Najbolji i najslušaniji podcasti u Srbiji

Čovek je biće priče.

Ljudski glas milenijumima privlači pažnju i čvrsto je drži ukoliko se govorniku veruje i ako je ono o čemu priča zanimljivo slušaocima. Pripovedanje je zbog toga, uprkos usponu novih tehnologija, i dalje omiljeni način prenošenja priča. U čoveku budi iskonsko osećanje sigurnosti – sećanje na vreme kada je glas drugog ljudskog bića bio jedini način da se prekrate noći u surovom okruženju.

Ovo je verovatno jedan od razloga što se podcast pojavio kao sveža forma spojivši u sebi prastaro i novo.

Rani dani podcasta

Prvi put se za njega čulo sada već davne 2004. godine, a za rodonačelnike se smatraju Adam Curry i Dave Winer. Termin podcast je prvi put upotrebljen u februaru te godine, u članku Zvučna revolucija na portalu The Guardian – kao kovanica sklopljena od naziva uređaja iPod i termina broadcasting (emitovanje). Prvi provajder – Liberated Syndication – je počeo da posluje već u oktobru iste godine, te se verovalo da je svet oberučke prihvatio novi medij.

Nakon početnog oduševljenja interesovanje je ipak opalo, pa je bilo potrebno skoro deset godina da podcast ponovo privuče nove slušaoce. Oživeo je sa podcastom Serial koji je lansirala ekipa popularne radio emisije This American Life.

Već je početkom 2015. godine prva sezona preuzeta je više od 68 miliona puta, a u pitanju je nekoliko epizoda u kojima su se autori bavili ubistvom osamnaestogodišnje studentkinje Hae Min Lee. Planetarni uspeh prve sezone ponovo je skrenuo pažnju na mogućnosti koje podcast ima kada je u pitanju budućnost govornog radio programa, ali i svežeg formata koji je otvoren za eksperimentisanje, inovacije i nove načinje pričanja priča.

Prema podacima iz januara 2021. godine u svetu je aktivno 850 hiljada podcasta, sa preko 30 miliona objavljenih epizoda. U pitanju je značajan rast, budući da ih je na početku 2018. bilo  „tek“ 500 hiljada.

Oko 35% građana Sjedinjenih Američkih Država redovno sluša neki podcast, dok čak 70% zna da ovaj medij postoji.

U proteklih šest godina podcast je polako privlačio publiku i uvlačio se u svakodnevne navike slušalaca. Posebno je zahvalan zbog toga što se ne radi o streamingu, već slušalac svaku emisiju može da preuzme i presluša i nakon što je prvobitno emitovana.

Teme su mnogobrojne – od kulinarstva, preko umetnosti i politike, sve do ličnih priča koje sadrže elemente koji mogu da inspirišu i pokrenu na akciju. Sada je već toliko popularan da ga eksploatišu i drugi mediji, pa nije retko da web portali imaju svoje podcast programe.

Podcast pre svega karakteriše autorski pečat, kao i sposobnost da zabavi i informiše. Važna je i jaka emotivna veza sa slušaocima, za koju je, kao što je to bio slučaj i sa pripovedačima u prastara vremena, potrebno da se autoru veruje kako bi se prihvatili gosti i teme koje bira. Tu važnu ulogu igra glas, budući da se lakše stiče poverenje u onog koji se čuje, nego u autora čiji tekst dolazi u pisanom formatu.

Podcast kod nas

Prvi podcast programi u Srbiji su došli upravo u tom obliku, sa Kažiprstom i Peščanikom na radiju B92.

Po rečima Vladimira Radinovića, osnivača platforme Podcast.rs koja okuplja domaće podcaste na jednom mestu, u skorije vreme za popularnost podcast forme kod nas najzaslužniji su Alarm Daška i Mlađe i Agelast Galeba Nikačevića.

On ističe da se u Srbiji najviše prate podcasti koji se mogu grupisati u tri kategorije: preduzetništvo, aktuelne društvene teme i sport. Pritom, ovo trenutno manje govori o interesovanjima domaće publike, a više o tome autori iz kojih domena su među prvima počeli da isprobavaju ovaj format.

