Šta su digitalni NFT tokeni i kako zaraditi pare od njih?

Dušan Katilović
Dušan Katilović

Unikatni (nezamenljivi) digitalni tokeni (eng. Non-fungible Tokens), skraćeno NFT predstavljaju najnoviji izdanak digitalne ekonomije bazirane na blokčejn tehnologiji. Za njihovo razumevanje, a s obzirom na visok stepen njihove apstraktnosti, neopodno je bar minimalno poznavanje principa operativnosti blockchain ekosistema, a naročito onog baziranog na Ethereum platformi.

Ethereum platforma je u široj javnosti poznata po svojoj kriptovaluti koja se kolokvijalno pogrešno naziva kao i sama platforma, iako joj je tačan naziv Ether (iter). To je kriptonovac broj 2 u svetu, odmah iza neprikosnovenog Bitkoina. NFT-ovi imaju veze sa kriptovalutama, ali nisu njihov deo.

U pitanju je novo polje ekonomske (i društvene) primene kriptotehnologija u domenu popularne umetnosti - klasa virtuelne digitalne imovine.

Tokenizacija - transformacija elektronskog zapisa u blokčejn

Dosta uprošćeno, možeo reći da je NFT vrsta digitalne imovine gde je određena vrednost tokenizovana - pretvorena u jedinstvenu elektronsku formu koju je nemoguće kopirati ili plagirati i koja je sa tim svojstvima uskladištena na blockchainu. Ta vrednost je najčešće umetničko delo (shvaćeno u najširem mogućem smislu): grafika, slika, fotografija, muzičko ostvarenje, deo video igre, tvit ili SMS. U poslednje vreme, i druge blockchain platforme pored Ethereuma omogućile su kreiranje i čuvanje NFT-ova na njima, ali je njihov tržišni udeo još uvek relativno skroman.

Jedan od prvih promotera NFT i trgovine njima bio je Džek Dorsi, osnivač društvene mreće Twitter. On je svoj prvi tvit tokenizovao (pretvorio u NFT) i prodao ga za 2,9 miliona USD. Dotični NFT sadrži tekst tvita, korisničko ime autora, vreme tokenizacije i link ka originalnom tvitu (koji tehnički nije deo NFT-a jer se ne čuva na blokčejnu). Kupac ovog tokenizovanog tvita je maležanski biznismen Sina Estavi koga je ovaj poslovni potez učinio medijskom ličnošću i “jevanđelistom” novih tehnologija.

Dorseyev prvi tvit u NFT formi je prodat za 2,9 miliona dolara 

Pun sebe, Estavi je 6. aprila ove godine stavio NFT tvit na aukciju, tražeći za njega “tričavih” 48 miliona dolara, obećavši pritom da će polovinu sredstava dobijenih prodajom pokloniti u humanitarne svrhe!

Do kraja aukcije, 13.4, potencijalni kupci dali su ukupno 7 ponuda, od kojih je najviša bila u vrednosti od 0,09 ETH (oko 280 USD). Naknadno je dospela daleko “izdašnija” ponuda u visini od 6.823,54 USD, što bi značilo da bi u slučaju prihvatanja te ponude g. Estavi pretrpeo kapitalni gubitak od 99,8%. Šokiran ovakvim raspletom, biznismen se odlučio na “proverenu” taktiku - da “hodluje” (zadrži u vlasništvu) toknizovani tvit dok ne naiđe neka nova, veća ovčica.

Kako kreirati NFT

Da iskuje NFT može svako. Međutim, potrebno je ispratiti nekoliko pravila, tj. koraka pre njegovog kreiranja:

  1. Detaljnije se informišite o blokčejn i NFT tehnologijama, platformama za trgovinu njima, kao i same principe trgovine. Kreiranje NFT-a nije besplatno (ali nije ni previše skupo). Ali, ako krenete u masovnu “produkciju” svega i svačega, poduhvat može da vas poprilično košta;
  2. Odaberite šta ćete tokenizovati - pretvoriti u NFT; Dorsiju se moglo da dobije milione za prvi tvit, ali veliko je pitanje da li vaše kreativnosti delo ima prođu na tržištu. GIF, insert iz odigrane igre ili neko drugo digitalno umetničko delo (sa ili bez navoda kod reči ‘umetničko’) će možda biti zanimljivo kupcima - ali veća je verovatnoća da neće, naročito ako ste u izabranoj niši samo jedan od anonimusa privučenh naizgled lakom zaradom; zapamtite - i pored svog tog hajpa, NFT-ovi su većnom iste one gluposti od sličica, mimova i gifova koje se dele po Viberu, samo je ceo “vau” efekat to što se skladište na blokčejn mreži.
  3. Izaberite platformu za tokenizacju i trgovinu NFT-ovima; one su brojne, a jedna od njihovih zajedničkih karakteristika je da ćete naići na obavezu plaćanja raznih naknada, članarina, provizija, marži i ostalih zamislivih nameta. Osim ukoliko niste tehnički dobro potkovani, neku od platformi ćete morati da iskoristite i za samo kreiranje NFT tokena i ta usluga se po pravilu posebno naplaćuje.
  4. Odaberite digitalni novčanik; digitalni novčanik (wallet) je mesto gde ćete “držati” NFT-ove u vašem vlasništvu (kreirane ili kupljene). Neki od popularnijih za ovu namenu su Coinbase i MetaMask. Nakon podešavanje novčanika, povežite ga sa NFT platformom koju ste u prethodnom koraku odabrali (na primer, OpenSea ili Rarible)
  5. Kreirajte pojedinačni NFT ili njihovu kolekciju (niz); kreiranje NF tokena je prilično jednostavno i liči na običan upload bilo kog fajla, sa tom razlikom što će ga platforma automatski tokenizovati, tj. pretvoriti u blockchain zapis uskladišten na samoj toj blockchain mteži. Platforme za NFT tokenizaciju podržavaju dodavaje dodatnih informacija (metadata) o fajlu/tokenu koji se mogu učiniti javnima, poput imena autora, datuma kreiranja, opisa itd.
  6. Stavite NFT na prodaju; u zavisnosti od odabrane platforme i vaših želja, vašem NFT-u možete dodeliti fiksnu cenu ili ga staviti na aukciju. Ovaj korak biće savršeno jasan i intuitivan svima koji su ikada trgovali na KP, Limundo i sličnim sajtovima. Kada kupac bude kupio vaš NFT, dobićete obaveštenje, a (kripto)sredstva će vam leći u elektronki novčanik, nakon što vam platforma od prodajne cene odbije svoju proviziju (obično oko 2,5%).

