Kako bi izgledala Srbija bez Fejsbuka i Instagrama?

Početkom 2022. još jednom je odjeknula vest iz izveštaja kompanije Meta o mogućem povlačenju Facebooka i Instagrama iz Evrope ukoliko podacima sa starog kontinenta bude onemogućeno da putuju preko okeana, do Amerike.

Paradoksalno je uopšte govoriti o privatnosti u digitalnom prostoru, uzimajući u obzor da je još Džoš Haris u "We Live in Public" konstatovao da će ljudi učiniti sve pred kamerom, kao i da se istorija ponovila sredinom dvehiljaditih - sa nastankom društvenih mreža. Makar dok čovečanstvo nije shvatilo da ono što se nađe na internetu, ostaje na internetu.

I dok Mark Zakerberg svakodnevno izveštava svojih 119 miliona pratilaca o napretku Metaverzuma - virtuelnog sveta u kome ćemo, prema najavama, moći da se igramo, radimo, dejtujemo i živimo, čini se da u sličnom Mrežaverzumu živimo već deceniju i po i da nam je u njemu postalo prilično udobno. Ovaj novi univerzum iznedrio je poslove za milione ljudi i postao prostor za promocije, oglašavanje, prodaju, edukaciju, istraživanje, informisanje, zapošljavanje, zabavu...

Međutim, Mrežaverzum nije beskonačan ni savršen. Skoro polovina planete (ukupan broj korisnika Facebooka, Instagrama, Messengera i WhatsAppa) svedočila je početkom oktobra prošle godine "padu" Metinih platformi na govoto sedam sati. Twitter su tada preplavili mimovi sa Zakerbergovim likom, loše povezanim serverima i neizbežnom "Disaster Girl". Bilo je čak i zabavno.

Sa početkom pandemije covid-19, više nego ikada pre, svedočili smo širenju lažnih vesti: teorija zavere, polu i iskrivljenih istina. Facebook je bio plodno tle za bujanje ovakvih sadržaja, ali se, čini se, naposletku izborio sa lažima i zahvaljujući partnerstvu sa Fact Checkerima širom sveta.

Pravila na ovim platformama su godinama jasna: nema govora mržnje, pozivanja na nasilje, uznemiravanja, širenja lažnih vesti itd, što su mnogi korisnici, naročito tokom pandemije, videli kao cenzuru.

Ipak, Meta je nedavno relaksirala svoja pravila u razorenoj Ukrajini, dozvolivši narodu da u vihoru rata izgovori i po koju neprikladnu reč o svom agresoru, ne smatrajući ovo govorom mržnje. Ruska Vlada razmatrala je da Metu zbog toga proglasi "ekstreminstičkom organizacijom".

Kolaterala sukoba je 80 miliona Rusa koji su ostali bez ove društvene mreže, kako je na svom Instagram nalogu napisao direktor ove platforme Adam Moseri. Snimak očajne ruske influenserke koji je obišao svet nekoliko dana pre gašenja Instagrama u Rusiji, možda je najbolje pokazao uticaj ove situacije na ljude koji rade i žive na mrežama.

Da bi ovakva sudbina jednog dana mogla da zadesi čitavu Evropu, ali odlukom same kompanije Meta, teško je poverovati. Prvenstveno, zbog veličine tržišta na starom kontinentu čiji gubitak bi ova kompanija, uprkos padu broja korisnika u Evropi poslednjih godina, svakako osetila. Kako naši sagovornici ocenjuju, takođe je upitno da li bi Meta bila spremna da Evropu prepusti Kinezima, i njihovoj brzorastućoj, 12 godina mlađoj video-mreži TikTok.

Pitali smo novinare, ljude iz biznisa i socal media marketinga, da li ipak mogu da zamisle ovakav scenario. Naši sagovornici ističu da su ove dve društvene mreže odavno prerasle zabavni aspekt i nemaju sumnje da bi povlačenje Facebooka i Instagrama iz Evrope pogodilo mnoge privredne grane i male, registrovane i neregistrovane, biznise.

Mediji: Kredibilni bi zadržali čitaoce

Pre oko godinu dana Vašington post objavio je da će Trevis Lajls postati urednik ovog medija na Instagramu, gde trenutno imaju 5,6 miliona pratilaca.

