Od tradicionalne ka modernoj porodici: Evolucija porodičnih struktura

Pojam porodice kroz godine je prošao značajne transformacije, odražavajući dinamičnu prirodu društava i kultura u modernoj eri. Tradicionalni model porodice, nekada smatran normom, evoluirao je u raznolike i kompleksne porodične strukture.

Da bismo razumeli te promene neophodno je da razumemo sve one spoljne faktore koji su oblikovali modernu porodicu.

Porodica nije statična institucija

Većina fenomena sa kojima se svakodnevno susrećemo, kao što je slučaj i sa porodicom, su zapravo vrlo teški za definisanje. Problem prevashodno predstavlja ubeđenje da se radi o nečemu što je samo po sebi dovoljno jasno i da nema potrebe za definicijom, a potom i činjenica da oni koji žele da definišu ovakav pojam često naglašavaju samo jednu stranu date pojave ili u samu definiciju ugrađuju lične vrednosne sudove.

Kada se govori o porodici najčešće se naglašava da je reč o primarnoj društvenoj grupi koja je po svojim karakteristikama suprotna od sekundarnih (institucije i organizacije). Čine je najbliži srodnici koji su se izdvojili od bliskih srodnika iz šireg sklopa srodničkih zajednica (klan, pleme, bratstvo) i koje karakteriše priznata veza između supružnika različitih polova tj. brak čiji je cilj rađanje, odgajanje i socijalizacija potomstva.

Suštinski ova definicija se tek delimično poklapa sa onim što vidimo u stvarnosti, zato što u savremenom društvu porodicu čine i one grupe bez dece ili bez jednog ili oba supružnika koji mogu biti u braku, ali i ne moraju. Najzad ti supružnici, makar u nekim zemljama, mogu biti i supružnici istog pola.

S tim u vezi, nešto prikladnija definicija bi bila ona koja kaže:

Porodica je najreprezentativniji primer društvene grupe primarnog tipa, jer je od neprikosnovene važnosti za celokupno postojanje ljudskog bića, s obzirom na to da doprinosi njegovoj socijalizaciji, a prevashodno izgradnji socio-psihološki stabilne ljudske ličnosti kroz intimne i intenzivne porodične odnose. Elementarna je društvena zajednica, koja se održava na temelju zajedničkih ciljeva, organizacione strukture, vrednosti i odnosa između svojih članova odnosno generacija.

Pored strukture i hijerarhijske organizovanosti, svaka porodica se odlikuje porodičnim granicama od čije propustljivosti zavisi otvorenost za promene, ali i komunikacija sa sistemima iz okruženja. Iz tog razloga struktura moderne porodice danas nije ista kao što je bila pre, recimo, jednog veka.

Promene u porodičnom funkcionisanju

Kada se govori o tipovima porodice obično se razlikuju porodice koje su bile dominantne u određenim epohama: premodernoj/tradicionalnoj, modernoj i postmodernoj. Promene se su se odvijale sporo i nijedan tip porodice se uglavnom ne može naći u čistom obliku.

U tradicionalnoj porodici brak su sklapali roditelji. Ceremonija venčanja bila je zasnovana na principu muške dominacije i ženske poslušnosti. U savremenoj porodici ljudi su manje podložni roditeljskoj kontroli ko će, kada i sa kim stupiti u brak. Bračne odnose danas rešavaju sami partneri.

Savremena porodica je manja porodica

Fundamentalna razlika između moderne porodice i drevne porodice odnosi se na njenu veličinu. U starim društvima zajednički porodični sistem je bio nešto što se podrazumeva. Nekada su postojale velike porodice koje su se sastojale od pripadnika mnogih generacija. U jednoj kući živeli su ne samo roditelji i njihova deca, već i porodice njihove braće i sestara, zatim babe, dede i ćerke udovice iz iste porodice.

Takva porodična grupa sa velikim brojem članova u modernom dobu otvorila je vrata individualističkim tendencijama i pogledima. Mnogoljudne porodične zajednice su se raspale, a njihovo mesto su zauzele samačke porodice čiji se članovi bave različitim zanimanjima i neretko su raštrkani na različitim mestima.

Savremene porodice uglavnom se sastoje isključivo od roditelja i dece, pri čemu se i odrasla deca nakon braka odvajaju od roditelja i osnivaju svoje porodice.

U poređenju sa porodicom iz srednjeg veka, funkcije moderne porodice su malobrojne. Njene ekonomske, obrazovne, verske i zaštitne funkcije su nestale tj. prebačene su na državu, crkvu, školu i industriju. Savremena porodica više nije samodovoljna ekonomska jedinica kao što je to bio slučaj u dalekoj prošlosti kada su se proizvodnja, distribucija i potrošnja svakodnevnih potrebština razvijali u okviru nje. Ipak, bilo bi pogrešno reći da porodica gubi svoje ekonomske funkcije, mada ih svakako značajno transformiše.