Avioni, tokeni, milioni

Prvi “primerci” NFT umetnosti nastali su inače još krajem 2017, u formi “kriptomačića” (CryptoKitties), gde su korisnici Ethereuma kreirali, kupovali, prodavali, parili i sakupljali virtuelne mačiće. Princip je isti kao sa sakupljanjem sličica fudbalera - jedina razlika je što su svi NFT-ovi, pa i kriptomačke, nematerijalni, a skladište se u blockchain “albumu” (i nema duplikata).

No, tek pre nešto više od godine, NFT tržište je eksplodiralo i na strani ponude i na strani potražnje. Mediji redovno izveštavaju o milionskim iznosima plaćenim za sve i svašta, od digitalne umetnosti uglednih autora do opksurnih collectibles za koje ne biste mogli ni da preptostavite da se nekome dopadaju. Tako je Banksy naložio da se njegova  slika “Morons” (kojom inače ismeva učenike aukcija) uživo spali, nakon što je prethodno tokenizovana i kao ne-fizičko digitalno umetničko delo prodata za 380.000 USD.

Prema rečima Vladimira Popova, domaćeg umetnika čija je Crypto Lifers NFT kolekcija doživela veliki uspeh, NFT i ostale blockchain tehnologije su još uvek relativno mlade i eksperimentalne, te su samim tim i u konstantnoj evoluciji i porastu. Njegova procena je da će one biti sastavni deo svakodnevice u budućnosti, u narednih pet do 20 godina.

NFT prevare, pranje novca i raj za špekulante i kriminalce

I pored napora vlasti širom sveta da digitalnu imovinu uteraju u legalne (pre svega poreske tokove), ceo blokčejn domen je i dalje veoma povoljno okruženje za ilegalne transfere finansijskih sredstava. NFT-ovi su u tom pogledu čak i pogodniji od samih kriptovaluta jer njihova vrednost nije lako odrediva i zavisi od toga koliko je za njih neko spreman da plati.

Slično se već decenijama dešava sa klasičnim umetninama. Naravno da slike starih majstora kupuju i ljubitelji likovne umetnosti, ali one su ujedno odlično sredstvo za zataškavanje porekla novca kojim su plaćene, ali i ‘konvertibilna valuta’ po sebi. Pored toga, one su predmet interesovanja i ljudi koji se ne bave kriminalom, ali su skloni rizičnim tržišnim špekulacijama i njima je ulaganje u umetnička dela način ostvarivanja kapitalne dobiti.

Sve navedeno primenjivo je i na svet digitalne NFT umetnosti: perači novca, pripadnici međunarodnog kriminala, lovci u mutnom... traže svoje parče kolača. Promenilo se samo to što imućni pripadnici Generacije Z više ne kače slike po sobama i grandioznim stepeništima svojih vila, već vire u svoje kriptonovčanike po kojima skaču virtuelne mačke, plivaju kitovi ili đipaju konji.

Original kopije

Pošto često navodimo reči zlih jezika, oni su na ovu temu izabrali narodnu izreku da svaka ima pravo na svoju zabavu. Plaćati enormne iznose samo zato što je nešto - bilo šta, umesto u drvenom ramu ili običnom cloudu, smešteno na blokčejnu nam se ne čini kao primer zdrave logike, ali to je ipak nešto o čemo svako ima pravo da se individualno odredi.

Štaviše, niko vam neće ukazati na bolnu javnu tajnu: originalno delo koje konvertujete u NFT se može bezbroj puta konvertovati! Da, svaki put će konverzija rezultirati drugim jedinstvenim NFT blokčejn zapisom (sa sve vremenskim pečatom kojim se utvrđuje vremenski prioritet nastanka), ali suštinski (i vrlo ironično) - to su savršene kopije iste stvari. I polednje, pitanje za milion gweija: da li je kriptomače iskovano na Ethereum platformi unikat ukoliko to isto mače istovremeno mintujemo i na Polygon mreži?


Fotografije: Andrey Metelev; olieman.eth

Nauka i tehnologija

Dušan Katilović Twitter

Rođen je 1975, a novinarstvom se bavi od 1991. Po obrazovanju pravnik, po opredeljenju preduzetnik, inovator i ljubitelj izazova. Život ga je vodio od Lisabona do Hongkonga, skrasio se u Beogradu.