Šta je obeležilo 2022. i kakva su očekivanja od 2023.

Ispratili smo 2022. sa gotovo nimalo nostalgije, ako uzmemo u obzir rat u Evropi, energetsku krizu, poskupljenja, tenzije i zaostavštine covid-19 pandemije koje nam je donela. Sudeći po rekacijama javnosti u Srbiji, bila je ovo samo jedna u nizu teških godina koje su nastupile u trećoj dekadi novog milenijuma.

Najupčatljiviji događaj na svetskoj sceni u 2022. je svakako Rusko-Ukrajinski rat koji je počeo gotovo na početku godine, odnosno 24. februara. Uprkos nadama da će se brzo završiti, ovaj sukob i dalje traje, a prognoze su da će usloviti dalji rast inflacije u Evropi, i naravno Srbiji. Jedina spoljnopolitička tema preokupira Srbiju danonoćno, a prema pojedinima uticala je i na odugovlačenje prilikom formiranja nove Vlade nakon aprilskih izbora održanih u 2022. godini.

Podsećamo na još neke najupečatljivije momente i događaje u 2022. i donosimo gotovo izvesne prognoze za 2023.

Astronomska poskupljenja svega

Energetska kriza izazvana Rusko-Ukrajinskim sukobom odrazila se na sveopšte poskupljenje goriva, gasa, pa i drva za ogrev, potom hrane, usluga, stanarina. Poskupelo je apsolutno sve.

Potrošačke cene u novembru 2022. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 15,1%, dok su u poređenju sa decembrom 2021. godine u proseku povećane za 14,6%, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Dok statistika kaže da su cene u novembru bile veće za oko 15%, realnost nam govori da su neki proizvodi poskupeli i višestruko. Mnogima je zbog toga teško pala ova kriza, uprkos tome što se čovečanstvo i ranije suočavalo sa ovakvim nestabilnim periodima.

Nabavke su, svedoče mnogi, postale znatno "mršavije". Za sumu koja je ranije mogla da nahrani četvoročlanu porodicu na mesečnom nivou, sada može da se kupi mnogo manje namirnica - za dve do tri nedelje, i to značajno siromašnije trpeze.

Beograd su preplavili Rusi

Pošto među retkima u Evropi nismo uveli sankcije Rusiji, mnogo je ljudi iz ove zemlje stiglo u Srbiju, donevši sa sobom svoje poslove i čitave porodice.

Rusi su dolazili u dva talasa - prvi nakon zatvaranja neba iznad Evrope za ruske letove, što se dogodilo na početku rata u Ukrajini, a drugi nakon mobilizacije ruskih građana krajem septembra 2022. Krajem oktobra imali smo podatak da je u Srbiju stiglo više od 100.000 Rusa.

Ove migracije uticale su na drastično poskupljenje stanova za rentiranje u Beogradu, pa su cene najma kvadrata ove godine višestruko porasle. Tako se od jednoiposobnog stana na Vračaru, koji je koštao od 350 do 400 evra, stiglo do cene od 1.000 evra pa i više. Mnogi su se našli u problemu, jer su nakon povećanja kirije maltene izbačeni iz stanova koje su rentirali godinama. To se dešavalo tako što su pojedini vlasnici stambenog prostora iznenada drastično digli kirije, što je mnoge porodice i pojedince isteralo na ulicu.

Za istu cenu sada se rentiraju stanovi na periferiji prestonice, pa stan od oko 60 kvadrata u Batajnici mesečno košta oko 400 evra.

Poskupljenje stanarine ispratili su i drugi gradovi, poput Novog Sada i Niša, gde su cene najma kvadrata takođe skočile skoro duplo.

Istorijsko čekanje na formiranje Vlade posle izbora

U aprilu smo imali parlamentarne, predsedničke i beogradske izbore, a glasanje je održano na lokalu u još nekim opštinama i gradovima Srbije. Izborima 2022. završena je apsolutna vladavina naprednjaka u Narodnoj skupštini, gde su svoju poziciju obezbedile i pojedine opozicione partije. Ipak, na formiranje nove Vlade posle ovih izbora, Srbija je čekala maltene do poslednjeg dana koji propisuje zakon, pa je ovo telo izabrano tek 26. oktobra.

Špekulisalo se da se odugovlači sa formiranjem Vlade i zbog spoljnopolitičkih pritisaka da Srbija zauzme jasniji stav po pitanju sukoba Rusije i Ukrajine, te da uvede sankcije Rusiji.

Ipak, posle skoro 7 meseci od izbora 2022, Srbija je dobila novu Vladu na čelu sa dotadašnjom premijerkom Anom Brnabić.

Tenzije oko Kosova

Izlaženje Srba iz institucija kosovske Vlade, barikade na prelazima sa Kosovom, čarke sa političkim neistomišljenicima koji su prišli privremenim institucijama, zauzimanje odborničkih mesta od strane Albanaca, događaji su koji su obeležili 2022. godinu. Sve se ovo dogodilo nakon uvođenja carine i kazni za vozila koja imaju srpske tablice, umesto RKS.

Sve je rezultiralo i povećanom borbenom gotovošću Vojske Srbije naročito nakon obaranja drona na području Raške, za koji je saopšteno da je došao sa teritorije Kosova. Uz često tabloidno izveštavanje da smo "na ivici" rata, izjave zvaničnika konstantno su stvarale tenziju u javnosti.

Godinu je obeležio i nastavak neuspešnih pregovora između dve strane, pod vođstvom Evropske unije i drugih medijatora.

Protesti zbog iskopavanja litijuma

Pobuna ekoloških organizacija, pojedinih političkih partija i građana zbog toga što je najavljeno da projekat Jadar ipak nije ukinut, nastavljeni su i u 2022. godini.

