Protiv medijskih i ostalih silovatelja - feministkinje istrajne u borbi

Mnogo besa i uzburkanih emocija videle smo proteklih nekoliko nedelja na protestima u Beogradu zbog Informerovog intervjua sa serijskim silovateljem. Neformalni kolektiv “Ženska solidarnost” poveo je nezadovoljne žene koje decenijama trpe nipodaštavanje u javnom prostoru i bombardovanje strahom u sopstvenom okruženju.

Iako već dugo medijski sadržaji objektivizuju žene, prave od žrtava nasilja krivce, relativizuju silovanja i femicid, kap je prelila čašu, a žene rekle dosta klikovima na njihov strah, očaj i silom oduzete živote.

Uzevši u obzir i kaznenu politiku prema silovateljima i ubicama žena i da se oni neretko nalaze na slobodi (setimo se slučaja Malčanskog berberina), žene itekako imaju razloga za strah. Strah od mračnih ulica sistema, od nemoći, neadekvatno kažnjenih silovatelja i ubica koje žene smatraju nižim bićima, vlasništvom sa kojim mogu raditi šta im se prohte.

Tabloidna izveštavanja oslikavaju ukorenjene stavove patrijarhalnog društva da žena izaziva sudbinu svojim slobodnim ponašanjem, da je vredna samo (ako uopšte) ukoliko je majka, žena i domaćica.

Megaekskluzivna ispovest serijskog silovatelja koji se našao na slobodi i izazivao sveopštu paniku kod sugrađanki, dobila je medijski prostor u jednom od srpskih tabloida. Igoru Miloševiću, osuđenom višestrukom silovatelju, dali su priliku da budućim žrtvama kaže i kako da se ponašaju u eventualnom susretu sa njim - dok ih siluje, kako bi lakše prošle kroz njegovo izopačeno iživljavanje. Nadrealno je što su se ova i ostale izjave silovatelja našle pred stotinama hiljada čitateljki i čitalaca pomenutog tabloida, makar sudeći prema podacima o tiražu ove gomile hartije.

Ova, po mnogo čemu degradirajuća situacija, navela je hiljade žena i muškaraca da poruče - dosta ste nas mučili. Informer je prekršio Kodeks novinara Srbije i Zakon o javnom informisanju, sve moralne i ljudske norme, i to ne može više tako.

Feministkinje su ustale i dobile podršku na ulicama Beograda, a najvažnije od svega je - one ne odustaju. Niti posustaju u svojim zahtevima - da gnusni intervju bude uklonjen. Osim toga, traže da se promeni tretman žena u javnom prostoru. Zato zahtevaju da se prekine finansiranje iz budžeta medija koji neetički izveštavaju o nasilju, da se prate smernice grupe "Novinarke protiv nasilja" za izveštavanje o nasilju i poštovanje Kodeksa novinara Srbije. Traže i da se donese Zakon o registru silovatelja. Za ispunjenje i odgovor na zahteve, dale su rok do 27. oktobra.

"Naši zahtevi su istaknuti, i sa datim rokom, potrebno je ispratiti situaciju pa reagovati u skladu sa njenim tokom", poručuju iz "Ženske solidarnosti".

Inače, reč o neformalnom feminističkom kolektivu koji je najpre nastao kao zatvorena grupa na Facebooku posvećena podršci i osnaživanju žena.

Ko su borkinje protiv medijskog i sveopšteg nasilja nad ženama?

Mnogo je devojaka i žena koje su pokrenule i priključile se protestu, ali i onih koje ga podržavaju izdaleka. Nekoliko njih smo češće viđale u medijima proteklih nedelja. Mlade feministkinje su izašle na ulice i  žustro iznele svoje stavove, zahteve i rokove, i odmah dobile podršku onih žena sa dužom tradicijom borbe za jednakost polova.

Vladica Čulić je postala simbol protesta još na prvom okupljanju, pošto je urednika Informera pitala “Kako smeš, govno jedno?”. Većina je videla video na kome ova žena pita Dragana Vučićevića ključno pitanje, pokušavajući da ga šutne u zadnjicu (što, kako je kasnije rekla, nije uspela). Ipak, uspela je da pokaže emociju koju je većina žena osetila nakon što su novine koje Vučićević uređuje objavile razgovor sa serijskim silovateljem koji je tih dana unosio nemir pošto se našao na slobodi nakon 15-godišnje robije, a mediji su pratili njegovo kretanje.

Nakon ove scene u blizini redakcije Informer, koja se odigrala 28. septembra neposredno nakon objavljivanja intervjua, Vučićević je javnosti pokazivao povrede na vratu.

