Počinje trka za predsednika Srbije, evo ko su kandidati

Predsednički izbori raspisani su početkom marta, pa ćemo 3. aprila dobiti listić na kome zaokružujemo i broj ispred imena predsedničkog kandidata, pored onih na kojima biramo članove parlamenata - republičkog i lokalnih.

Izbori su ponovo tema, iako su poslednjih nedelju dana bili gotovo izbrisani sa medijskog jelovnika zbog rata u Ukrajini. Srbija nastavlja svoj politički život neutralna u ovom sukobu, ali ne i na domaćem "bojnom polju", odnosno u borbi za vlast.

Podsetimo da su lokalni i vanredni parlamentarni izbori raspisani 15. februara, dok je predsednik Skupštine Ivica Dačić, izbore za predsednika Srbije raspisao juče.

Prvog čoveka države, inače, biramo na period od pet godina, a kada je sam izborni proces u pitanju, zakon nalaže da se redni broj kandidata na izbornoj listi utvrđuje žrebom.

Republiča izborna komisija je 20. marta saopštila da će se štampati 6.501.689 glasačkih listića, koji će izgledati ovako:

1. Miša Vacić (Srpska desnica)

2. Biljana Stojković (Moramo)

3. Branka Stamenković (Suverenisti)

4. Zdravko Ponoš (Ujedinjena Srbija)

5. Milica Đurđević Stamenkovski (Zavetnici)

6. Aleksandar Vučić (SNS-SPS-SVM)

7. Miloš Jovanović (NADA)

8. Boško Obradović (Patriotski blok)

U nastavku teksta saznajte više o kandidatima za predsednika Srbije.

Srpska napredna stranka koja trenutno ima gotovo apsolutnu vlast u Srbiji, odluku o predsedničkom kandidatu donela je 6. marta na sednici Predsedništva stranke.

Aktuelni predsednik Srbije kandidovao se za svoj drugi mandat na čelu države. Prvi je počeo nakon izbora u aprilu 2017. godine.

Pre ove funkcije, a od dolaska SNS-a na vlast, bio je najpre ministar odbrane i potpredsednik Vlade zadužen za istu oblast, ali i za borbu protiv korupcije i kriminala. Prvi potpredsednik Vlade postaje nakon njene rekonstrukcije u septembru 2013, a na mesto premijera dolazi u martu 2014. godine.

Što se tiče stranačkih funkcija, od osnivanja SNS-a 2008. bio je zamenik predsednika stranke, kada je na njenom čelu bio njegov predsednički prethodnik - u partiji ali i u državi, Tomislav Nikolić.

Kako se navodi u Vučićevoj biografiji na sajtu predsednik.rs, rođen je 5. marta 1970. godine u Beogradu, gde je završio Zemunsku gimnaziju 1988, dok je na Pravnom fakultetu u Beogradu diplomirao 1994. godine.

Političku karijeru počinje godinu dana pre diplomiranja, kao član Srpske radikalne stranke. Te godine kao radikal seda u poslaničku klupu, a već sledeće 1994. dobija i partijsku funkciju i postaje generalni sekretar SRS. Za ministra informisanja u Vladi nacionalnog jedinstva imenovan je 1998. godine.

Igra šah, rado prati utakmice košarke i fudbala - hobiji su o kojima često govori u javnim nastupima, a više puta svoja sportska umeća demonstrirao je i pred kamerama. Ako ste među njegovih 206.000 pratilaca na Instagramu, verovatno ste svedočili nekoj od njegovih partija šaha na objavljenim fotografijama.

Podsetimo, na prethodnim izborima (2020. godine) koji su se održali u jeku pandemije Covid-19, deo opozicije bojkotovao je izbore traživši fer i demokratsku trku, umesto “zarobljenih” medija i zastrašivanja/ucene birača.

Deklarativno, Vučić vodi politiku usmerenu ka EU, ali održava dobre odnose sa Kinom i Rusijom. Političku “neutralnost” demonstitrao je i u nedavnom definisanju Srbije po pitanju vojnog napada Rusije na Ukrajinu: "Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali neće uvoditi nikakve sankcije Rusiji".

Kandidat opozicionih partija ujedinjenih u koaliciju "Ujedinjena Srbija" i nekadašnji načelnik Generalštaba, penzionisani general Zdravko Ponoš, rođen je 1962. godine u Golubiću kod Knina.

"Zato sam u Zagrebu konkurisao u srednju tehničku vojnu školu i srednju tehničku civilnu školu "Nikola Tesla" i bio primljen u obe. E sad, kako mi je jedan dalji rođak već bio u "Tesli", to mi se činilo kao već ispričana priča, pa sam se odlučio za vojnu školu jer mi je to bilo nešto potpuno novo i nepoznato," opisao je svoje početke u vojničkoj profesiji u intervjuu za nedeljnik Vreme, koji ga je 2006. izabrao za ličnost godine.

