Pank i novi talas u Jugoslaviji (Građanski protesti - 4. deo)

Pank je najznačajniji, ako ne i jedini značajan događaj u rok muzici 70-tih godina. U trenutku kad je rok uveliko postajao mejnstrim i gubio na svojoj buntovnosti, desio se pank kao muzički pravac sa istaknutim i naglašenim klasnim pristupom – duboko usađenom svešću da se svet deli na one koji imaju i one koji nemaju i da ta podela ne počiva na pravičnim kriterijumima.

U zapadnom potrošačkom društvu, pank se pojavio kao žestoka kritika države – izraz ambivalentnog individualnog anarhizma, ali i antikapitalističkog, antisovjetskog i antimilitarističkog ubeđenja, istovremeno.

Kao takav, on sredinom 70-tih egzistira i u Jugoslaviju, na iznenađenje mnogih, pošto se verovalo da jugoslovenska omladina u samoupravljačkom socijalizmu, nema razloga za bunt i protest iako je jun 1968. godine pokazao da nije baš tako.

Rokenrol emancipacija Jugoslavije

Posle razilaženja Tita i Staljina 1948. socijalistička Jugoslavija je i kulturno, kao i politički, krenula drugačijim putem u odnosu na ostale zemlje istočnog bloka. Rukovodstvo je, najpre, 50-tih godina otvorilo zemlju za angloameričke muzičke uticaje poput džeza, koji je do tada smatran kapitalističkim produktom i kao takav bio zabranjen, da bi 60-tih i rokenrol stigao u Jugoslaviju.

Prekretnicu u razvoju rokenrola na ovim prostorima predstavlja objavljivanje prve jugoslovenske rok ploče koja je u celosti sadržala samokomponovane pesme, bez stranih obrada. Bio je to album “Naši dani” zagrebačkog rok sastava Grupa 220.

Ubrzo se preplitanjem elemenata tradicionalne narodne muzike sa rokom stvara nov jugoslovenski podžanr Yugo Rock čiji su tipični predstavnici Smak, Yu grupa i Bijelo dugme.

Bijelo dugme je, zahvaljujući svom frontmenu Goranu Bregoviću, postalo komercijalno najuspešniji bend SFRJ, a da bi do toga došlo obojio je lokalnim motivima svoju verziju rokenrola u tolikoj meri da je zagrebački muzički kritičar Dražen Vrdoljak za razumevanje tog fenomena uveo pojam pastirski rok.

U tim vodama ideološki dopadljive verzije roka, bliske narodu, kretali su se i tzv. Novoprimitivci koji se pojavljuju kasnije, poput Zabranjenog pušenja i Crvene jabuke.

Tekstovi pesama jugoslovenskog rokenrola do sredine 70-tih bavili su se isključivo ljubavnom tematikom.

Taj manir promenila je slovenačka grupa Buldožer 1975. svojim rok teatrom koji je u jednakoj meri iritirao i vlast i publiku. Iako je Buldožer “jedna freak grupa na tragu radova Frenka Zape”, postao je uzor budućoj generaciji muzičara.

Osnivanje prvog pank benda iza "gvozdene zavese"

Jugoslavija je 1977. godine dobila svoj prvi pank bend – Pankrti.

Slovenački student sociologije Gregor Tomc upoznao se sa pankom kao novim fenomenom omladinske kulture u časopisima Times i Newsweek i otputovao u London da ga istraži i nabavi ploče koje u Jugoslaviji nisu bile dostupne. Po povratku, on je sa Peterom Lovšinom budućim pevačem grupe osnovao bend koji je u mnogome promenio muzičku scenu u Jugoslaviji.

Zanimljivo je da su Pankrti bili ubeđeni kako će posle prvog nastupa biti zabranjeni, ali se to ipak nije desilo. Usledili su koncerti u Zagrebu i Beogradu na kojima su ostavili jak utisak na publiku.

