Tokom devedesetih godina prošlog veka dešava se ekspanzija njene proizvodnje u ovim krajevima, kada se otvara i veliki broj hladnjača i povećava izvoz. Međutim, malina se u Srbiji proizvodila decenijama pre toga, više od jednog veka, zapravo.

Uzgoj maline u Srbiji

Gajenje malina u Srbiji počelo je još u 19. veku, oko 1880. godine, a prvobitno se uzgajala kao ukrasna baštenska biljka. Nekoliko decenija kasnije, oko 1920, otpočela je i njena robna proizvodnja. Prva malinarska područja koja su se formirala bila su na teritoriji Valjeva i Čačka, gde se malina najpre proizvodila samo za potrebe lokalnog tržišta i to najviše za pravljenje slatkog i sokova.

Kasnije se malina počinje gajiti i u drugim delovima Zapadne Srbije, ali i na jugu.

Vodeći malinarski krajevi u Srbiji i mesta odakle srpska malina, nakon što se završi berba, kreće svoj put širom planete su:

• Valjevski okrug - Podgorina i Pocerina
• Šabački okrug - Krupanj, Loznica i Bajina Bašta
• Kosjerićki okrug - pravac Povlen – Varda
• Požeški okrug - okolina Požege
• Ariljski okrug - celokupna okolina Arilja
• Ivanjički okrug - Ivanjica, Kaona, Kotraža i Guča
• Čačanski okrug - Čačak i Kablar sa okolinom
• Kraljevački okrug - Kraljevo i Dragačevo sa okolinom
• Leskovači okrug - brdsko-planinski kraj

U Srbiji plemenite sorte maline najbolje uspevaju na području koje se nalazi od 400 do 800 metara nadmorske visine, idealno na mestu koje je blago nagnuto, dobro osvetljeno i nije izloženo jakim vetrovima. Na ravnom tlu sadnja maline se, najčešće, vrši izdizanjem na leje.

Malina, s obzirom na to da je višegodišnja biljka, ostaje na jednom mestu više od 10 godina te je iz tog razloga veoma važno da se izabere pogodno mesto gde će se obaviti sađenje maline. Takođe, preporuka je da mesto za podizanje novog malinjaka bude dovoljno udaljeno od ostalih malinjaka koji se nalaze u kraju, pre svega zbog opasnosti od širenja bolesti iz zaraženih zasada.

Otkupna cena

Otkupna cena maline odlična je na dugi rok.

Ranijih godina se dešavalo da proizvođači zbog loše cene uništavaju zasade malina, ali to poslednje dve, tri godine nije slučaj, jer je ona kontinuirano zadovoljavajuća. Uvek, naravno, postoje proizvođači koji nisu zadovoljni cenom, i otuda uglavnom polaze priče o raznim dogovorima, nameštaljkama i monopolima.

Međutim, proizvođači ne bi trebalo uvećanje profita da traže u višoj ceni, već u sprovođenju agrotehničkih mera na uvećanju prinosa po jedinici površine, poboljšanju uslova proizvodnje i kvaliteta same maline.

Cenu, pak, određuje isključivo situacija na tržištu, što nam je potvrdio i Đorđe Stevanović, privrednik iz Požege i jedan od najpoznatijih proizvođača malina u požeško-ariljskom kraju, koji se uzgojem malina bavi već četiri decenije. Prvu malinu posadio je davne 1981.

“Te godine sam podigao zasad sorte Vilamet na površini od 20 ari.Trebao mi je dodatni prihod i odlučio sam se za sadnju maline zato što sam tada bio siguran da je to jedan od retkih artikala  u poljoprivrednoj proizvodnji na kome se  dobro zarađivalo već dvadeset i više godina, kao i da se taj trend mora nastaviti.”

U međuvremenu, Stevanović je jedno vreme bio i direktor čuvene Budimke iz Požege, a danas je jedan od retkih proizvođača malina u plastenicima.

Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu u proizvodnji malina, on tvrdi da priče o tome kako država kreira otkupnu cenu u skladu sa nekim svojim interesima, pada u vodu pred podacima da cenu maline u otkupu određuje cena na svetskom tržištu, što znači da je ona određena isključivo tamošnjom ponudom i tražnjom.

Srbija se na svetskom tržištu najviše “bori” sa drugim jakim proizvođačima ovog voća, kao što su Poljska i Čile, dok značajne količine maline na svetskom tržištu dolaze i iz Meksika, Ukrajine, Belorusije, a zasadi se sve više šire i na Kosovu, u Bosni, Poljskoj, Mađarskoj, Bugarskoj…

U ovom principu “Previše maline – niža otkupna cena, malo maline – viša otkupna cena”, kaže Stevanović, treba tražiti odgovor i na pitanje zašto se povremeno dešava da u sezoni otkupna cena nije ista u svim krajevima Srbije:

“Istina je da često cene maline na otkupu nisu iste i da u Srbiji variraju, ali su u većini slučajeva približne.Tako će biti i u narednom periodu.”