U njegovoj biografiji ističe se godina školovanja na Kraljevskom koledžu za studije odbrane u Londonu, kao i to što je kao načelnik Generalštaba bio začetnik transfotmacije Vojske Srbije. Na ovu funkciju imenovan je odlukom tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, gde je bio do 2008, kada je razrešen nakon sukoba sa tadašnjim ministrom odbrane Draganom Šutanovcem.

Ipak, to nije bio kraj njegove karijere. Potom je bio šef kabineta predsednika 67. zasedanja Generalne skupštine UN Vuka Jeremića i pomoćnik ministra spoljnih poslova za bilateralne odnose, sve do promene vlasti 2012. godine.

Deset godina kasnije, Ponoš je predsednički kandidat koalicije koju čine partije okupljene oko Stranke slobode i pravde, Narodne stranke i Demokratske stranke.

Nedavno gostovanje Ponoša kod Olje Bećković u "Utisku nedelje" otkrilo je njegov stav po pitanju LGBT prava, kada se izjasnio izričito protiv usvajanja dece od strane gej parova, dok je gej brakove sveo na domen priznavanja neke vrste zajednice koju "ne treba nazvati brakom".

Na neboplavom izbornom papiriću (boju listića je već odredila Republička izborna komisija) 3. aprila naći će se pod brojem 1 i ime Miše Vacića, čuvenog srpskog ultradesničara i troublemakera na domaćoj političkoj sceni.

Predsednik Srpske desnice svoju kandidaturu najavio je još krajem januara. Ipak, Vacić je ostavio mogućnost njenog povlačenja ukoliko ostale "patriotske opcije" u Srbiji udruže snage sa njegovom Srpskom desnicom i predlože drugog kandidata. Ovim je ostavio otvorena vrata radikalima, Zavetnicima, DSS-u i suverenistima.

Inače, Srpsku desnicu Vacić je osnovao januara 2018, dok je javnosti od ranije poznat kao portparol sada zabranjenog Pokreta 1389.

U periodu 2008-09. javnosti je bio poznat po nasilnom protivljenju održavanja Prajda, dok je 2013. osuđen na godinu dana uslovne kazne zatvora, između ostalog, jer je pozivao na nasilje zbog održavanja Parade ponosa.

Iako deklarisani branilac Kosova, kontroverzno je bilo njegovo angažovanje u Kancelariji za Kosovo i Metohiju. Sam Vacić se 2017. predstavljao kao savetnik tada prvog čoveka Kancelarije za KiM Marka Đurića. Sa druge strane aktuelni ambasador Srbije u SAD-u Đurić tada je demantovao Vacićeve navode o savetodavnom radu. Iz Kancelarije za KiM naposletku je navedeno da je Vacić bio angažovan po ugovoru o delu na poslovima prikupljanja pomoći za socijalno ugrožene na Kosovu, pisao je Istinomer.

Ovaj portal navodi 1985. kao godinu Vacićevog rođenja, a poziva se i na informacije iz dokumentarnog filma "Ko je Miša Vacić" gde se navodi da je sa roditeljima kao 16-godišnjak otišao u Nemačku gde je završio srednju, a potom i višu ekonomsku školu. Podsećaju i na Vacićeve navode u intervjuu za Kurir 2011. da je apsolvent na Pravnom fakultetu u Beogradu, dok je na listi za beogradske izbore 2014. naveo je da je po zanimanju ekonomista.

Zasad najmlađa među onima koji su najavili predsedničku kandidaturu, Milica Đurđević Stamenkovski rođena je jula 1990. godine. Završila je Prvu beogradsku gimnaziju, a potom diplomirala na Fakultetu političkih nauka.

Ova politikološkinja i političarka je u javni život ušla veoma rano, a u formiranju pokreta a kasnije i političke partije Zavetnici, učetvovali su njen otac novinar Rajko Đurđević i njen sadašnji suprug Stefan Stamenkovski. Ipak, Milica je najprepoznatljivije lice Zavetnika.

Nedavno je ova političarka izjavu Zorane Mihajlović kao predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost da žene u Srbiji nisu bezbedne, ocenila kao "antiporodičnu propagandu".

"Srpska stranka Zavetnici najoštrije osuđuje antiporodičnu propagandu koja se od strane Zorane Mihajlović godinama vodi i koja ima za cilj da porodicu i brak označi kao mesto nasilja i označi kao mesto uzročnika svih problema u našem društvu" rekla je ova kandidatkinja za predsednicu.

Inače, u njenom fokusu, osim tradicionalnih porodičnih vrednosti i demografskog oporavka su odbrana Kosova i Metohije i borba protiv nevladinih organizacija.

