Ne ubija Prajd porodicu, već patrijarhat

Dvosmisao naslova ovog teksta najbolje oslikava trenutno raspoloženje Vlade na čelu sa novom-starom premijerkom Anom Brnabić. Suvišno je naglašavati seksualnu orijentaciju predsednice Vlade i dojam koji ostavljamo o stanju ljudskih prava na globalu zbog njenog javnog deklarisanja kao gej žene.

"Ima veze sa mnom i nema veze sa mnom", čuvena rečenica kojom odgovara na pitanja novinara, u potpunosti može da se primeni i na aktuelni problem zabrane šetnje u okviru Evroprajda. Sada je ta rečenica formulisana malo drugačije, da bi prikazala nezavidan položaj u kome se i sama našla kao žena na najmoćnijoj funkciji u državi koja zabranjuje Evroprajd šetnju. "Jedina osoba koja je diskriminisana od obe zajednice", kaže za sebe premijerka ističući da ni ona nije u braku, iako se njena partnerska zajednica ipak malo razlikuje od ostalih istopolnih u Srbiji.

Imamo paradoks da u evropskoj zemlji, koja godinama sprovodi reforme da bi se priključila Evropskoj uniji, sa gej ženom na najvažnojoj državoj funkciji, ne možemo zavnično organizovati jednu evropsku manifestaciju čiji je cilj da liberalizuje tradicionalne stavove i regulativu i obezbedi osnovna prava LGBT+ sugrađanima.

Podsetićemo da su prema Deklaraciji Ujedinjenih nacija ljudska prava neotuđiva i pripadaju svakome, jer se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Uprkos tome, Srbija ova prava uporno otuđuje od mnogih ljudi, u konkretnom LGBT+ slučaju pozivajući se na pravoslavlje, porodične vrednosti ili Kosovo. Dok policija brani "pedere i lezbejke" od njihovih sugrađna, možda se ponovi Kosovski boj i tako ponovo izgubimo svetu srpsku zemlju. Bezbroj je situacija u kojima je vlast podgrevala patriotizam i mržnju zastrašivanjem građana mogućim napadom "Šiptara". Krojači javnog mnjenja imaju uspešnu formulnu u rukavu, pa su je i ovog puta, ne libeći se, "izbacili" na sto.

Bez obzira na to što se Parada ponosa održava godinama unazad, ove 2022. je ponovo pod znakom pitanja i uzvika. Nameće nam je Evropa, ta zla sila koja utire i istovremeno satire put Srbije ka svom skutu. Očekivano, ni Srpska pravoslavna crkva nije ostala ravnodušna na strahote koje dolaze sa zapada, pa je usledila bogougodna reakcija i javna nepodrška rušiocima tradicionlne srpske pravoslavne porodice.

Zlo se ne leči i ne pobeđuje nasiljem, poručio je poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije, pokušavajući da ublaži rigorozni stav prema osobama koji nose prefiks LGBT+. Jer nismo svi ljudi, neki smo žene, neki Romi, a neki i LGBT+ osobe ili populacija u politički korektnom diskursu. Za Srpsku pravoslavnu crkvu LGBT+ su, jednostavno, zlo.

Patrijarh još kaže da nam je ova tema veštački nametnuta i potpuno je suprotna sistemu vrednosti našeg naroda, a isto tako i naše braće i sestara drugih vera i nacija sa kojima živimo. Zaboravljajući na činjenicu da živi i sa ljudima koji vole ljude istog pola i da sa njima žele da dele život, imovinu, stvaraju porodicu, a da im je sve ovo u našem narodu uskraćeno i može čak da ih košta života.

View this post on Instagram

A post shared by Патријарх Порфирије (@porfirije_patrijarh)

Zapitaćemo se, šta je to u skladu sa našim narodom? Sa kojim je to stavovima i ponašanjem ovaj narod u balansu, prema SPC?

