Ko su paintball profesionalci u Srbiji
Oni pucaju ali se ne igraju rata, već treniraju, i to ozbiljno. Reč je o paintball profesionalcima kojih je u Srbiji svega tridesetak. Najviše ih je iz Kruševca, zatim iz Beograda, Novog Sada i Niša. Zasad sami ulažu u opremu, treninge, turnire i nadaju se da će paintball popeti na nivo popularnijih sportova u zemlji.
Kosta Gogov iz Niša prvi septembarski vikend proveo je u Novom Sadu sa svojim kolegom po boji dresa i "bratom po oružju" - Bojanom Dimitrijevićem. Tamo su trenirali, a falio im je Miljan Stojanović da bi niška ekipa bila potpuna. Njih trojica su Outsiders, tim koji se takmiči, osvaja turnire i uspešno promoviše paintball.
"Ovo jeste jedna vrsta ekstremnog i adrenalinskog sporta, tako da je to i njegova draž. Naravno, veliki element je i druženje, jer tako sve i krene", objašnjava Gogov.
I dok pokazuje modricu na ruci, Kosta objašnjava da paintball podrazumeva povrede, bol i težak fizički napor, na šta se vremenom igrači naviknu. Priseća se da, uprkos zaštitnoj opremi, nakon meča igrači nekada imaju i više desetina masnica po telu.
Pitanja koja su se nametnula posle ove informacije - ko su ljudi koji se bave ovim sportom? Ima li među njima profesionalnih vojnika, policajaca ili drugih službenika kojima posao nalaže da koriste oružje. Kosta kaže da nema, te se priseća da je među srpskim paintballerima trenutno samo jedan vezan za sličnu profesiju. Još jedno pitanje na koje je odgovor maltene isti - ima li među njima žena? Izuzetno, kaže Kosta.
"Većinom ga praktikuju ljudi koji su u neku ruku vezani za neki sport, timski pre svega, jer je ovo timski sport", kaže ovaj Nišlija.
Profesionalnom početku Ousidersa u ovom sportu pre oko pet godina, prethodio je još toliki period amaterske igre. Kada su počeli, poenta je bila u druženju i zabavi. Sada oni ulažu ne tako malo novca u opremu i putovanja.
"Gledamo da svake godine odemo na neka takmičenja u Srbiji i okruženju", dodaje Kosta.
Koliko košta profesionalna puška za paintball, tzv. marker je sledeće pitanje. Kosta kaže da može da se kupi za oko 700 evra polovan, ali da je 1.000 evra realnija cena. Opremu uglavnom nabavljaju iz inostranstva.
"Profi puške ili kako ih mi zovemo markeri su dosta slične rentalnim markerima, jer im je namena ista. Neke bitne razlike su da su dosta lakše, sofisticiranije su u pogledu podešavanja i mogu da ispale više kuglica u sekundi od rentalnih. Naravno, zahtevaju više održavanja i malo su skuplje."
Ipak, ne ocenjuje paintball kao skup sport, jer to zavisi od dubine džepa, ali dodaje da definitivno nije jeftin.
"Ja bih rekao nije jeftin, ali to je sve relativna stvar. Svaki turnir planiramo kako organizaciono što se tiče treninga, tako i finansijski", zaključuje.
Kako početi sa paintballom?
Početak je na nekom paintball terenu, kaže Kosta, gde može da se iznajmi oprema. Ukoliko nekome "legne" može da kontaktira Outsiderse, koji će rado da ga/je uvedu i u takmičarski paintball.
"Preporučujem ga svima, ali ne dopada se svima, što je i normalno. Sprema nije potrebna, za početak je potrebna samo volja, jer se u zavisnosti od fizičke spreme nalazi odgovarajuća pozicija igrača u timu (odbrambeni, polu-napadač ili napadač). Naravno, kasnije svako radi na tome da poboljša fizičku spremu, jer ovo i jeste sport i fizička sprema je samo bonus", kaže ovaj Nišlija.
Zahtevni treninzi prave dobre paintball igrače
Treninzi se sastoje od klasičnog fizičkog dela, posle čega slede i elementi vezani iskljucivo za paintball - trčanje i pucanje, samo pucanje u metu i slično.
"Što se tiče Beograda i Novog Sada, oni imaju treninge jednom nedeljno. Mi iz Niša gledamo da imamo dva puta mesečno." I za ta dva puta moraju da otputuju u drugi grad.
Poslednjih pet godina održava se sedam do osam paintball turnira godisnje u Srbiji i regionu (Bosna, Grčka, Bugarska, Hrvatska).