Izvodeći numeru iz kultne serije “Bolji život” na konferenciji za medije, svoju predsedničku kandidaturu najavio je sredinom februara vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i bivši potpredsednik FK Partizan Vladimir Vuletić, inače ispred Pokreta "Crno na belo".

Međutim, Vuletić se nije kandidovao za predsednika, niti je javnosti obrazložio promenu svoje odluke.

Inače, ovaj rođeni Šapčanin (28.11.1978.), diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 2001, navodi, kao najbolji student. U njegovoj biografiji na sajtu FK Partizan piše i da se tokom školovanja isticao kao recitator i glumac, dok su priznanja iz besedništva stizala i tokom studija. Doktorirao je jula 2010, a osam meseci kasnije je izabran za docenta na Pravnom fakultetu, gde je već nekoliko godina radio kao asistent.

U svojoj biografiji ističe i učestvovanje na mnogim međunarodnim kongresima, više održanih predavanja u okviru škole prava Akademije za pravne studije Harmonius, kao i to da je tokom postdiplomskih studija bio korisnik stipendije Univerziteta Tjulejn iz Nju Orleansa u okviru Letnje škole pomorskog i uporednog prava na Rodosu.

U januaru 2014. godine, na predlog Skupštine Privredne komore Srbije, Vlada ga imenuje za zamenika predsednika Stalnog izbranog suda unutrašnje arbitraže pri Komori. U decembru 2014. izabran je za predsednika Nadzornog odbora FK Partizan na mandatni period od pet godina.

Podsetimo, Vuletić je upamćen po učestalim medijskim pojavljivanjima nakon hapšenja kriminalne grupe Veljka Belivuka 2021. godine, kada je tvrdio i da je podneo krivične prijave protiv Vučića i Vulina u vezi sa ovom aferom.

Ispred zeleno-leve koalicije "Moramo" koju čine Pokret "Ne davimo Beograd", Otvrena građanska platforma "Akcija" i Pokret "Ekološki ustanak" kandidatkinja za predsednicu je profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu Biljana Stojković.

Predaje i na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a bila je godinama i gostujuća profesorka na FPN-u, na programu Rodnih studija. Izabrana je i za članicu Saveta Evropskog društva evolucionih biologa. Članica je aktivističke grupe "Građanski otpor" i jedna od inicijatora formiranja Skupštine slobodne Srbije.

Potencijalna predsednica Srbije rođena je 6. oktobra 1972. u Beogradu. Završila je Zemunsku gimnaziju, a osnovne studije i eksperimentalni diplomski rad na temu iz evolucione biologije završila je 1996. Magistraturu je odbranila u vreme bombardovanja Jugoslavije.

U svojoj biografiji na sajtu Skupštine slobodne Srbije navodi i da je iste godine, nakon boravka na Univerzitetu u Bazelu pozvana da doktorske studije i karijeru nastavi u Švajcarskoj, što je odbila delom i zbog vere u demokratske promene koje su se naslućivale 2000.

"Mislim da se moje konačno buđenje i rađanje potrebe da se aktivno, u javnosti, uključim u promene sistema može vezati za 2007. godinu i poziv Svetlane Lukić da učestvujem u radio-emisiji Peščanik, a povodom još jednog napada kreacionista na sistem naučnog obrazovanja," navodi u svojoj biografiji.

Još jedan desno orjentisan političar, dobro poznat srpskoj javnoj sceni, osnivač i lider Pokreta "Dveri" Boško Obradović, čuven po odbrani porodičnih vrednosti i Kosova, biće opcija koju ćete moći da zaokružite 3. aprila na predsedničkim izborima.

Obradović je, prema najavama, kandidat patriotskog i antiglobalističkog bloka "Novi ljudi za promenu sistema" koga su formirali i Srpska monarhistička stranka "Srpska sloga", Državotvorni pokret i još nekoliko manje poznatih desno orjentisanih pokreta i udruženja.

Ovaj političar je, kako se navodi u njegovoj biografiji, rođen 23. avgusta 1976. godine u Vranićima u blizini Čačka. Posle Čačanske gimnazije diplomirao je srbistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu 2002. godine.

Srpski pokret "Dveri" osnovao je januara 1999. godine, kao i časopis "Dveri srpske" najpre kao bilten studenata srbistike. Jedan je od osnivača i izdavačke kuće "Catena mundi" (Verige sveta) čiji je glavni urednik izdanja bio do 2016. godine.

LGBT prava za ovog kandidata nisu ljudska prava, što je i manifestovao organizujući tzv. Porodične šetnje kao kontramiting Prajdu.

Bio je narodni poslanik od 2016. do 2020. godine, a još je sveže sećanje na njegov desetodnevni štrajk glađu pred istek mandata, upad na RTS i incidente u Parlamentu pred izbore koji su održani u jeku Covid-19 epidemije.