Protestna okupljanja u Beogradu i Kragujevcu, kao i blokade auto-puteva bili su načini da deo javnosti iskaže nezadovoljstvo zbog ognosa države prema životnoj sredini.

Jedan od protesta u 2022. održan je tačno godinu dana nakon prvog 2021, u organizaciji Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) koji tvrdi da Rio Tinto i dalje kupuje imanja u dolini Jadra i nastavlja sa planom rudarenja litijuma.

Kršenje ljudskih prava

Srbija je 2022. godine bila domaćica Evroprajda, oko čijeg održavanja je, uprkos tome što je i šetnja najavljena mnogo ranije, bilo dosta tenzija u javnosti. Čak ni deklarisna gej premijerka Ana Brnabić nije prisustvovala manifestaciji, koja je, nakon zabrane okupljanja, ipak održana u Beogradu 17. septembra.

Kratka šetnja dogodila se na relaciji od Ustavnog suda do stadiona Tašmajdan, gde su okupljeni slušali koncerte Senide i Sare Jo. Sve je prošlo uz brojne kontra-parade, pretnje i uveravanja vlasti da učesnici ne mogu biti adekvatno zaštićeni. Polučasovna šetnja se ipak održala uz velike mere obezbeđenja učesnika Evroprajda, koje je čuvalo oko 5.200 policajaca. Dogodili su se samo manji incidenti.

Osim dela javnosti, protiv Evroprajda bila je i Srpska pravoslavna crkva, čiji je poglavar patrijarh Porfirije nazvao LGBT+ ljude - zlom.

Feministička borba

Feministkinje su se 2022. godine pokazale vrlo borbenim i istrajnim u svojim zahtevima. Serijom protesta i akcija one su uticale na popravljanje medijske slike o ženama žrtvama silovanja i ostalog nasilja, pravovremenije i adekvatnije reagovanje institucija na ugnjetavanje žena itd.

Reč je, između ostalih, o feminističkom kolektivu Ženska solidarnost koji se za kratko vreme pozicionirao visoko u borbi za rodnu ravnopravnost u Srbiji. One su uporno zahtevale uklanjanje intervjua sa serijskim silovateljem iz Informera i drugih medija koji su ovaj sadržaj preneli.

Pored ovog, 2022. godinu obeležile su brojne aktivnosti ženskih organizacija u Srbiji i na čitavom Balkanu.

Umetnica mora biti zdrava

Nakon pobede Konstrakte na domaćem kvalifikacionom takmičenju za pesmu Evrovizije, Srbija je imala velika očekivanja od pesme "In corpore sano". Neobična numera je odmah podigla prašinu u javnosti kao i među kolegama muzičarima, da bi ubrzo "zarazila" čitavu naciju upečatljivim stihovima na srpskom i latinskom, kao i jednostavnom ali upečatljivom koreografijom.

Ipak, Konstrakta nije dovela Evroviziju u Srbiju, jer je srpska predstavnica osvojila peto mesto na prošlogodišnjem takmičenju za pesmu Evrope.

Svetsko prvenstvo u Kataru

Prošlu godinu je sasvim sigurno obeležio i fudbal (pored evropske košarke, najboljih svetskih, a srpskih odbojkašica i Novaka Đokovića na Vimbldonu).

Srpska fudbalska reprezentacija se posle sjajnih kvalifikacionih mečeva koje su je odvele u Katar na mundijal, nije proslavila na samom prvenstvu. Posle nijedne dobijene utakmice, reprezentativci Srbije su se vratili kući ne prošavši ni grupnu fazu takmičenja. Ipak, Srbija je, sa ostatkom sveta pratila mečeve i navijala, kako za svoje momke, tako i za druge reprezentacije posle ispadnja sa takmičenja. Obraz su donekle obelili naši navijači, koji su na Fun Cupu u malom fudbalu u Kataru osvojili visoko drugo mesto.

Šta nas očekuje u 2023?

Nova poskupljenja su izvesnost. Pošto smo 2023. godinu dočekali uz veće cene struje i gasa (za osam, odnosno za 11 odsto), očekivanja su da će još više poskupeti i sve ostalo. Najpre hrana, repromaterijal i usluge, pa će se troškovi života u Srbiji povećati za još najmanje petinu. Ova nimalo optimistična predviđanja stižu od stručnjaka koji su bili sagovornici lista Danas. Oni podsećaju da će i privreda od januara plaćati više struju, što će takođe uticati na poskupljenje proizvoda.

Sveopšta poskupljenja pratiće minimalna zarada od oko 40.000 dinara, odnosno 230 dinara po radnom satu, što je oko 12 odsto više od odnosu na minimalac iz 2022. godine. Ipak, mnogi se slažu da ovo nije ni približno dovoljno za dostojanstven život.

Građani smatraju da je minimalac od 40.000 dovoljan za jedva trećinu meseca, a premijerka Brnabić pretpostavila je da je ova suma dovoljna za nekoliko dana.

Najavljeno je i povećanje plata u javnom sektoru za 12,5 i penzija od 12 odsto, dok će vojna lica dočekati povećanje plata za četvrtinu.

Pošto u ekonomiji, energetici i stanju ljudskih prava nema mnogo optimizma, što su uostalom i globalni trendovi, nadamo se da će 2023. doneti uspehe Srbiji u sportu i umetnosti. Ove godine nas očekuje Svetsko prvenstvo u košarci, gde se ulažu velike nade u uspeh srpske reprezentacije. Zatim, Svetsko prvenstvo u rukometu, teniski grenslemovi i mnoga druga takmičenja bude nadu u pobede i malo lakše podnošenje krize koja se nastavlja i u 2023. godini.