Noć pod zvezdanim nebom: Najbolja mesta za kampovanje u Srbiji

Zahvaljujući sijalici, zalazak sunca odavno ne znači završetak društvenog života. Osvetljeni, građani do duboko u noć gledaju fotografije i snimke iz prirode, kao da je šuma preko sveta. Drveće je doduše ustupilo mesto asfaltu, ali zelenilo je tu, tek malo dalje od centra grada.

Šetnje i kratki izleti prijaju prezaposlenim radnicima, a postoji još jedan format, malo zahtevniji. Kampovanje traži više od dobre volje – potrebna nam je i kvalitetna oprema.

Pored šatora, neophodna je i vreća za spavanje, potom podloga za vreću, plinski rešo, posude za kuvanje i pribor za jelo, baterijska lampa (ponekad nije dovoljno svetlo s mobilnog telefona) i nešto od alata – mala sekira, ašov, možda čekić.

Izbor opreme zavisi i od lokacije na koju se putuje, ali i od godišnjeg doba i toga koliko će potrajati boravak u prirodi.

Istorija kampovanja

Danas je kampovanje odmor, rekreacija, razlog da se pobegne iz vrelog grada. Tako je još od kraja XIX veka, ali to ne znači da nije postojalo i ranije, samo je imalo drugačiju ulogu. Kampovi zapravo imaju bogatu istoriju, a uglavnom su služili kao privremena naselja, na primer tokom ratova.

Bili su korisni i u mirnodopskim uslovima – nomadski narodi su kroz istoriju podigli mnoge šatore, koji su služili kao kuće na određeno vreme, dok se stanovništvo kretalo u potrazi za hranom i plodnijim zemljištem. U Aziji se i danas koristi jurta – neka vrsta šatora-kuće, koja se po potrebi seli iz jedne oblasti u drugu. Slične strukture su hiljadama godina služile kao zaštita od vremenskih nepogoda i divljih životinja, a omogućavale su da se veliki broj ljudi lakše preseli na neko bolje mesto. Nomadi su se dakle lakše kretali zahvaljujući šatorima, koji su često imali prednost nad građevinama od kamena i drugih čvrstih materijala koji su se koristili u izgradnji fiksnih kuća.

Kamperi su tek početkom XX veka počeli da uživaju u šatorima, da idu u prirodu bez preke potrebe.

Tome je značajno doprineo Thomas Hiram Holding, koji je 1908. godine napisao i prvi Vodič za ljubitelje kampovanja (The Camper's Handbook), uz pomoć kojeg je ljubav prema prirodi i brisanim prostorima preneo i drugima. U knjizi se priseća detinjstva i vremena koje je proveo putujući s porodicom po Sjedinjenim Američkim Državama u kočijama s prikolicom. Nakon toga je napisao još jednu o putovanjima po Škotskoj, a 1898. i treću – tu je opisao život kampera koji putuje biciklom (Cycle and Camp).

Holding ipak nije bio prvi, a preduhitrio ga je William Henry Harrison Murray koji je još 1869. pisao o svojim avanturama u divljini (Adventures in the Wilderness). Knjiga je brzo postala bestseler, budući da su se mnogi zaljubili u priče o kampovanju na planini Adirondack. Ispisani redovi su se razlikovali i po tome što su nudili nešto što nijedna avanturistička knjiga do tada nije – uputstva i praktične savete za preživljavanje u divljini. Čitaoci su mogli da saznaju kako se stiže do planine, koji su delovi najlepši, kako da razapnu šator i da se odbrane od divljih životinja, gde riba najbolje grize i koliko put košta, a sve je začinjeno sočnim opisima krajolika.

Moderno kampovanje

Nakon prvih pionirskih poduhvata, ljubav prema kampovanju je uzela maha. Prednjačile su Sjedinjene Američke Države, Kanada i Zapadna Evropa, a kad se pojavilo prvo kamper vozilo, sve je postalo još lakše. Napravila ga je američka kompanija Pierce-Arrow još 1910. godine, a u pitanju je model Touring Landau. Zadnje sedište je moglo da se pretvori u krevet, a iza šoferskog sedišta se nalazila slavina. Ideja se dopala mnogima, pa su i drugi proizvođači ubrzo počeli da prave slične automobile.