Scena u Srbiji je i dalje na početku i za razliku od razvijenijih tržišta naše oskudeva u mnogim stilovima, temama i pristupima ovom medijskom formatu.

*Ima li naznaka da će true crime žanr, koji u svetu beleži velike uspehe, postati popularan i na ovom području?

Za razliku od sveta, odnosno SAD scene, nema naznaka da će globalno popularan true crime žanr dobiti domaći pandan. Naš sagovornik to objašnjava zahtevnom produkcijom: "Takvi podcasti iziskuju mnogo veće produkcijske kapacitete od onih koji su trenutno razvijeni na našoj sceni. Sa druge strane isplativost je još uvek upitna čak i u mnogo komercijalnijim podcast projektima. Ali, verujem da ćemo sa razvojem tržišta imati prilike da slušamo i srpske true crime podcaste i takođe verujem da ako budu imali dobru priču i kvalitetnu produkciju mogu vrlo lako da postanu veoma popularni."

Agelast

Ovaj podcast je projekat Galeba Nikačevića, predstavljen kao „mit o potrazi" za srećom, za identitetom, za odgovorima na mnoga pitanja. Kroz razgovore i putovanja, ovaj podcast je autorova potraga i pokušaj da pobegnem od besmisla.

Agelast je osnažio podcast scenu u Srbiji, najpre zbog toga što je Nikačević inteligentno iskoristio svoju popularnost i u rekordnom roku publiku privukao novom formatu.

U svakoj epizoda Galeb ima interesantne sagovornike, pa imamo priliku da saznamo o različitim temama – od toga kako žive vukovi, preko vlaške magije, pa sve do toga šta naš slavni violinista Stefan Milenković misli o gejmingu.

Remarker

Podcast pod naslovom Zadovoljstvo u tekstu porastao je pod kišobranom Remarkera. Kako sami urednici tvrde, „Remarker podstiče kritičku debatu o ključnim društvenim pitanjima, odgovorno analizira činjenice, preispituje fenomene savremenog društva, brani demokratiju, slobodu izražavanja i pravo na kritiku, informiše i obrazuje nove generacije, podstiče upotrebu i razvoj novih tehnologija u oblasti medija“.

Da je ovo poslednje tačno svedoči upravo podcast u kojem Biljana Srbljanović sa saradnicima komentariše aktuelne teme, pa zainteresovani mogu da čuju i „drugu stranu“, što značajno može da pomogne u tumačenju stvarnosti u kojoj živimo.

Radio Galaksija

Podcast koji promoviše i populariše nauku, uz oslanjanje na tradiciju čuvenog časopisa Galaksija. Radio Galaksiju vode Dušan Pavlović, dr Darko Donevski i dr Milan M. Ćirković a u emisijama se bave naučnim obrazovanjem, kritičkim mišljenjem, kao i osvešćivanjem javnosti o štetnosti pseudonauke, kvazinauke i antinauke.

Teme kojima se Radio Galaksija bavi su iz oblasti astronomije, fizike, biologije i srodnih grana nauke i tehnologije, ali i iz istorije i filozofije nauke, kao i konteksta u kom se nauka danas nalazi u društvu.

U mikrofon

U okviru podcasta U mikrofon novinari Istinomera rade intervjue sa zanimljivim i stručnim sagovornicima koji daju odgovore na aktuelna politička i društvena pitanja.

Možemo samo da se slikamo

Ovaj podcast vode Dušan Mašić, Tamara Skrozza, Bojana Maljević i Dule Nedeljković, kako sami kažu: „Bojana, Tamara i dva Dušana. Četiri teme, četiri debate za 60 minuta“. Mi koji slušamo, Možemo samo da se slikamo!

Dopisi iz Diznilenda

Kroz Dopise iz Diznilenda, Miljan Tanić i Nemanja Paleksić, "dva Bosanca na neprivremenom radu u Beogradu", slušaocima nude „sedmični osvrt na društvena događanja u Srbiji i regionu, politiku bez političke korektnosti i gikovštinu bez gikovske smotanosti."

Saznaj i razaznaj

Podcast Saznaj i razaznaj istražuje i raskrinkava lažne vesti i dezinformacije u Srbiji i šire. Poslušajte, da biste dobili uvid u svakodnevne teme i dezinformacije koje se oko njih stvaraju i naučite kako da ih prepoznate.