Prvi singl, sa provokativnim naslovima Lublana je bulana i Lepi in prazni, snimili su u Italiji, a objavljen je 1978. u tiražu od 2000 primeraka u izdanju studentskog kulturnog centra ŠKUC. Singl nije bio dostupan preko zvaničnih kanala, ali je uprkos tome rasprodat u roku od nedelju dana.

Pank je za jugoslovensku omladinu u tom trenutku bio jedna od malobrojnih mogućnosti za artikulaciju neslaganja i drugačijeg mišljenja od očekivanog.

Britanski radio voditelj John Peel prepoznaje potencijal Pankrta i pušta njihov prvi singl u svojoj uticajnoj emisiji na BBC Radio 1, a veliki muzički časopisi Melody Maker i New Musical Express s interesovanjem prate razvoj nesvrstane muzičke scene koja 1980. godine, posle smrti Josipa Broza Tita, doživljava poseban procvat i kroz tzv. Novi talas / Novi val postaje najvitalnija istočno od Velike Britanije.

Novi talas i politička cenzura

Kada se pomene politika u kontekstu muzičkog stvaralaštva, prva asocijacija su provokativni tekstovi kao pogodan teren da se skrene pažnja na društvene probleme i izrazi neki bunt.

Međutim, u pank muzici odlučujuću ulogu ne igraju samo tekstovi, već gest i habitus muzičara. Ne radi se dakle samo o tome šta, nego i o tome kako se nešto peva, odnosno svira. Tako jugoslovenska himna, izvođena s poštovanjem, dobija sasvim drugo značenje kada je citira Disciplina Kičme u pesmi Pečati u jednom solu na bas gitari pod distorzijom.

Pank bendovi su zbog svoje buntovnosti u većini kapitalističkih zemalja imali problema sa cenzurom. Međutim, u Titovom samoupravljačkom socijalizmu nije bilo centralne institucije za cenzuru, ali je postojao tzv. porez na šund o čijem nametanju je odlučivala Komisija za predlaganje gramofonskih ploča, popularno “Komisija za šund”, osnovana pri Republičkom komitetu za prosvetu, kulturu i fizičku kulturu.

Sve zadužene komisije krajem 70-tih bile su fiksirane na tekstove, dok im je forma uveliko bila nevažna, što će se pokazati kao povoljno za jugoslovensku pank muziku.

Bendovima je najčešće uspevalo da se na tzv. informativnim razgovorima opravdaju za tekstove, pošto su ih prethodno već koncipirali višeznačno, a i pošto je policiji više bilo do zastrašivanja, nego do kažnjavanja. Izvođači koji su bili poznati po politički artikulisanim tekstovima, morali su predviđeni repertoar pre koncerta da prilože odgovornom policijskom službeniku.

Ono što bi komisija prepoznala kao šund nije bilo oslobođeno poreza na dodatnu vrednost, pa su ekonomska razmišljanja “opametila” mnoge bendove, jer je šund-etiketa značila manju zaradu. Urednici državnih produkcijskih kuća vršili su, iz finansijskih razloga, pritisak na bendove da promene pojedine delove teksta i naslove na albumima kako bi se izbeglo oporezivanje ploča. Neretko su se planirane reči menjale prvim što bendu padne na pamet, pošto su uživo na nastupima svakako izvođene originalne verzije, pa su se one ipak širile među obožavaocima.

Ako je državnim produkcijskim firmama neko izdanje izgledalo previše rizično, jugoslovenski bendovi mogli su na osnovu slobode putovanja u inostranstvo – posebno u Italiju – da izmeste produkciju svojih ploča. S druge strane, pošto su u svakoj jugoslovenskoj republici postavljana druga merila, došlo je do jednog pravog turizma snimanja između Slovenije, Hrvatske i Srbije. Najznačajniji za novi talas / novi val bio je vizionarski producent Siniša Škarica iz zagrebačkog Jugotona, koji se prema cenzuri odnosio ležernije nego njegove srpske kolege u PGP RTS.

