Merlinka: Hrabrost s tragičnim završetkom

Mnoge velike bitke počinju sasvim slučajno, pa je tako bilo i s onom koju je vodila Vjeran Miladinović Merlinka. Možda to i nije bilo s predumišljajem, ali je do danas ostala kultna ličnost s beogradskih ulica.

Rođena je 1958. godine u Zagrebu, a neko vreme je živela i na jugu Srbije, u Prokuplju. Potom je stigla u Beograd i osvojila ulicu Gavrila Principa. Bavila se seksualnim radom i na kraju tragično izgubila život. Ubijena je pre 19 godina u Beogradu, a počinioci do danas nisu kažnjeni. Ostala jedan od glavnih simbola iz prošlosti glavnog grada Srbije, a pored Sanele i prva vidljiva *trans osoba na Balkanu.

I danas je opisuju kao „autentičnu figuru s ulice“ koja je bila stolećima daleko od trenutka u kojem je živela. Tih devedesetih godina ratni zločinci i drugi zlotvori su dobili svojih pet minuta. Stradalo se na svakom koraku, a Bojan Tončić piše da je Merlinka „dok su takvi vikendom odlazili u koljačko-pljačkaške pohode po Bosni i Hrvatskoj, živela u zgradi Narodne opservatorije na Kalemegdanu. Oni koji su je poznavali kažu da je naročito volela pse lutalice koje je redovno hranila“.

Zgrada Narodne opservatorije stoji i danas i jedini je preostali svedok vremena u kom je Merlinka podizala kule od kamena – oni koji su je u to vreme poznavali, te je posećivali, kažu da je kamene stubove, koji su danas zarasli u žbunje i šiblje, zidala 1999. godine kao poklon gradu u kojem je provela najveći deo života. Verovala je, kažu, da će taj poklon biti ono po čemu će je pamtiti i kada je više ne bude bilo, a danas, 19 godina nakon njene tragične smrti, jedva da iko zna priču o kamenim strukturama i o životu za koji je bila potrebna hrabrost.

Glavne i sporedne uloge

Merlinka je svoj život pretočila u autobiografski roman Terezin sin, a za nju se osamdesetih godina interesovao i reditelj Želimir Žilnik. Filmofili će se sigurno setiti glavne uloge u filmu Dupe od mramora (1995), no mnogi ne znaju da je svoj prvi filmski debi ostvarila još 1986. u Žilnikovom filmu Beograde, dobro jutro. Iste godine pojavila se u još jednom ostvarenju istog reditelja – Lijepe žene prolaze kroz grad.

„Snimali smo taj film kao ideju futurističkog raspada Balkana, tada još nismo znali da će taj raspad tako brzo i doći", rekao je Žilnik u jednom intervjuu.

Film Dupe od mramora je prvi jugoslovenski otvoreno kvir film, koji je drugačije prikazao bez zadrške. Ostao je i kao neka vrsta spomenika Merlinki i Saneli, budući da su uprkos tome što se ne radi o dokumentarnom filmu, igrale same sebe. Obe su tu neka vrsta superjunakinja, jer smiruju muškarce u kojima sve kipti od besa, a u vreme kad to nije bilo bezazleno (doduše seksualni rad u Srbiji nije bezbedan ni danas).

Zanimljivo je i ono što se dogodilo na premijeri ovog filma – Žilnik je kasnije pričao da je na projekciji u Sava centru bilo nekoliko hiljada ljudi: "FIlm se prikazivao tamo. Sava centar je bio pun, četiri hiljade ljudi, bio je to veliki skandal. Kada je projekcija završena, pola publike je aplaudiralo, a druga polovina je uzvikivala 'Laži! Toga u Srbiji nema!' Počeli su da nas gađaju jabukama i jajima. Izašao sam na scenu s ekipom filma, uzeo mikrofon i rekao, 'Pozivam sve gejeve, lezbejke i prostitutke ovde, da dođu i pridruže nam se na sceni da bismo zajedno pozdravili publiku!“

Potom je nastao stampedo, a nekoliko stotina ljudi je pojurilo ka sceni. Većina nije pripadala gej manjini - izašli su da bi iskazali solidarnost. „Svi su odjednom počeli da uzvikuju i igraju, bilo je zabavno“, svedočili su kasnije oni koji su prisustvovali događaju, „Televizijske stanice koju su bile prisutne radi izveštavanja sa dešavanja nisu mogle da tvrde da je film neistinit. Nekoliko dana kasnije glumci/e iz filma postale/i su zvezde u medijima“.

