Milenijalci (Ušančene generacije, 3. deo)

Iako posle slova X ide slovo Y, generacija koja je došla nakon Generacije X daleko je poznatija pod nazivom milenijalci, s obzirom da je rođena na širem prelazu iz drugog u treći milenijum.

Od Mijatove prečke do nezavisne Srbije

Metodom koja podrazumeva da su pripadnici Generacije Y svi oni rođeni između x-era i Generacije Z, za godine njihovog rođenja možemo uzeti one u periodu između 1983. i 1996.

Godinu 1983. smo kao simboličku prekretnicu uzeli zbog činjenice da su ljudi tog godišta bili prva generacija koja nije bila učlanjena u Savez socijalističke omladine Jugoslavije, dok je određivanje poslednje godine daleko relativnije i svako od nas može arbitrarno i subjektivno da kaže da se (srpski) svet zauvek izmenio nakon, na primer, prvog dočeka košarkaša SRJ na balkonu Skupštine Grada Beograda (1995), tokom studentskih protesta 1996/7. ili prečke Predraga Mijatovića na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1998.

Naravno, pošto milenijalci ne pamte nijedan od pobrojanih događaja, možemo ih (takođe proizvoljno) odrediti i kao generaciju koja je rođena u Jugoslaviji, a stasala u nezavisnoj Srbiji (ali ne zna baš najbolje stihove ni himne “Hej, Sloveni” ni “Bože pravde”).

I dok smo za bitnu odliku Generacije X uzeli njen analogno - digitalni dualitet, milenijalce odlikuje pokušaj građenja identiteta u bezidentitetskom okruženju. Dok su bejbi bumeri i x-eri verovali (pa se razočarali, što u ranim, što u zrelim godinama), milenijalci su rođeni u vreme smrti velikih narativa, postavši svojevrsne realne žrtve postmodernih pogleda na svet.

Meh...

Iako su se milenijalci retko bavili postmodernom filozofijom, ona se itekako bavila njima - odlike ovog nekoherentnog skupa pogleda na svet su odsustvo velikih priča, ideala, istoričnosti, pojma univerzalne istine i objektivne stvarnosti. Iliti, rečeno srpski - “Sve mož’ da bidne, a i ne mora” ili severnobački: “Od volje mu k’o Šokcu post”.

Postojanje kolektivno opšteprihvaćenog idejnog referentnog sistema - bio on “ispravan” ili “pogrešan” - karakteristika je svake generacije - sem milenijalaca. Njegovo odsustvo u njihovom je slučaju kreiralo jednu veliku dozu inertnosti, ispraznosti i nesigurnosti, što je dovelo do toga da milenijalci ni u jednom segmentu svog životnog doba nisu bili u stanju da osećaju ushićenje, elan ili buntovništvo kojima mogu promeniti svet.

Eksploatisani urođenici

Milenijalci su prva generacija “digitalnih urođenika”, što je rogobatni prevod na srpski engleskog izraza kojim se određuje njihovo odrastanje u potpuno digitalnom svetu. Taj svet, međutim, nije im doneo mnogo dobroga - studije i početak radnog veka su im obeležene velikom ekonomskom krizom sa sredine dvehiljaditih i sledstvenom visokom stopom nezaposlenosti, a trenutno su upravo oni ti koji najvše trpe tokom pandemije, ostajući predugo na mestu nekog “mlađeg referenta”.

Čak ni periodi ekonomskog prosperiteta tokom XX veka, oličeni u globalnom rastu BDP-a, nisu uticali da budu naročito dobrostojeći. Smatra se da su milenijalci prva generacija koja zarađuje i poseduje manje od svojih roditelja.

Sa svojim specifičnostima, ova situacija važi i za zapadne zemlje i za Srbiju - dok je za njihove roditelje i roditelje njihovih roditelja bilo potpuno očekivano i dostižno da za života steknu (bar) jednu kuću ili stan, to je za tipičnog milenijalca nemoguća misija.

Razloga za to ima više i najmanje se tiču (ne)sposobnosti milenijalaca kao radnika - globalna preraspodela dodate vrednosti je takva da lavovski deo odlazi onima koji su već vlasnici kapitala, dok se udeo zaposlenih u društvenom bogatstvu neprestano smanjuje.

