Noć veštica: Dalek put od Irske do Amerike i nazad

Na Noć veštica se obično gleda kao na nešto mračno, na uljeza koji je u našu kulturu ušao kao proizvod đavolje rabote. Običaj nam se ipak uvukao pod kožu i s malih ekrana provalio u svakodnevni život.

To posebno važi za one koji su odrastali osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, u vreme pre društvenih mreža, kad zabrinuti vernici nisu vodili online ratove protiv praznika koji su došli s one strane sveta.

Noć veštica ili Halloween je noć uoči Svih svetih (31. oktobar). Naziv Halloween zapravo je skraćenica od "All Hallow's Eve" ili "Hallow Eve" (Sveto veče, noć uoči Svih svetih).

Slavi se u Irskoj, Americi, Kanadi, Portoriku, Australiji i Novom Zelandu, ali i širom sveta.

Paganski počeci

Stari Kelti su 1. novembar slavili kao početak nove godine, a proslava je bila posvećena bogu Sunca, ali i gospodaru smrti. Verovali su da za punog meseca, a najčešće noć pre Dana mrtvih, pokojnici napuštaju svoje grobove i nakratko opet dolaze na Zemlju da bi se vratili u svoje domove. Zbog toga su se živi, prestrašeni od mogućeg susreta s mrtvima, skrivali iza maski i pravili buku.

Dolaskom Rimljana noć mrtvih dobija stalni datum, a te noći – prema starom rimskom verovanju – crni bog lova Samhain preuzima vlast nad svetom, ubija srndaća (boga Sunca), a boginju vegetacije odvodi u podzemlje, gde ona do proleća bdi nad mirujućim semenkama, usnulim životinjama i dušama mrtvih.

U toj noći su se simbolično gasile sve vatre u ognjištima, verovalo se da mrtvi poslednji put dolaze na ovaj svet, pa su jedni na pragovima svojih kuća ostavljali hranu, a drugi su postavljali izdubljene repe, cvekle ili krompire s upaljenom svećom, kako bi se grešne duše uplašile, a dobre pronašle put kući.

Bundeva je tek u 16. veku postala popularna za dubljenje, najpre u Sjedinjenim Američkim Državama, a zatim i u ostatku sveta.

Popularnosti praznika, a posebno reči Halloween, doprineo je i škotski pesnik Robert Burns, kada je 1785. godine objavio istoimenu pesmu. U njegovim stihovima praznik je vesela fešta, pa se posetioci na kraju i rastaju u veselju. Tako je Noć veštica ušla u kulturu, a kasnije se njeno prisustvo samo pojačavalo.

Burnsova pesma podseća i na to da je Noć veštica duboko povezana i s hrišćanstvom – Halloween zapravo znači „noć pre svih svetih“, a poznato je da u hrišćanskoj tradiciji velike proslave počinju noć pre (na primer Badnje veče).

Srpska Noć veštica

Slični praznici postoje i kod nas, pa se u nekim delovima Srbije još uvek slavi takozvana „Bela nedelja“ ili „Bele poklade“– poslednje sedmice pred uskršnji post. Isto kao i Noć veštica, i Bela nedelja je neka vrsta zaštite od zlih duhova i demona. Nekada su tokom cele te nedelje maskirane povorke išle između kuća i pevale, a komšije su ih darovale mesom i kolačima, obavezno jajima. Palile su se i velike vatre, a učesnici su bili obavezno maskirani, obično u smešne kostime.

U prvim vekovima hrišćanstva i Noć veštica se slavila u proleće, slično kao Bela nedelja. Datum je 837. godine pomerio papa Grgur IV, pa se praznik od tada slavi 31. oktobra. Razlozi za izmenu datuma nisu bili jasni, pa se pretpostavlja da se to dogodilo zbog toga što su se različite frakcije u okviru crkve dogovorile da je bolje da se mrvi slave u jesen, kad ionako sve umire.

Legenda o bundevi

Za Noć veštica je važan i Jack O'Lantern, junak iz irskog narodnog predanja. Bundeve su počele da se dube upravo zbog priče o njemu, prvo u Irskoj, a potom u celom svetu. A priča ide ovako:

Lokalni pijanac po imenu Jack uspeo je da zarobi samog đavola. Princ tame se našao zatočen u stablu jednog drveta, a zbog toga što je Jack na kori nacrtao krst. Đavo je molio da ga pusti, pa se Jack na kraju složio, ali ako mu obeća da mu neće uzeti dušu. Budući da se do kraja života nije lepo ponašao, Jack ipak nije završio u raju. Kad su mu zalupili rajska vrata, ponovo se setio svog druga đavola. Satana ga je podsetio na dogovor koji su davno sklopili i iz pakla mu bacio samo komadić užarenog uglja. Jack je izdubio jednu repu, te u nju smestio žar. Od tad luta svetom, s lampom umesto glave.