TV heroina

Merlinke se sećam s televizije – sredinom devedesetih godina mnogi su je intervjuisali, uglavnom kao atrakciju. Pitanja su se vrtela oko toga s kojim je poznatim muškarcima provela noć ili dve. Ništa u to vreme o njoj nisam znao – tek će mi kasnije postati jasno šta su značili ti mikro-prilozi, moćni urlici iz debele senke koja je u to vreme krila sve što se nije ticalo heteroseksualne većine.

Nije se tu zaustavila. U jednom drugom programu, dugometražnom, Merlinka je napravila pravu revoluciju. Epizoda emisije Stavovi u kojoj se pojavila je prvi put emitovana 1997. godine na televiziji NS plus, a Merlinka je gostovala zajedno sa Sanelom. Emisiju je vodila mlada Tatjana Vojtehovski, a u pitanju je jedno od retkih svedočanstava o vremenu kada su tabu teme bile brojne i kada se o mnogim stvarima ćutalo.

“Ti s takvim uživanjem govoriš o prostituciji da ja ne mogu da poverujem da se ti time baviš zbog para”, kaže voditeljka u jednom trenutku, a Merlinka joj na to odgovara pitanjem – „Šta vi mislite, da ja odem kući i plačem što sam prostitutka?”

Mnogo je onoga što se u toj emisiji izgovorilo jedinstven trag o jednom vremenu, ali i o tome šta je u to vreme značilo biti različit: „Ovde je čovek pošten samo onoliko koliko sakrije,“ kaže Merlinka u jednom momentu, „Zar nije prostitucija i ono kad se ćerka udaje, a majka kaže: ‘Nemoj, sine, molim te, Peru, nego uzmi Miku, zato što je Mika sin jedinac, a otac mu ima dva traktora i jedan kombajn’. I to je prostitucija. Šta je nemoralno? Nemoralno je kada ona izađe u beloj venčanici u crkvi, tako se milo gledaju, viču da-da, popovi udaraju svetom vodicom, stavljaju burme, kumovi se grle i ljube. A posle 5-6 godina, ostavila dvoje dece, otišla u zvečku, oni se rastali. To je još veći nemoral nego ja. Ja ničiji život nisam upropastila. Sve što radim – radim sebi.“

Strah od leptira

Merlinkin život je poput nepreglednog prostora iz kojeg neprestano izviru priče. Inspirisao je i predstavu Strah od leptira iz 2019. godine u režiji Isidore Goncić. Možda je najbolja scena ona u kojoj se glavni junaci sreću neko vreme nakon izlaska iz zatvora, te trenutak kada Dušan Kaličanin izlazi na scenu kao Merlinka, u haljini i s plavom perikom, osvetljen tako da se na trenutak učini da je Vjeran stvarno tu.

Takav završetak je važan kao deo sećanja na Merlinku, budući da gledaocu bar na kratko vraća moć i kontrolu nad njenom sudbinom, te nekim detaljima podseća na tragičan kraj koji je ovu ikonu kvir, ali i kulture uopšte, sačekao u stvarnom životu.

Tragičan kraj

Merlinkin život se završio na silu. U martu 2003. godine mediji su pisali da je „u Beogradu ubijena trans legenda Balkana“. Njeno telo je pronađeno mesec dana kasnije, a ubica do danas nije pronađen, ni kažnjen.

Dvojica osumnjičenih su oslobođeni zbog nedostatka dokaza. Istina je da je puno rizikovala, jer je svaka hrabrost rizik – javno govoriti o temama kao što su seksualni rad i homoseksualnost je devedesetih godina bilo veoma opasno, a pitanje je koliko se to promenilo do danas. Merlinkino ubistvo nije bilo jedini zločin takve vrste u Srbiji, ali je su se ti zločini drugačije zavodili, pa ne postoji detaljna evidencija o tome koliko je gej, bi i trans osoba nasilno skončalo.

„Imali smo taj prvi Prajd 2001, koji se završio nasiljem, a onda je Vjeran ubijen", kaže aktivistkinja Vesna Zorić u jednom intervjuu, „Pomislila sam - sada će početi kao glinene golubove da nas ubijaju."

Merlinka je na LGBTIQ+ zajednicu ostavila dubok utisak, a danas postoji i filmski festival sa njenim imenom - Merlinka. Tako se bar donekle ostvarilo ono što je poželela pre 25 godina: „Apelujem na gradske oce da se ulica Gavrila Principa preimenuje u Merlin, jer sam ja mnogo više učinila za Srbe“.