U SAD, milenijalci su 2019. postali najbrojnija starosna grupa, pretekavši bumere, a sa udelom od 35% na tržištu radne snage ujedno su i najbrojnija uzrasna niša radno sposobnog stanovništva. Pošto su time postali i najznačajniji segment potrošača, urađeno je bezbroj raznih istraživanja u vezi sa njihovim skonostima, afinitetima, potrošačkim i drugim navikama, pogledima na svet… iz kojih je isplivao pomalo neočekivan zajednički imenitelj - mnogi milenijalci ne vole da budu identifikovani kao takvi. Zli jezici bi možda rekli: “Možemo li im to zameriti?”

Retro vintidž kul gik hipsteri

Odrasli bez uticaja velikih ideologija ili religije, ali pod snažnim pritiskom konzumerizma i medija, pripadnici Generacije Y pokušavaju da osmisle svoj svet, često posmatrajući starije ili mlađe od sebe, što tim drugima zna da izgleda neumesno ili čak groteskno.

Tako su od mlađih prigrlili tzv “zelenu agendu”, pomno slušajući Gretu i njene sledbenike (iako i njih Greta smatra odgovornim što su joj ‘ukrali mladost’), kao i razne tzv. identitetske politike. Od starijih su pokušali da uzmu određene površne, mahom vizuelne pseudo-identitetske odrednice (klošarsko oblačenje, drvosečke brade, sukane brkove, slušanje muzike sa gramofona, bodenje goblena…), kreirajući prepoznatljivu hipstersku potkulturu.

“Hipsteri su dobrostojeći belci koji repuju poput Crnaca, štreberi/gikovi koji su kul, ateisti puni duhovnosti i vegani-gurmani koji ne konzumiraju gluten” - Matt Granfield

Nedostatak istoričnosti (dijahronosti) milenijalce čini smešnima u očima starijih generacija jer je za njih sve pre nego što su se rodili podjednako vintage i retro. Na ovu pojavu nisu imuni ni profesionalci kojima se tako može desiti da proizvod nastao početkom osamdesetih stavljaju vremenski uporedo sa crno-belim televizorom iz sedamdesetih ili VHS kasetom devedesetih.

Neće biti ni za ‘ladnu vodu

Fenomen hipsterstva je u međuvremenu iščezao i karikaturalnih brkova a la Popaj iz Balkan Ekspresa više nema, ali su brige ostale. Dok se na zapadu vajkaju da li će za vreme radne angažovanosti ipak uspeti da steknu svoj krov nad glavom, milenijalci u Srbiji brinu prizemnija pitanja, poput doživljavanja penzije i to - ako je uopšte bude. Zato i ne čudi što ogroman broj radnika ove starosne kategorije pripada prekarijatu.

Kako je termin izveden od latinske reči precarius (“nesiguran”) i završetka -ijat iz pojma ‘proleterijat’, ovde dolazimo do možda ključne osobenosti milenijumaca - opšte egzistencijane nesigurnosti.

Živeći život bez predvidljivosti ili izvesnosti, oni su danas radnici na određeno vreme, sezonski radnici, radnici na crno, frilenseri koji žive od honorara, zaposleni iznajmljeni od strane agencija i svi oni koji ne znaju šta im nosi sutrašnji dan.

Praviti dugoročne planove u permanentno nenaklonjenim uslovima je praktično nemoguće i zato je kod milenijalaca sve privremeno i efemerno. Nikada bilo čime očarani i već u svojim tridesetim razočarani, oni imaju rizik da postanu apsolutno i totalno izgubljena generacija koja tek treba da nasledi vodeću palicu u društvu, nakon što sa scene počnu da silaze X-eri.

Možda paradoksalno, njihova deca - Generacija Z - izgleda da se daleko bolje snalaze u teškim socijalnim uslovima, a njen skori veliki ulazak na društvenu scenu daće još jedan pogled i sud o ulozi milenijalaca kao starosnog sloja koji nikako nije umeo da se snađe.

Isti oni zli jezici bi rekli - milenijalcima će procvetati ruže onog momenta kada Mijatova prečka prestane da se trese.

Fotografije: Robin Worrall; Headway;