“Naravno, dva do tri turnira održi se u Srbiji, što je trenutno i više nego dovoljno”, dodaje Kosta.
Ovaj paintball igrač objašnjava da su takmičenja takođe naporna, zbog nošenja zaštitne opreme, otežane komunikacije i vrlo zahtevne igre. Ipak, ovo ne sprečava Outsiderse da osvajaju medalje, čime su postavili Niš na mapu profesionalnog paintballa.
Takmičenje u paintaballu - dve ekipe sa 3 do 5 učesnika
Paintball takmičenje je najčešće 3-MAN ili 5-MAN, objašnjava Kosta, odnosno podrazumeva nadmetanje dve ekipe od po troje ili petoro ljudi na terenu dimenzija 45x35 metara za veću ekipu. Tu su prepreke raznih oblika i rasporeda, ali su simetrične za suprotstavljene timove.
"Format igre može da bude - igra se do 2, 3, 4 itd. poena po meču (race to 2, 3, 4...) ili se igra do 2, 3, 4 itd. (mersy 2, 3, 4...) razlike poena po meču. Dve ekipe, jedan meč i sad zavisi koliko poena je potrebno za pobedu. Npr, ako se igra do 2 pobede (race to 2), onda je pobednik meča ko prvi dobije 2 poena", Kosta objašnjava pravila igre.
Na startu obe ekipe kreću sa svojih baza koje su na suprotnim krajevima terena, a cilj je da se dođe (dodirne) protivnička baza. Obično se to dešava kad se eliminišu svi protivnici, pa "živi" igrači ekipe moraju da dodirnu bazu. Kad se osvoji poen, sledi kratka pauza za pripremu, menjaju se strane i igra se dalje ukoliko je preostalo vremena.
"Fizički i psihički je naporno, jer pored same igre, između poena i mečeva, igrači treba brzo da se pripreme za početak sledećeg poena ili meča, da dogovore taktiku itd. Na takmičenjima obavezno ima sudija, koji su na terenu i prate ko je pogođen. Naravno, ukoliko neko nastavi da igra sa pogotkom, sledi i kazna", dodaje Kosta.
Outsidersi se trenutno pripremaju za Balkan kup, turnir u Tešnju (Bosna) koji se održava krajem septembra. Početkom oktobra ih očekuje drugo kolo srpske Paintball lige u Kruševcu.
Problemi na granicama zbog "oružja"
Pošto su često u pokretu zbog treninga i turnira, ova ekipa ima najviše anegdota upravo sa putovanja. Kosta kaže da obično bude problema kada prelaze granicu, jer sa sobom nose svu paintball opremu - boje, kuglice, markere.
"Onda bude svakakvih situacija sa službenim licima. Najčešće je, "aha vi se igrate rata", a mi to ne radimo. Do onih "ovi imaju oružje", pa onda ide ubeđivanje da to nije oružje".
Inače, to "oružje" se zove marker jer obeležava, odnosno markira stvari bojom. U slučaju paintball igre, te "stvari" su protvinički igrači.
Ima nade za srpski paintball
Srpski paintball savez osnovan je 2019. godine, kaže naš sagovornik i dodaje da će ove godine Srbija čak imati predstavnika na svetskom prvenstvu u Parizu. Učešće na ovom takmičenju ipak finansiraju i organizuju sami igrači, ali se radi na ideji da paintball kao sport uđe u sportski budžet Srbije. Kosta smatra da podrška paintballu treba da krene i sa nivoa lokalne samouprave.
"Popularizacija paintballa u Srbiji verovatno moze da počne na lokalnom nivou u obliku pomoći oko otvaranja nekog terena ili možda finansiranja jednog dela terena od strane Grada. Isto tako, ukoliko se mi odlučimo da održimo turnir u Nišu, bez pomoći Grada, mislim da bi to bilo nemoguće", ocenjuje ovaj sportista.
Inače, paintball je kao sport star oko 40 godina (početak osamdesetih), a najpopularniji je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je i odigrana prva paintball igra. Prvi marker datira dvadeset godina ranije, odnosno šezdesetih godina služio je za obeležavanje stoke i drveća koje treba da se seče.
Danas se i u SAD-u i širom sveta održavaju mnogobrojni kupovi i turniri, pa čak i svetsko takmičenje u paintballu. Na Balkanu ovaj sport okuplja igrače iz svih zemalja regiona - iz bivše Jugoslavije, kao i Bugarske, Grčke, Rumunije.