Promena položaja žena

Sledeća važna tačka u transformaciji porodice odnosi se na položaj žene. Ranije su žene zauzimale veoma nizak položaj u porodici i maltene su bile robovi muškaraca bez prava na individualnost. Nisu imale nikakva prava niti slobodu, jer nisu imale sopstvene, nezavisne, ekonomske resurse da ih podrže. Žene nisu mogle da poseduju ni imovinu niti su mogle da se bave bilo kakvim zanimanjem, pa je brak za njih bio obavezna veza, koju su morale da preduzmu radi zadovoljenja osnovnih potreba za hranom, odećom i skloništem.

U modernom dobu, njihova se pozicija potpuno promenila. Emancipacijom su žene postigle novu poziciju u društvu, posebno u odnosu na muškarca, pa samim tim i u porodici. U savremenoj porodici žena je ravnopravan partner sa jednakim pravima i većim stepenom ekonomske nezavisnosti.

Moderna porodica je sekularna

Dok je tradicionalna porodica bila religiozna u svakom pogledu, moderna porodica je sekularna. Verski obredi tradicionalne porodice više se ne izvode, a i sam brak je odavno postao građanski ugovor, a ne verski sakrament. Autoritet religije u očuvanju bračne zajednice, pa samim tim i porodice, više ne postoji, čak ni u duboko religioznim i konzervativnim društvima.

Istovremeno, rigidnost koja se tradicionalno povezuje sa seksualnim odnosima više ne karakteriše modernu porodicu i sve je više bračnih partnera koji svoj odnos definišu kao nešto što se u nedostatku boljeg termina naziva otvorenom vezom.

S druge strane, u razvijenim društvima mladi ljudi se sve češće umesto za bračnu zajednicu odlučuju za koncept zajedničkog roditeljstva sa idejom stvaranja porodice bez bračnih zaveta.

Zajedničko roditeljstvo

Koncept zajedničkog roditeljstva podrazumeva odnos u kome se muškarac i žena udružuju samo u cilju stvaranja zajedničkog potomstva što se uređuje posebnim ugovorom. Ovaj vid zajednice posebno je popularizovan u Izraelu gde je čak i zastupljeniji nego u Sjedinjenim Američkim Državama i svesredno je podržan od strane države, ali i ortodoksne religiozne zajednice.

Zajedničko roditeljstvo formiraju dva biološka roditelja koji nisu emotivno povezani i odgajaju dete u dva odvojena domaćinstva, pri čemu je detetovo vreme podeljeno između dva domaćinstva na način koji je određen roditeljskim ugovorom.

Zajednički roditeljski aranžmani mogu imati različite oblike. Porodica deteta može se sastojati od dva para, obično lezbejski par i muški gej par, od kojih je jedan partner u svakom paru biološki roditelj. Alternativno, porodica deteta može se sastojati od samohranog roditelja i para, od kojih je jedan partner biološki roditelj, ili dvoje samaca, gde su oboje biološki roditelji deteta. Raznolikost ovih porodica kroz svoj projekat Love is love, odlično je ilustrovao izraelski fotograf Majkl Lijani.

Promena porodične strukture, a ne sunovrat porodičnih vrednosti

Emancipacija i modernizacija društva, industrijski, naučni i biotehnološki razvoj su najzaslužniji za transformaciju porodice i razbijanje njene primitivne, patrijarhalne strukture. Veštačka oplodnja i surogat materinstvo omogućili su i ženama i muškarcima, makar u razvijenom delu sveta, da sami određuju strukturu svoje porodice.

Tradicionalne, konzervativne porodične strukture, uglavnom su povezane sa patrijarhatom i nametnutim istorijskim i kulturnim normama koje karakterišu jasno definisane rodne uloge, pri čemu su muškarci glavni izdržavaoci porodice, dok žene obavljaju ulogu domaćice i negovateljice.

Uverenje da samo tako definisane rodne uloge predstavljaju temelj porodične stabilnosti nemaju nikakvo utemljenje u realnosti s obzirom na sveprisutnost porodičnog nasilja i ogroman broj razvoda braka u takvim zajednicama. Po istom principu, teorije da su rodna ravnopravnost ili borba za LGBT+ prava nešto što “ubija porodicu” takođe padaju u vodu.

Promena strukture porodice od tradicionalne ka modernoj prirodan je sled okolnosti s obzirom na promene u rodnim ulogama, u obrascima braka i evoluiranju društvenih normi.

Moderna porodična struktura obiluje raznolikošću i prilagodljivošću promenljivim ekonomskim uslovima i društvenim očekivanjima. Moderne porodice donose veću složenost u međuljudskim odnosima zbog spajanja različitih porodičnih pozadina i samim tim podstiču toleranciju i prilagodljivost kod svojih članova.

Sociološki gledano, one izazivaju tradicionalne norme i promovišu raznovrsnost i prihvatanje, što doprinosi ukupnoj dinamici društva i stvaranju i odražavanju otvorenijeg i inkluzivnijeg okruženja za sve njegove pripadnike.