Ako se vratimo samo nešto više od mesec dana u prošlost, setićemo se da je, pored ministra spoljih poslova, odlikovanje Srpske pravoslavne crkve u manastiru Prohor Pčinjski dobio direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA) Bratislav Gašić. Nekadašnji ministar odbrane sklonjen sa te funkcije po kazni nakon neumesne izjave da voli "novinarke koje ovako lako kleknu", dobio je odlikovanje Srpske pravoslavne crkve. Čovek čijem je seksizmu, krivicom snimatelja koji ga je kadrirao upaljenom kamerom, svedočilo više miliona ljudi. Da stvar bude gora, u sakralnom činu međuodlikovanja crkve i države učestvovao je i Vladika Pahomije koji je u prošlosti u više navrata bio optužen za seksualno zlostavljanje dečaka.

O velikom domaćinu i ktitoru Draganu Markoviću Palmi ne treba specijalno govoriti. Ipak, da podsetimo da je istaknuti organizator bunga-bunga žurki i mizogini šerif jednog grada u centralnoj Srbiji, Palma ujedno i ponosni nosilac Ordena Svetog Save, kao i najvišeg odlikovanja Eparhije Šumadijske Srpske pravoslavne crkve.

Ako su te srpske porodične vrednosti u balansu i sa desetinama seksualno zlostavljanih devojčica i devojaka od strane njihovih učitelja glume ili jahanja, ubijenim i silovanim ženama kojima niko ne veruje, moramo se zapitati i sledeće - zašto ih se držimo k’o da su nam hleb nasušni?

Tradicionalna porodica zasnovana na je patrijarhatu, društvenoj podeli uloga koja favorizuje muškarca kao gospodara, a ženu kao sluškinju.

Nažalost, te sluškinje su većinom i dalje zadojene ovom paradigmom i ne samo da ne žele da podrže LGBT+ ljude, već ne podržavaju ni jedna drugu. Taj status quo odgovara vrednostima našeg naroda, patrijarh(at)u, ostalim sekularnim vladarima i potčinjenim gej vladarkama. Upravo takve "vrednosti" ubile su na stotine porodica, emotivno osakatile na hiljade ljudi.

Svako odstupanje od patrona i sluškinje u svetoj bračnoj zajednici, poremetilo bi ovakve odnose, raskalupilo milione ljudi i promenilo odnose snaga. Porodica ne bi umrla ako se definiše kao zajednica dve osobe, umesto zajednicom muškarca i žene. Naprotiv, oslobodila bi se stega rodnih uloga koje jedan pol stavljaju u nepovoljniji položaj i sputavaju njegove ogromne razvojne potencijale.

Oslobađanje umova od stege patrijarhata bi jednog dana možda moglo da dovede matrijarha na čelo SPC, a ovo ne bi odgovaralo svetim kanonima pravoslavlja i bogom danom vladarskom polu. Možda ne bi izazivalo bunt kod roditelja koji smatraju da njiova deca u osmom razredu osnovne škole ne treba da se uče toleranciji prema ljudima koji jednostavno nisu ili dečaci ili devojčice jer imaju određeni polni organ.

Dve decenije parade ponosa u Srbiji ipak izmenile stavove

Uprkos čestom nasilju i neuspesima u održavanju beogradskog Prajda od 2001. godine, prva šetnja bez incidenata dogodila se 2014. godine. U međuvremenu su izmenjeni mnogi zakoni u kontekstu prepoznavanja i zabrane diskriminacije ljudi na osnovu seksualne orijentacije (i pola). Beogradski prajd organizovan je uspešno narednih godina, sve do 2020. i izbijanja pandemije korona virusa. Ako se zanemare "porodične šetnje" majki i očeva sa malom decom, kao svojevrsni (ali ipak mirni) kontraprajd, šest godina nije bilo incidenata. Ipak, desničari su se povampirili nekoliko godina kasnije, te je ovogodišnja manifestacija visokog rizika po bezbednost učesnika.