The Online Diplomat

Sian MacLeod je britanska ambasadorka u Beogradu. Svira violinu, vozi bicikl i voli skijanje (kako kaže – „uzbrdo“). U okviru svog podcasta The Online Diplomat iznosi mišljenja o „diplomatiji, diplomatskom životu i diplomatama“.

Reaguj

Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji se bavi demokratijom i životom malih i manjih zajednica. Postavlja pitanja o ostvarivanju prava građana i građanki na lokalnom nivou, donosi priče o solidarnosti i saradnji, kao i o promenama za koje su se izborile baš te zajednice.

Alarm sa Daškom i Mlađom

Kako autori kažu, „sve je počelo kada je Mlađa, tezgareći kao Deda Mraz, Dašku doneo paketić za Novu 1987. u firmi gde su radili Daškovi mama i tata". Oni su stari drugari sa pank scene. Svirali su u bendovima, pravili fanzine, radio emisije, ozbiljne časopise, organizovali koncerte i žurke.

Ponovo se našli na zajedničkom radio poslu u proleće 2011. godin i od tada ih skoro svako jutro slušamo. Njihov podcast Alarm jedno je od izdanja koje ne treba preskočiti.

Pojačalo

Podcast Pojačalo vodi Ivan Minić sa ekipom, a njihova misija je da „edukuju i motivišu preduzetnike, i one koji žele da to postanu“. Baš ovih dana, Pojačalo je doživelo svoje stoto izdanje!

Tehnopolis

Aleksandar Miladinović i Ivan Jelić vode Tehnopolis, podcast „na raskrsnici društva, tehnologije i medija, te razgovore o aktuelnim tehnološkim zbivanjima“.

Mjehur na mreži

Mjehur opisuju kao „radio koji je sa slušaocima na ti“, a u pitanju je projekat Srđe Anđelića koji je bio (i ostao) jedan od simbola nekadašnjeg Radija B92. Kako kaže, njegov podcast je „lepljenje pesama + dobacivanje – to ume mikrofon manipulator“.

Office Talks

Podcast Office Talks su nedeljni razgovori tima Netokracije u Srbiji o temama koje oblikuju domaću IT industriju i digitalnu kulturu. Zaboravite na podcast o preduzetništvu i motivaciji, jer ovde ćete čuti kritiku i argumentovanu diskusiju

Ozbiljni stručnjaci

Tvrde da su „ozbiljni stručnjaci na svakom polju“, a ako nisu – dovešće nekoga ko jeste. Plan im je da postanu najdugovečniji podcast, te da slušaoce privuku i zadrže uz pomoć raznovrsnih tema. Zanimljivo je da su autori iz Kruševca, pa s ovim programom dolazi i do preko potrebne decentralizacije podcasta.

U jednoj od epizoda se bave budućnošću podcasta i pokušavaju da odgovore na pitanja „Šta je podkast? Koja mu je svrha? Je l' može da se zaradi od toga? Je l' možemo MI da zaradimo od toga? Ko smo to mi uopšte? Šta nam je plan za budućnost?“.

Inače se bave modom, hranom, aktuelnim problemima, te svim drugim temama koje im padnu na pamet. Kao uostalom i svi drugi ozbiljni stručnjaci.

Njuz Podkast

Svi vrlo dobro znamo ko su Njuzovci, budući da nas već neko vreme zabavljaju preko različitih medija. Bilo je potpuno prirodno da se u nekom trenutku prošire i na podcast, te da na samo njima svojstven način progovore o temama koje se tiču svih nas.

Ukoliko ste poslednje godine proveli u zimskom snu, dovoljno je da pročitate opis na njihovom YouTube kanalu, pa da vam odmah bude jasno o kakvim se sadržajima radi: „Besplatite se na naš kanal. Sigurno se pitate šta znači ova reč. To znači zapravo "pretplatite se", ali pošto "pretplatiti se" podrazumeva da morate da platite, a naš kanal je besplatan onda nije imalo smisla. Pa smo onda smislili kao portmanteau od "pretplatiti se" i "besplatno" pošto smo hteli da to bude neka naša reč umesto sabskrajb. E sad, ni za "portmanteau" ne postoji srpska reč, eventualno složenica ali složenica nije baš isto...“

Retrovizor

Ljubomir Živkov godinama piše o stvarima koje nas najviše bole, a tako da nam odmah bude lakše. Poštovaoci su ga čitali i slušali na mnogim relevantnim medijima, a njegov podcast se konačno smestio na Istinomeru.