Veća dostupnost opreme je takođe doprinela popularizaciji kampovanja – šatori su postali lakši zahvaljujući novim materijalima, a poboljšali su se i drugi delovi opreme, što ju je učinilo jednostavnijom za nošenje. Zahvaljujući tome milioni građana širom sveta danas rado spavaju u divljini. U Evropi ima preko 28 hiljada organizovanih kampova, a popularno je i takozvano „divlje kampovanje“.

Najbolja mesta za kampovanje u Srbiji

I u Srbiji je sve više kamp odmarališta, posebno od početka pandemije korona virusa. U organizovanim kampovima je lakše, ali neki vole da odmor u prirodi pretvore u pravu avanturu – kada se prostor za odmor zauzima izvan dela koji je za to određen, radi se o divljem kampovanju. To se jedino ne može u nacionalnim parkovima i rezervatima prirode, budući da je spavanje tamo protivzakonito.

Kao najbolja lokacija za divlje kampovanje u Srbiji se najčešće ističe valjevski kraj, najviše zbog velikog broja mesta s odličnim pogledom na okolinu, ali bi putnici pre polaska trebalo da se dobro informišu, možda čak da kontaktiraju nekog iskusnog kampera. Pored Valjeva, preporučuju se i mesta u blizini Kameničkog jezera i klisure reke Gradac, potom Stara planina, Golija, te lokacije oko reke Drine.

U oblasti Ovčarsko-Kablarske klisure leži jedan od lepših organizovanih kampova, a najomiljeniji je među pecarošima. Nalazi se na 160 kilometara od Beograda i na 200 metara od magistralnog puta Čačak-Požega.

Ugnezdio se u zaštićenom prirodnom dobru, a u blizini se nalazi bazen s mineralnom vodom. Tu su i staze za ljubitelje planinarenja, a Zapadna Morava i veštačko akumulaciono jezero Međuvršje su odlični za one koji vole sportove na vodi.

Borsko jezero se nalazi između Bora i Žagubice, a na njegovoj obali je kamp sa najvećim smeštajnim kapacitetom u Srbiji. Udaljen je 250 kilometara od Beograda i 15 kilometara od Bora, na putu Bor-Žagubica.

Ima nekoliko plaža na jezeru, a u blizini su i druge zanimljive lokacije – Brestovačka Banja, Gamzigradska Banja, Zlotska pećina, kanjon Zlotske reke, te planine Stol i Crni Vrh.

Ovaj kamp se nalazi u selu Kremna, na obroncima planine Tare. Usred njega je i drvena kuća sagrađena pre 80 godina, u kojoj mogu da odsednu oni kojima šator ne prija. Od Beograda je udaljen oko 240 kilometara, a tu su i druga zanimljiva mesta, poput Potpećke pećine.

Kamp je poznat i po rakiji, naravno viljamovci.

Nedaleko od Specijalnog rezervata prirode Zasavica oformljen je istoimeni auto-kamp. Ovo je pravo mesto za ljubitelje prirode, jer mogu da se upoznaju sa stotinama vrsta ptica, ribe, porodicama dabrova i brojnim zaštićenim biljnim vrstama.

Od Beograda je udaljen nešto preko 80 kilometara, a tokom jula ili avgusta u rezervatu prirode Zasavica se održavaju i istraživački kampovi u organizaciji Naučno-istraživačkog društva studenata biologije "Josif Pančić".

Ovaj kamp se nalazi u Banatskom Brestovcu, na obali Dunava. Nalazi se na 40 kilometara od Beograda i na 20 kilometara od Pančeva. Ime je dobio po jabučnjaku kojim je okružen, a osnovan je pre više od 20 godina. Posetioci kažu da tokom leta ceo kamp liči na veliku baštu.

Ljudi su dugo gajili strahopoštovanje prema prirodi – na planinama su živeli bogovi, u šumama vile, drveće se obožavalo, lovilo se samo onoliko koliko je potrebno. Takvo osećanje se javljalo zbog lepote okruženja, ali i iz straha.

Bila je nepredvidiva pre, a ume da bude i danas – u susretu sa majkom prirodom se zbog toga preporučuje oprez (nije loše da u blizini bude i paket za prvu pomoć). Najbolja mera predostrožnosti je dobra informisanost, po mogućstvu i prisustvo nekoga ko već dugo kampuje.

Kad se preduzmu svi potrebni koraci, dolazi ono najbolje – na primer zvezdano nebo u potpunom mraku, daleko od gradskih reflektora.