Bošković je ovakve postupke objašnjavao svojim naporima za očuvanje demokratije, ali i poštovanje Rezolucije 1244 po pitanju očuvanja KiM u sastavu Srbije. "Dveri" su, inače, bojkotovale prethodne parlamentarne izbore.

Predsednik Demokratske stranke Srbije i kandidat ispred Koalicije "Nada" okupljene oko DSS-a i Pokreta obnove Kraljevine Srbije Miloš Jovanović deklariše se kao "patriota i demokrata".

Jovanović zastupa ideju da se "može i mora braniti nacionalni interes, identitet i kultura, a da se istovremeno mora poštovati pravna država" kako je naveo za nedeljnik Vreme.

Iz njegove biografije na sajtu DSS-a saznajemo da je rođen 19. avgusta 1976. u Beogradu gde je završio Petu beogradsku gimnaziju. Na Univerzitetu Pariz I Panteon-Sorbona je 1999. diplomirao je na Pravnom fakultetu, a godinu dana kasnije na Odseku političkih nauka Sorbone. Magistrirao je 2001, a doktorsku disertaciju odbranio je 2010. godine.

U Vladi Vojislava Koštunice bio je savetnik ministra za Kosovo i Metohiju i član srpske delegacije u pregovaračkom procesu o budućem statusu KiM vođenim pod okriljem međunarodne posredničke Trojke.

Februara 2008. imenovan je za jednog od dvojice koordinatora pravnog tima Vlade Republike Srbije.

U poslaničku klupu seo je 2012, da bi već sledeće godine vratio mandat DSS-u, a potom je podneo ostavku na sve stranačke funkcije jer je smatrao da vrh stranke ne čini sve za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, kao i da je odnos ove opozicione stranke prema vlasti previše blag.

Trku za predsenika "koju može da istrči" startovaće i beogradski novinar Srđan Škoro. Svoju kandidaturu Škoro je najpre sam najavio, a kasnije je dobio podršku Pokreta "Da se struka pita".

Političku karijeru počeo je u Pokretu slobodnih građana 2017. godine, koji je napustio šest meseci kasnije uz kritike za netransparentnost u finansiranju. Međutim, ne odustaje od političke aktivnosti. Postaje član Skupštine slobodne Srbije juna 2021.

Inače, Škoro je bio u žiži javnosti pošto je smenjen sa mesta urednika deska u Večernjim novostima, posle kritike vlasti u gostovanju na javnom servisu 2014. godine.

Da je njegova smena bila nezakonita, potvrđeno je i na sudu.

U biografiji na svom blogu Škoro navodi da je rođen 17. maja 1963. godine u Beogradu, gde se i školovao. Ovaj magistar istorije novinarstvom je počeo da se bavi još kao srednjoškolac.

Pre Večernjih novosti u kojima je bio na više uredničkih pozicija, piše da je sarađivao u listovima Zum Reporter, Dvoje, Super ITD, Duga, NIN, Politika Ekspres, NON, Glas Vračara.

Početkom 1991. prelazi u Radio Politiku, a potom prelazi u Politiku The Internacional Weekly, list na engleskom jeziku u kome vodi strane o Unproforu i njihovom raspoređivanju na različitim punktovima teritorije bivše SFRJ. U Reviju 92, nedeljnik kompanije Novosti, dolazi 1995, gde radi kao novinar, urednik i glavni urednik.

Srđan Škoro, međutim, trku za predsednika Srbije nije ni započeo. On je 13. marta saopštio da odustaje od kandidature kao čovek sa Biroa za nezaposlene koji nije uspeo da prikupi dovoljno novca za kampanju jer nije hteo da "bude deo kombinacija i kalkulacija na opozicionoj sceni".

Ispred koalicije "Suverenisti" kandidatkinja je zamenica predsenika Pokreta "Dosta je bilo".

Otvoreni parlament u njenoj biografiji navodi da je rođena 1968. i živi u Beogradu.
Bavila se prevođenjem i izdavanjem knjiga o popularnoj psihologiji i astrologiji. Pokrenula je građansku inicijativu "Majka hrabrost" za poboljšanje uslova u srpskim porodilištima, za šta je dobila četiri nagrade.

Kao stipendistkinja britanskog Sofija centra za proučavanje kosmologije u kulturi stekla je zvanje diplomiranog kulturologa na Velškom univerzitetu Triniti Sent Dejvid u Velikoj Britaniji.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016, po prvi put postaje narodna poslanica, što ostaje do avgusta 2020.

Prilikom najave njene kandidature istakla je da očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije i Republike Srpske moraju biti prioriteti svakog predsednika.

Inače, koaliciju Suverenista pored DJB, čine  Zdrava Srbija i Pokret "Živim za Srbiju".

Fotografije: Autorka teksta; Element5 Digital