Proizvodnja i dobit u 2022.

Prosečna otkupna cena na desetogodišnjem nivou svakom iole ozbiljnom proizvođaču donosila je solidan profit.

Republički zavod za statistiku najavio je tokom prvog kvartala 2022. da očekuje porast u proizvodnji malina u odnosu na prošlu godinu, za 4,0 odsto. Njihova očekivanja su svakako vezana i za to što je prošle godine otkupna cena bila izuzetno visoka, a dobra cena je najavljena i za ovu godinu. Istina od najavljenih 600 do 800 dinara, ostalo se na nižem predviđanju.

Da li je i u kojoj meri zadovoljan ovogodišnjom cenom i rodom, pitali smo Dejana Veselinovića, jednog od najvećih proizvođača maline, a odskora i kupine, u kosjerićkom okrugu, na Vardi:

“ Cenom sam zadovoljan, ali rodom baš i ne iz razloga što je prošle godine novi izdanak ostao nedovoljno razvijen i ostavio posledice na ovogodišnji prinos. Inače, prinos u Srbiji konstantno pada. Ako se dobro radi prinos treba da bude oko 15 tona po hektaru, a zarada na ovu cenu je realno 50-60 odsto.”

Veselinović je, inače, po struci ekonomista koji se, nakon što je petnaest godina radio kao komercijalista u velikim trgovinskim korporacijama u Beogradu, 2015. vratio na rodnu Vardu i počeo da se bavi uzgojem maline baš iz razloga što od tog posla može pristojno da se živi, naravno uz ogroman trud i rad.

Na Vardi, Veselinović ima nekoliko hektara maline, odskora i kupine, i gaji nekoliko vrsta crvenog zlata – najpopularniji Vilamet, zatim Fertodi, a sada i jesenje sorte maline. S tim u vezi, on naglašava da upravo te jesenje sorte, ako se dobro gaje i plasiraju u svežem stanju, donose najveću zaradu:

“Enrosadira je sorta jesenje maline, koja je još uvek relativno slabo zastupljena kod nas, mada se širi, pa joj je i zbog toga visoka cena. Reč je o najkvalitetnijoj sorti trenutno za plasman u svežem stanju, koja sadrži sve na jednom mestu – vrhunski izgled i ukus, kao i postojanost. Može da se bere dva puta godišnje, od kraja maja do kraja juna i ponovo početkom avgusta sve do prvih mrazeva i snega. Odlično trpi transport i može da stoji u svežem stanju u marketima desetak dana”.

Sa ovim se slaže i Stevanović koji kaže da proizvođačima bolju cenu i veću zaradu prevashodno može doneti proizvodnja novih sorti maline, koje se mogu ponuditi svetskom tržištu u svežem stanju. Drugim rečima, strategija proizvođača mora biti okrenuta ka svetskom tržištu. A da bi do njega došli, kaže Stevanović, moraju se povezivati jer sami, pojedinačno, to ne mogu da izvedu:

“Kooperative, zadruge, udruženja, naziv je nebitan, samo treba biti prisutan na tržištu svežeg voća i osvajati ga iz dana u dan. Uradimo li ovaj iskorak na svetskom tržištu, sačuvali bismo malinu da daje visok profit i narednih bar pedeset godina.”

Ko najviše profitira od malina u Srbiji?

Na ovo pitanje Veselinović daje odgovor koji se može čuti od većine proizvođača u Srbiji:

“Najveći profit ostvaruju hladnjače, koje imaju linije za preradu i pakovanje.”

Odgovor je istovremeno i logičan, jer hladnjačari dobijaju gotov proizvod, ne moraju da misle o vremenskim nepogodama i drugim problemima sa kojima se suočava proizvođač i u krajnjem slučaju, s obzirom na to da prodaju zamrznut proizvod, mogu ga prodati u trenutku kada im cena najviše odgovara. Proizvođači, taj benefit nemaju, ali i oni pristojno zarađuju što nam je potvrdio i sam Veselinović. Baš kao i berači koji su ove godine pogotovu bili dobro plaćeni, jer je dnevnica za branje bila oko 50 evra.

S tim u vezi, može biti da je adekvatniji odgovor koji nam na pitanje ko u lancu od proizvođača, preko berača do hladnjačara najviše zarađuje na malini, daje Stevanović koji kaže:

“ Na proizvodnji  i prodaji maline svi zarađuju baš dobro šezdeset i više godina.”

Berba malina

Iako i berači malina lepo zarađuju, na prvi pogled i lako, branje malina nije ni malo naivan posao. Pogotovu što u Srbiji on funkcioniše po principima crnog tržišta.