"Trevis će voditi tim koji će raditi na brzom privlačenju novih čitalaca i pratilaca putem najbrže rastuće društvene platforme The Post: našeg glavnog Instagram naloga. Ovaj tim će biti zadužen za optimizaciju našeg pripovedanja za Instagram, čineći Post novinarstvo osnovnom dnevnom navikom za više od milijardu korisnika platforme. Eksperimentisaće sa Instagram pričama, Reelsom i IGTV-om, pronalazeći načine da prikaže prepoznatljivo vizuelno novinarstvo The Posta kroz video, fotografiju i grafiku" naveli su iz jednog od najstarijih američkih medija.

View this post on Instagram

A post shared by The Washington Post (@washingtonpost)

Poređenja radi, CNN putem ove platforme prati više od 17 miliona ljudi, dok je na Facebooku ovaj broj čak duplo veći - 34 miliona! Nije mala publika, složićemo se. Ovi mediji svakako ne treba da brinu da će preko noći izgubiti milionski auditorijum koji su godinama gradili, prvenstveno zbog svoje duge tradicije, ali bi mogli biti oskrnavljeni za evropske pratioce na Facebooku i Instagramu.

Da su se online mediji i u Srbiji u velikoj meri oslonili na Facebook, makar što se broja poseta sajtovima tiče, svedoči novinar Južnih vesti Aleksandar Stankov.

"Činjenica je i da je Facebook više puta redukovao protok, pa je i čitanost padala, ali mediji nisu odustajali. Vrlo lako su se prilagodili plaćenom sadržaju koji im je ponudila ova mreža, pa im je uz mogućnost targetiranja publike, na Facebooku postalo još udobnije," kaže Stankov.

Dodaje da je Instagram, sa druge strane, poslužio za reklamu i promociju, ali i za "sažvakavanje" sadržaja koji su na toj mreži predstavljeni posterom, fotografijom ili kratkim videom. Uz mogućnost linkovanja i to je vodilo ka boljoj vidljivosti i većoj čitanosti, ali i "uljuljkavanju" medija. Zato ovaj novinar vidi i svetlu stranu mogućeg povlačenja Mete iz Evrope, a samim tim i Srbije.

"Obe mreže su uljuljkale, posebno onlajn medije, koji su zaboravili na svoje oflajn uloge i u velikoj meri se odlučili da sa publikom imaju samo virtuelnu interakciju. Potencijalni odlazak Fejsbuka i Instagrama može otvoriti tu dobru društvenu stranu - rekonekciju medija sa svojim čitaocima u stvarnom svetu. To će možda pojačati i odgovornost za izgovorenu ili napisanu reč, a delimično će i pročistiti žito od kukolja, jer običan konzument društvenih mreža na njima ne razlikuje prave i propagandne medije, istinu i lažne vesti," dodaje Stankov.

Sa druge strane, dodaje, medij koji je izgradio kredibilitet ne bi trebalo da strahuje za svoju čitanost, jer takvi mediji i danas ne zavise u velikoj meri od društvenih mreža.

"Na njihove portale publika dolazi direktno. Za sve ostalo će se već naći način komunikacije. Sve više medija je danas na Viberu, tu je i popularni TikTok, raste i uticaj LinkedIna, uz naravno, za medije i informacije, neprevaziđeni Tviter" smatra ovaj novinar.

Moguće devastirajuće posledice po male privrednike

Alternativa Facebooku i Instagramu postoji, slažu se i ostali sagovornici Glavnih, ali uz određena prilagođavanja drugim platformama. Bilo bi potrebno da prođe neko vreme i ljudi bi zaboravili da su i Facebook i Instagram postojali, kao što se to desilo sa Myspaceom, stav je stručnjakinje za odnose sa javnošću u firmi Better Collective Jovane Cvetković Lazić.

Međutim, za male privrednike koji se ne oglašavju na drugi način, posledice povlačenja Mete mogle bi biti devastirajuće, dodaje, a ovaj udarac bi osetile i velike kompanije.

"Za razliku od velikih kompanija, koje imaju svoje veb-sajtove i druge kanale za komunikaciju, mali biznisi, pre svega, nemaju sredstava za reklamiranje, osim na društvenim mrežama. Biznisi bi izgubili ogroman prostor za oglašavanje, ali ako se povuče, Meta bi izgubila ogromno tržište. Da se sutra povuku Facebook i Instagram, ljudi bi se okrenuli LinkedInu i TikToku. Prostora, naročito na internetu ima za sve, samo treba znati kako da ga iskoristite" smatra Cvetković Lazić.