Najčešći oblik represije nad politički nepodobnim bendovima bila je marginalizacija - zabrana pristupa većem broju publike, stavljanjem na raspolaganje što manjih sala za nastupe, zakazivanjem nepovoljnih termina i prevashodno isključivanjem iz mas medija.

Sa tim problemima, međutim, suočavane su samo radikalnije grupe. Protagonisti jugoslovenskog panka i novog talasa znali su pravila igre i uglavnom su ih se pridržavali. Bili su to mladi ljudi, najčešće apolitični, koji su želeli da stvore slobodan prostor za sebe i izgrade sopstveni identitet. To je impliciralo ironičan stav prema zvaničnoj kulturi, ukočenoj i staromodnoj, ali ne i direktnu suprotstavljenost Titovom socijalizmu.

Zagrebačka vs. beogradska scena

Uz Pankrte na samom početku jugoslovenska pank scena imala je još dva predstavnika, bend Paraf iz Rijeke i novosadsku Pekinšku patku.

Pank se u Beogradu i Novom Sadu pojavljuje kasnih 70-tih, a prvi beogradski koncerti organizovani su u SKC-u, Staroj pivari u Skadarliji i u klubu Akademija.

Okupljanje beogradskih pankera započelo je u Nušićevoj ulici, zbog jedinog dragstora koji je radio do ponoći. Nije se lako dolazilo do nove pank ploče, mada se u zemlje zapadne Evrope i SAD putovalo bez viza. Ni pank oprema nije bila lako dostupna, pa se pribegavalo “uradi sam” kreativnim rešenjima. Tako je, primera radi, metalni lanac oko vrata preuzet iz toaleta sa ručke za puštanje vode, a obične kožne jakne bušene su zatvaračima od flaša umesto nitnama.

U člancima tadašnjih malobrojnih tabloida pankeri su deklarisani kao blesava i zastranela omladina, više okupirana fenomenološkom i estetskom karakteristikom panka, nego političnošću i ideologijom pokreta.

Zagrebačka scena bila je manje poznata po svom panku, više po roku i novom valu. Uprkos tome, bend Prljavo kazalište uspeva 1978. da objavi prvi jugoslovenski singl na čijem omotu je odštampana reč pank – iako je već pomenuti, nekoliko nedelja kasnije objavljeni singl Pankrta bio prvi, na čijem je vinilu zaista odštampana pank muzika, a ne samo natpis na omotu.

Sa Filmom i Haustorom, Zagreb dobija još dva uspešna benda novog vala, ali zvezda scene postaje Branimir Džoni Štulić sa bendom Azra.

On je od ranih 70-tih komponovao širok repertoar zahtevnih balada za akustičnu gitaru, ali je pod utiskom prvog koncerta Pankrta u Zagrebu u jesen 1977. preko noći odbacio svoj hipi imidž i modifikovao način sviranja. Iako se Azra pre može svrstati u rok, njihovi plastični i delom politički obojeni tekstovi precizno su pogađali duh vremena i postavili novi muzički trend.

Novi talas se na beogradskoj muzičkoj sceni javlja nešto kasnije, pri čemu se inicijalnom kapislom za osnivanje bendova i širenje novog muzičkog stila smatra nastup engleskog pank benda The Ruts – sa Parafom iz Rijeke kao predgrupom – u Studentskom kulturnom centru (SKC) u januaru 1980.

Jugoton je 1980. na kompilaciji Beograd: Paket Aranžman predstavio nove bendove Idole, Električni Orgazam i Šarla Akrobatu – album danas važi za najvažniji album jugoslovenskog novog talasa / novog vala.

Bratstvo i jedinstvo

Bendovi su nakon toga krenuli na turneje po celoj Jugi, a mladi su putem omladinskih časopisa i muzičkih magazina konstantno informisani o novostima iz drugih gradova i republika.