Ohrabrujuće je to što se u nedavnoj novinarskoj anketi, u kojoj su emitovane izjave četvoro ljudi sa ulica Beograda, uglavnom poklapaju stavovi - nisu imali ništa protiv protestne šetnje kao vida borbe za ljudska prava. Nije se mogao uočiti angažman po pitanju borbe za LGBT+ prava, ali se videla opšta indiferentnost, što je ipak mnogo bolje od protivljenja. Jedan ispitanik je, međutim, izrazio zabrinutost za bezbenost učesnika i naglasio da je to razlog zašto je protiv Evroprajda u Beogradu. Iz ovog primera vidimo da je indoktrinacija državnog aparata uspela - nismo za Evroprajd jer nemamo dovoljno policije da obezbedi učesnike šetnje i nismo spremni kao zapadna Evropa. Ovo su upravo rečenice koje nedeljama unazad izgovara državni vrh. Sudeći po reakciji MUP-a i izjavama zvaničnika, ekstremne desničarske grupe sada predstavljaju najveću opasnost, pa je evropski Prajd ove godine zvanično zabranjen.

Odakle Prajd i kako je sve počelo

Održavanje Evroprajda u Srbiji najavljeno je još početkom jula, a organizatori iz Beograd Prajda najavili su tada brojne događaje u nedelji ponosa, koji bi bili krunisani tradicionalnom šetnjom sa ciljem da LGBTI+ dobije solidarnost svih građana i građanki u borbi za ravnopravnost. Ubrzo su ovaj optimizam "ohladili" zvaničnici kontinuiranom kampanjom protiv održavanja šetnje pozivajući se na nemogućnost pružanja zaštite učesnicima. 13. septembra 2022. godine, srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova zabranjuje održavanje parade, odnosno šetnje u okviru Evroprajd manifestacije.

Inače, prva borba za prava transrodnih i ljudi drugačijih seksualnih sklonosti počela je u Njnujorku i to 28. juna 1969. godine. Takozvana Stounvolska pobuna preteča je današnjeg Prajda, a desila se zbog racija, represije i brutalnog odnosa policije na ljude koji su se okupljali u baru Stonewall, u kome su vladale seksualne slobode. Nasilni protesti trajali su nekoliko dana i smatraju se pretečom LGBT+ revolucije.

Ako se vratimo dalje kroz istoriju 20. veka, videćemo brutalan odnos prema neheteroseksualnim ljudima u Evropi tokom uzdizanja i vladavine nacista u Nemačkoj, o čemu su novinari Glavnih već pisali. Kriminalizacija i marginalizacija homoseksualnosti može se videti kroz ceo 19. i veći deo 20. veka, pa su mnoge LGBT+ osobe od najranijeg detinjstva deo društva koje ima izražene homofobne stavove, što je takođe bila tema ovog portala. Ponižavanja i time uslovljen osećaj stida zbog nekonvencionalne seksulane privlačnosti vekovima su pratili ljude, zbog čega se protest kao protivteža ovakvom stanju stvari i zove - Parada ponosa.  

Vidimo se 17. septembra ispred Skupštine

Da svako ima pravo na brak, zajednicu uređenu zakonom, glavni je zahtev Evroprajda. Da se svi držimo za ruke i razmenjujemo nežnost u javnosti i ne krijemo ljubav, drugi je zahtev koji se odnosi na zabranu diskriminacije i nasilja ka ljudima.

Na kraju ovog teksta dodajem i svoj zahtev - neka se kriju oni koji su povredili druge, a uzdignute glave primaju odlikovanja.

Vidimo se 17. septembra u 17h ispred Narodne skupštine Republike Srbije, jer, kako je i sama premijerka rekla “Ne može vas niko sprečiti jer je to osnovno ljudsko pravo”.

Hoće li nas država zaštititi? Dobićemo odgovor na ovo pitanje u subotu.