Jelenu Riznić često smo viđali u prvim redovima na protestima i u medijima kako govori o pravima žena i nasilju koje završava femicidom. Ona je sociološkinja, doktorantkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu i pripravnica na Institutu društvenih nauka. Bila je članica organizacionog i programskog odbora konferencije "Feminizam i levica – nekad i sad" Instituta za sociološka istraživanja, piše Danas. Sećamo se da je javno govorila o uznemiravanju polaznica u Istraživačkoj stanici Petnica, a deo je kolektiva "Ženska solidarnost".

Nataša Elenkov, politikološkinja, takođe je deo "Ženske solidarnosti" i jedna od govornica na protestima. I nju smo mogle videti u medijima kako iznosi podatke i stavove o legalizaciji prostitucije (inače kao kolektiv smatraju da prostitucija ne bi smela biti legalizovana u Srbiji, već da bi alternativa bio Nordijski model koji dekriminalizuje žene) i ostalim temama koje se tiču žena.

Anita Marković, pedagoškinja, psihoterapeutkinja u edukaciji i na master studijama sociologije, još jedna je od čestih govornica na protestima i deo kolektiva "Ženska solidarnost" koja u medijima govori o ugroženim pravima žena.

Sanja Pavlović je feministkinja i novinarka koja deluje o okviru Autonomnog ženskog centra. Ona često ukazuje na nasilje nad ženama u javnom i privatnom prostoru. AŽC je organizacija civilnog društva koja postoji skoro 30 godina i bavi se problemom nasilja nad ženama, istražuje ovaj problem, edukuje i osvešćuje žene i muškarce. Objavljuje i godišnji izveštaj o femicidu u Srbiji i zalaže se da se femicid kao posebna kategorija ubistva zasnovanog na mržnji prema ženama uvede u Krivični zakon. Imaju i SOS telefon 0800 100 007 za konsultacije i pomoć ženama koje doživljavaju nasilje.

Eksploatacija straha

Postoji okvir društvenih uloga koje su u medijima dodeljene ženama i one su ili seksualizovane i svedene na telo, ili se u tabloidima žrtve nasilja označavaju kao nesrećne i jadne, izjavila je FoNetu novinarka i članica Autonomnog ženskog centra Sanja Pavlović.

FoNet portal04. 10. 2022. 13:43 | FoNet | Bojan Bednar

Jovana Gligorijević je novinarka Vremena i članica grupe "Novinarke protiv nasilja" koja je govorila na poslednjem noćnom protestu žena. Inače, često piše o nasilju i neravnopravnom položaju žena, institucijama koje tolerišu i ne kažnjavaju nasilnike, poput onog u Petnici.

Gde je ostatak Srbije?

Uprkos tome što je Beograd “planuo” nakon intervjua sa silovateljem, ostatak Srbije ostao je prilično "mlak" što se reakcija tiče, ukoliko se izuzme jedan skup koji je 2. oktobra održan u Novom Sadu.

Protesti u Beogradu postali su glasniji, preneli se na veče kao period dana kada su žene najugroženije. Vatra i baklje osvetlili su centralni gradski trg i rutu do Narodne skupštine, na poslednjem protestu "Ženske solidarnosti", a učesnice i učesnici pokazali su i solidarnost na delu.

“Ako se plašiš mraka, zapalićemo grad” slogan koji je potekao sa prištinskih protesta nakon grupnog silovanja 11-godišnje devojčice, bio je poruka i sa ulica Beograda. Zašto noć? - objasnile su članice "Ženske solidarnosti":

"Slučajevi nasilja koji su bili vidljivi u javnosti pokazali su da žene nigde nisu bezbedne i da nasilje nije rezervisano samo za mračne ulice, već se dešava i u porodičnom domu, školi, fakultetu, prodavnici, radnom mestu. Međutim, noć jeste onaj deo dana u kom najviše osećamo teret toga što smo žene. Strategije koje smišljamo za odlazak ili povratak iz grada jesu ono što čini da se možda osećamo malo sigurnije, ali jesu jedan oblik nevidljive kontrole. Mi odrastamo sa idejom da opasnost vreba sa svih strana i da postoji ogromna mogućnost da će se to nasilje i desiti tokom života. Mi takođe odrastamo sa svešću da, i pored ovih upozorenja, nama niko neće verovati kada se nasilje desi i da će odgovornost prebacivati na žene. Mi zato ograničavamo svoje kretanje, oblačenje, mi govorimo tiho, nadajući da „neće baš nas”. Ali nasilnici ne zlostavljaju ni mračne ulice, ni kratke suknje, ni buku. Nasilnici BIRAJU da povrede žene i to je najbitniji uzrok nasilja koji moramo prepoznati", poručile su na svojoj Facebook stranici.