Sličnog je stava i Milan Petković koji se bavi promocijom na društvenim mrežama. Smatra i da bi domaći privrednici koji plasiraju proizvode i usluge na strano tržište mnogo izgubili. Ukoliko smo zaista pred izazovom povlačenja Meta platformi, dodaje da bi uveliko trebalo osmišljavati kako da se najbezbolnije prevaziđe gubitak ogromnog online tržišta.

"U slučaju povlačenja Facebooka i Instagrama koji su No. 1, svim online prodavnicama će opasti posao, pa bi bili prinuđeni da se okreću drugim platformama koje bi verovatno u kratkom roku brzo zaživele, a dobija se i prostor za plasiranje neke domaće platforme koja bi preuzela njihovu ulogu. Ove društvene mreže daju mogućnost početnicima i malim preduzećima da se na neki način takmiče sa velikim korporacijama a to ih održava da budu aktivni da prate trendove da se više bore za svoje tržište, pored toga veliki uticaj ima i publika koja pomaže da se usluga ili proizvod usavrši i prilagodi različitim ciljnim grupama," ističe Petković.

"Job features" na Facebooku odnedavno samo za Amerikance

Evropljanima je u februaru uskraćena opcija postovanja poslova na Facebooku, putem koje su oni koji traže zaposlenje mogli vrlo lako da apliciraju. Opcija "Job" bila je posebno značajna posredničkim agencijama i HR službama, naročito velikih kompanija koje često zapošljavaju.

Iako je LinkedIn poslovna platfoma gde se biznisi umrežavaju i kompanije grade imidž, nezanemarljiva je uloga Facebooka u oglašavanju slobodnih pozicija, smatra Marija Todosijević iz niške Agencije za privremeno zapošljavanje Komrad. Prilikom objavljivanja postova Facebook će vas i dalje pitati "Hiring? Turn on job features to reach more people for free". Međutim, ova opcija vam neće biti dostupna osim ukoliko niste u Americi.

"Prava je šteta jer su nezaposleni ili oni koji bi menjali posao mogli uz besplatnu pretplatu da dobijaju poslove od Facebooka na mejl. Sve je ovo značajno olakšavalo kompanijama da dođu do što većeg broja kandidata, a samim tim i do odgovarajućih ljudi za pozicije koje oglašavaju," kaže Todosijevićeva.

Hoće li Meta zaista ostaviti Evropu?

Da li su Metine najave samo pokušaj da izguraju svoje, pokazaće vreme. Svakako, nakon što su mediji preneli ovu šokantnu vest iz izveštaja kompanije, Meta je demantovala takvu pretnju, ali je u saopštenju navela da se oslanjaju na prenos podataka između EU i SAD-a kako bi mogli da upravljaju svojim globalnim uslugama.

"Međunarodni prenos podataka podržava globalnu ekonomiju i mnoge usluge koje su od suštinskog značaja za naš svakodnevni život. Dugi niz godina, pravni okvir koji podržava prenos podataka preko Atlantika bio je suočen sa ozbiljnim poremećajima. Evropski sud pravde je 2015. godine poništio sporazum Štit privatnosti.

Prošlog leta Privacy Shield, koji je koristilo više od 5.000 kompanija sa obe strane Atlantika, takođe je poništio Evropski sud pravde. Ove odluke su donete na osnovu sukoba između zakona EU i SAD oko zaštite podataka. Želimo da vidimo da su osnovna prava korisnika EU zaštićena i želimo da internet nastavi da funkcioniše kako je zamišljen: bez trzavica, u skladu sa važećim zakonima — ali ne i ograničen nacionalnim granicama," saopšteno je iz Mete.

Iz kompanije dodaju i da se nadaju napretku u pregovorima za razmenu podataka između EU i SAD.

Sa druge strane, mnogi korisnici Facebooka su na mogućnost njegovog povlačenja iz Srbije rekli “Daj Bože”, ne osvrćući se uopšte na razloge za ovakav potez. Postovi na mrežama u kojima je deljena vest bili su preplavljeni komentarima u kojima su korisnici aludirali na vreme koje i sami provode online, upravo na Facebooku i Instagramu.

Fotografije: Geralt; Facebook screenshot