Tomislav Marković o Živkovu piše ovako: „U tekstovima Ljubomira Živkova prepoznaje se rad majstora, njegov stil je lako prepoznatljiv, nemoguće ga je pobrkati sa nekim drugim autorom. Ta duga rečenica koja u sebe može da upije najrazličitije jezičke registre, pomalo razlivena poput neke ravničarske reke – odavno je postala zaštitni znak njegovog pisanja“.

A sad sve to možete i da čujete.

Ženergija

Autori ovog podcasta tvrde da se „Ženergija čuje gde srce luduje“. Svakog četvrtka od 19 do 20 časova na Radio aparatu može da se posluša šta imaju da kažu. Bave se stvarima koje im se dešavaju, i ne samo njima – svima nama, a kod njih mogu da se čuju glasovi onih koji su voljni da progovore.

Tvrde da možemo da očekujemo „ugođaj vredan pažnje, intrige, provokacije, sa dosta sikiracije, ali ima i relaksacije“.

Ženergija širi vidike, polja i slike – gde smo, kako smo, kuda idemo, čemu se nadamo, Ženergija znači sat-dva magije. Duo koji inspiriše i na razgovor motiviše: Mirjana i Zoe!

Yugospora

Yugospora je naziv za nostalgične, ali i za one koji žele da znaju više. Bavi se sudbinama onih koji su pre, tokom, ili nakon rata napustili ove prostore. Nakon smrti Jugoslavije sve se rasulo, pa ovaj podcast pokušava da okupi glasove u rasejanju.

Žiška podcast

Autori ovog podkasta se bave pitanjima iz oblasti komunikacije, poput „Ko je bio prvi influenser? Da li je marketing manipulacija? Šta akcenti govore o ljudima? Kako je fleksing postao osnova YouTube sadržaja?“.

Ne fokusiraju se na goste, već na teme i istraživanja, a kako sami kažu – jedan od osnovnih ciljeva im je da „upoznaju neke careve koje znaju sa interneta“.

Ubod kulture

Radioaktivni Komarac je već dugo hit na Facebooku.

„Komarac nije insekt, on je više od običnog, dosadnog, krvožednog čudovišta. On je bunt, prometej novog doba, krik pozitivne misli, dželat devijantnih pojava".

Koa što sam naziv kaže, podcast se najviše bavi pitanjima iz kulture, a autor je Bojan Uzelac. Njegovu Facebook stranicu prati preko 350 hiljada ljudi, što znači da je kultura i dalje u modi.

Da li ste vi normalni?

Mnogi su već imali prilike da širom Beograda vide nalepnice sa kojih vreba pitanje Da li ste vi normalni?, a sada mogu da slušaju podcast i saznaju više o tome kao se živi s mentalnim poteškoćama.

Da li ste vi normalni? je radio-emisija, zapravo podcast, koju uređuju osobe sa problemima mentalnog zdravlja i bavi se pravima osoba koje su imale iskustvo psihijatrijskog lečenja, njihovim željama, potrebama, kreativnim radovima i pogledima na svet.

Emisija je deo šire kampanje Da li ste vi normalni?, koju realizuje udruženje Prostor.

Jasno je da i Srbija polako postaje zemlja podcasta, uprkos tome što takvi formati još uvek slabo privlače slušaoce koji su čvrsto vezani okovima tradicionalnih medija.

Ali podcast formu pre svega karakterišu jak autorski pečat i sposobnost da zabavi i informiše. Važna je i jaka emotivna veza sa slušaocima koja stvara poverenje, kao i u slučaju pripovedača iz starih vremena. Tu je najvažnija uloga glasa a njega na domaćem podcast "etru" ima sve više.

Naslovna fotografija: Magda Ehlers (Pexels)