Ipak, svo nezadovoljstvo zbog ovakvog tretiranja žena, nakon intervjua sa silovateljem, ostalo je najvidljivije u prestonici. Sasvim je sigurno da žene van Beograda nisu bezbednije, čak naprotiv. Često su na udaru silovatelja, ubica i lokalnih moćnika. I one pune novinske šlajfne i klikabilne naslove, bivaju ponižavane kroz tabloidne novine. Ipak, reakcija u vidu protestnih okupljanja južno od Beograda, nema.

To, međutim, ne znači da na jugu zemlje nema feministkinja koje su ušle u ovu borbu. One su objasnile zašto je reakcija na jugu Srbije izostala.

U manjim sredinama se ne priča o nasilju

Programska diektorka Udruženja građana “Naš svet, naša pravila” Emilija Milenković iz Vranja prisustvovala je gotovo svim protestima u Beogradu. Nada se da će se talas nezadovoljstva proširiti i na ostale delove Srbije.

"Nadam se da će se protesti raširiti i organizovati u drugim gradovima Srbije. Beograd je veći grad i ovo nije tabu tema. U manjim sredinama se ne priča o nasilju, iako svi znaju da se dešava, misle - ne može meni da se desi. Nema solidarnosti niti institucionalne podrške kada neko izađe javno sa ovom temom. Potreba je i solidarnost organizacija i ne samo žena, već i muškaraca", rekla je Emilija Milenković.

Prenoseći utiske sa protesta u Beogradu ova aktivistkinja kaže da ga je doživela jako lično i emotivno.

"Mnoge žene su plakale, iz njih je izlazio bes. Pisanje Informera je bila kap koja je prelila čašu. Mi kao žene nismo sigurne na ulicama niti u sopstvenim domovima. Zato treba glasno da se priča o femicidu, nasilju i bezbednosti", dodala je ona.

"Drago mi je što sve nije stalo posle prvog protesta, već se proširilo i sve je više ljudi uzelo učešće. Žene se povezuju, identifikuju jedna sa drugom, plaču i teše se međusobno i doživljavaju taj prostor kao safe place", prenosi svoje utiske njena koleginica i saborkinja Anja Kafedžiska.

Slaže se i da je posebno jug Srbije konzervativna sredina, te da zbog mentaliteta ljudi ne možemo očekivati sličnu akciju žena u Vranju.

"Na jugu Srbije se ne dešava verovatno zbog ovdašnjeg mentaliteta. Verujem da ovde ima devojaka koje bi ustale, pre svega zato što su doživele neku vrstu nasilja. Međutim, na jugu smo konzervativni, a Beograd je multikulturalna sredina", dodaje.

U Nišu je u jednom navratu ulični performans organizovao Centar za devojke. Međutim, masovnijeg protesta u ovom gradu nije bilo.

"Uličnu akciju je videlo preko 1500 ljudi i tom prilikom mnogi naši sugrađani i sugrađanke uputili/e su nam reči podrške. Na transparentima koje smo držali/e su mogle da se pročitaju poruke da silovanje nije tema za viceve, da je silovanje zločin koji u Srbiji mora ozbiljno da se shvati, da je to krivično delo za koje treba povećati kazne. Tražili/e smo doživotne kazne za silovatelje maloletnica/ka, kao i uvođenje odgovornosti medija za načine na koje izveštavaju o silovanju, a čime direktno doprinose stigmatizaciji i ponovnoj traumatizaciji žrtava i produbljuju kulturu silovanja", poručili su iz Centra za devojke.

Protesti zbog nasilja nad ženama širom Balkana

Za razliku od Srbije, žene u Bosni su solidarnije, makar uzevši u obzir geografsku raširenost protesta. Povod je bio femicid, osnosno rodno zasnovano ubistvo žene koje se dogodilo u centru Bihaća 11. oktobra. Građanke BiH takođe traže uvođenje femicida kao krivičnog dela u zakonske i podzakonske akte, usklađivanje zakona s Istambulskom konvencijom, prevenciju i institucionalnu zaštitu žena od nasilja. One su 14. oktobra orgaizovale protest u 19 gradova.

Podsetimo i da je nedavno grupno silovanje 11-godišnje devojčice u Prištini pokrenulo proteste organizacija i žena i u ovom gradu.