Bratstvo i jedinstvo se živelo tako što su se muzičari i obožavaoci povezivali, putovali od koncerta do koncerta i prevazilazili republičke granice u svakom pogledu. Zajednička pop kultura povezivala je makar industrijalizovane regije Jugoslavije, nezavisno od etničke ili religiozne pripadnosti i maternjeg jezika.

Ipak, bratstvo i jedinstvo jugoslovenskih naroda bilo je krhko, posebno nakon Titove smrti 1980. godine.

Studentski nemiri u martu 1981. na Kosovu unzemirili su urednike i cenzore.

Jugoton je u poslednjem momentu odlučio da Haustor na svom prvom albumu mora odustati od pesme Radnička klasa odlazi u raj - već odštampani omot je uništen. Azrin hit Poljska u mome srcu, koji je bez zamerke snimljen na vinil, zbog događaja u Prištini nije smeo biti pušten u televizijskoj emisiji Nedeljno popodne.

Paranoična atmosfera postaje očigledna u jednoj izjavi u Časopisu za pitanja bezbednosti i društvene samozaštite, u kojoj se „PUNK“ grafiti tumače kao skraćenica za Pomozite Ustanak Naroda Kosova.

I u Sloveniji, gde se sve jače razvijala jedna društveno kritička alternativna scena postajalo je sve nervoznije. Socijalistički savez omladine bio je pod pritiskom sa dve strane - komunistički organi prebacivali su mu neuspeh u pacifikaciji mladih, a predstavnici scene su zahtevali novu orijentaciju i pluralizaciju Saveza.

U takvoj atmosferi, Savez omladine nastavlja i da podržava pank zbog čega na XI kongresu Saveza socijalističke omladine Jugoslavije 1982. dolazi do sukoba. Tzv. nazi-punk afera zaoštrila je sukob između slovenačkog omladinskog Saveza i konzervativnih komunista koji su u novembru 1981. u štampi lansirali hajku– kampanju, u kojoj su članovi benda 4 R optuživani, da žele da osnuju partiju sa fašističkim programom.

Građanke i građani bili su nahuškani na scenu, tako što je pank predstavljen kao fašistoidan, što je kasnije dokazano kao netačno, ali se pank scena u Sloveniji posle toga nikad nije sasvim oporavila, a represija policije i u školi nad mladima se pojačala.

Najkasnije sa ekonomskom krizom koja se javlja 1982, razigranost i optimizam prethodnih godina u muzici nestaju. Sa pojavom zamora popuštaju i početna energija i spontana kreativnost, pa kasniji albumi novog talasa / novog vala, uprkos i dalje visokim brojkama u prodaji, nisu ni izbliza bili onako uticajni kao rani albumi.

Sredinu osamdesetih godina obeležili su EKV okupljen oko Milana Mladenovića i Disciplina Kičme oko Dušana Koje Kojića - dva benda nastala raspadom Šarla Akrobate. Tekstovi pesama postali su ozbiljniji, muzički izraz trvrđi ili depresivniji.

Širom Jugoslavije popularni Idoli početkom 1982. na svojoj ploči Odbrana i poslednji dani nastupili su sa srpsko-pravoslavnom simbolikom, a naslov odštampali ćiriličnim slovima, koja imaju konotaciju srpskog. Iako je u tom trenutku takva igra još uvek predstavljala samo ambivalentnu provokaciju, album je kod obožavalaca van Srbije naišao na nerazumevanje. Sa druge strane, zagrebačko Prljavo kazalište na sličan način koketiralo je sa hrvatskim patriotizmom. Pesmom Mojoj majci, koja je nacionalistički tumačena, grupa je krajem 80-tih podgrevala nacionalističku atmosferu u lijepoj našoj.

Bratstvo i jedinstvo više nije mogla da sačuva ni muzika. Jačanje nacionalističkih tenzija uništilo je i poslednje atome snage novog talasa i evociralo apokaliptične vizije krvavog kraja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.