Običaji su se tokom godina menjali – Kelti su se maskirali da uplaše zle duhove, u srednjovekovnoj Engleskoj su to radili uglavnom siromašni, pa su tako maskirani tražili milostinju od bogatih. Maskiranje se proširilo srednjovekovnom Evropom, a irski i škotski emigranti su običaj doneli u Sjedinjene Američke Države oko 1800. godine. Praznik je u Americi mirovao sve do 1920, kad se počelo s modernijim običajima. Tokom pedesetih godina prošlog veka praksa s smatrala kontroverznom, pa se na maskirane građane gledalo kao na kriminalce.

Za Noć veštica se prve najrazličitiji kostimi, a mnogi su inspirisani aktuelnim horor junacima. Jedan je ipak popularan od samih početka, a u pitanju je maska inspirisana crnom mačkom. U srednjem veku se verovalo da su ove životinje družbenice veštica, a to verovanje se prenelo i u SAD, gde su puritanci na ovu tamnu zverku gledali kao na samog đavola. Verovalo se i u to da veštice mogu da se pretvore u crne mačke, pa valjda zbog toga i danas mnogi hodaju unazad kad im ova životinja prepreči put.

Praznik i kapitalizam

Dejan Novačić piše da je svetkovina potekla od keltske svetkovine Samhain, što je zapravo gejlski naziv za novembar. „U noći između 31. oktobra i 1. novembra, jesen po keltskom kalendaru prelazi u zimu ili, poetičnije, iz svetlog u tamni deo godine“. Dodaje da su „Kelti verovali da se te noći putevi živih i mrtvih ukrštaju, da se mrtvi bude i da živima naplaćuju zaostale račune. Da bi ih umilostivili, živi su im prinosili žrtve i priređivali gozbe, slične rimskim sturnalijama ili slovenskim slavama, a kako bi zavarali zle duhove – jer nisu svi duhovi dobri – muškarci su se presvlačili u žene, a žene u muškarce. Pri tom su, za ohrabrenje, pili pivo od ječma, a zatim se jurili po stogovima sena. Kako se sve to na kraju završavalo, znaju samo stari Kelti i njihovi bogovi“.

Novačić objašnjava da „ako su irski Irci izmislili praznik, američki Irci su ga modernizovali. Ono što je bio opskurni i jedva preživeli običaj irske sirotinje, danas je postao dobro podmazan točak u globalnoj industriji potrošačke zabave. Za marketing je posebno bio zaslužan Džon Karpenter, čiji je film Halloween stekao svetsku popularnost, i u kome su mnogi po prvi put tada videli kako se to radi u Americi“.

Noć veštica je napravila pun krug, pa, kako tvrdi Novačić, „i mali Irci predveče idu od vrata do vrata i žicaju slatkiše – Kao što se paganski kult pretvorio u žurku, tako se i žrtvena stoka pretvorila u čokoladne bombone, a ritualno klanje u veseli karneval. Maske su i dalje tu, samo što ih ne prave od slame već kupuju u lokalnom supermarketu, zajedno s masovno proizvedenim parafernalijama – plastičnim očima, paučinom u spreju i bočicama veštačke krvi“.

Lista filmova

Na Halloween smo navikli gledajuće omiljene horor junake kako na svojim TV ekranima gledaju neka druga čudovišta. Jesen obično donosi nove horor filmove i serije, kojima se najviše raduju oni koji ih gledaju preko cele godine. Ranije se smrkava, hladno je, pa se i matoriji prisete jeze iz detinjstva – kad ih je vrebalo ono što samo dečji mozak može da izmisli.

Pored kultnog Halloween serijala, tu su i drugi filmovi koji kao da su pravljeni za ovu noć. Za one koji bi da se prisete devedesetih, tu je Scream iz 1996, za ozbiljne The Omen iz 1976, za strašljive ne tako dobar, ali drag Hocus Pocus iz 1993, za ljubitelje klasika Rosemary's Baby iz 1968. ili The Shining iz 1980, a oni koji bi nešto modernije, mogu da izaberu između Sleepy Hollow iz 1999, The Blair Witch Project iz 1999, Paranormal Activity iz 2007, The Babadook iz 2014, Get Out iz 2017, Us iz 2019, te mnogih drugih.

Gledaoci koji bi da otputuju daleko, mogu da pronađu stare specijale – radio drame pravljene baš za Noć veštica.

Noć veštica se razvila u ozbiljnu granu industrije – 2020. godine je, uprkos pandemiji i karantinu, na kostime, slatkiše i druge detalje u Sjedinjenim Američkim Državama potrošeno oko osam milijardi dolara, dok se ove godine očekuje cifra od preko deset milijardi.

To je valjda znak da se svet vraća u normalu, spreman da se uhvati u koštac s novim zlim duhovima, naoružan maskama i bundevama, koje mogu da se nabave po povoljnoj ceni.

Fotografije: NeONBRAND; Ganapathy Kumar; Bele poklade; Daniel Lincoln; Conner Baker