Malinari uglavnom sami pronalaze berače s tim što u pojedinim mestima postoje ljudi koji ih organizuju i to naplaćuju vlasnicima malina, neretko uzimajući procenat i od radnika tj. berača. U jeku sezone ljudi sa svih strana dolaze u malinarske krajeve u kojima rađa malina, kako bi radili i zaradili. Zanimljivo je da je među njima malo nezaposlenih, a mnogo više ljudi kojima je to dodatni posao. Dosta je i penzionera, a neretko i studenata. Ima i ljudi koji su na ovaj ili onaj način ostali bez posla, čak i onih koji uzimaju odmor u firmama i kompanijama u kojima inače rade, pa umesto na more, dođu po dodatnu zaradu. Dolaze čak i oni zaposleni u javnom i državnim preduzećima. Njima je doduše najlakše da izostanu sa posla, jer se tamo uvek nađe neko ko radi sličnu stvar da ga pokriva.

Vlasnici malina se nekad nazivaju gazdama, nekad domaćinima. Među njima ima vrlo nezgodnih, čak i opasnih. Radnice često prijavljuju i i seksualna maltretiranja, ali to sve ostaje na nivou kulturološkog fenomena. U pravim seoskim domaćinstvima radnik se izuzetno poštuje i to se posebno vidi na manje urbanizovanim mestima poput Varde i Povlena.

Ono što većina berača ne voli je da ih zovu nadničarima. Taj izraz je u srpskoj kulturi omražen. Uostalom, terminološki to što oni u malinama zarade i jeste dnevnica, a ne nadnica.

Vlasnici malina se uglavnom trude da ispoštuju radnička prava berača, iako kod njih rade ilegalno. Ako bi se nešto desilo radniku na njihovom imanju mogli bi da snose ozbiljne posledice zbog toga. Neki ipak ne haju za to, pa berači dele razna iskustva, ali se teše onom narodnom: Ko se na radničkom znoju obogatio, propao je.

Izvoz srpskih malina

Godišnja vrednost izvoza zamrznute maline u periodu od 2010. do 2013. godine bila je oko 240 miliona dolara, odnosno oko 85.000 tona izvezenih malina godišnje.

Izvoz 2014. i 2016. godine je bio oko 277 miliona dolara (oko 100.000 tona), a rekordnih 309 miliona dolara vredan izvoz naša zemlja je dostigla u 2015. godini, kada je širom sveta poslato skoro 130.000 tona maline.

U 2021. izvezeno je maline u vrednosti od 290 miliona evra, što predstavlja značajan skok u odnosu na 2019. kada je izvoz imao vrednost od 215 miliona.

Malina se iz Srbije najviše izvozi u Francusku, Veliku Britaniju, Nemačku, Belgiju, Holandiju i Italiju.

Prethodnih meseci se često moglo čuti kako je opao izvoz maline zbog pandemije korone i ukrajinske krize, čak i iz Privredne komore Srbije što Stevanović demantuje:

“Izvoz maline iz Srbije nije opao ni zbog kakvih spoljnih faktora, već smo imali manju proizvodnju u prošloj godini. Kolebanja na tržištu su normalna stvar i biće ih uvek.”

Procene stručnjaka kažu da Srbija ima potencijala da godišnje proizvede između 110.000 i 120.000 tona maline.

Saveti za kraj

Na kraju, našim sagovornicima postavili smo pitanje, kakav bi savet dali svojim prijateljima kada bi došli sa idejom da se bave uzgojem maline.

Đorđe Stevanović im poručuje:

“Ne bih prijatelje savetovao da proizvode maline. To mora biti njihova odluka, koju bih sigurno podržao. Najviše što mogu da im kažem je da neće pogrešiti. Za proizvodnju maline osnovni uslov je ljubav.”

Ohrabrujući je po tom pitanju i Veselinović:

“Savet je da ima dobar pristup proizvodnji i da uradi sve po planu uz konsultaciju ljudi iz struke.”

Kao neko ko ima iskustva u komercijali, on poručuje da treba obratiti pažnju i na drugo voće, pre svega na kupinu. Ona nema tako visoku cenu i popularnost kao srpska malina, ali uz dobru obradu može doneti solidne prihode:

“Prinos kupina je 25-40 tona po hektaru u zavisnosti od vrste i ozbiljnosti pristupa – voda, vodotopiva đubriva. Kupinu je najbolje saditi u jesen, ali ako ima vode, može bez problema i prolećna sadnja.”

Drugim rečima, malina ili kupina izbor je na vama. Savet za uzgoj kupine, uvek možete dobiti i od ljudi sa iskustvom u malinarstvu, jer su kulture slične i mnogo toga im je zajedničko. Kada se završi sezona malina, svi se, i proizvođači i berači, uglavnom sele u kupinu, a hladnjače su zainteresovane i za jedno i za drugo.