Da li je Srbija spremna za surogat materinstvo?

Većina roditelja bi se sigurno složila sa konstatacijom da u životu nema veće radosti od one koju su osetili u trenutku kada su dobili dete. Reproduktivna smo bića, naše telo i um teže reprodukciji i logično je da većina želi da svrhu svog bitisanja na Zemlji ostvari kroz novo ljudsko biće.

Međutim, nemaju svi mogućnost da se ostvare kao roditelji. Za mnoge parove koji se bore sa sterilitetom, surogat materinstvo bi predstavljalo ostvarenje sna, ali ono je i dalje jedna od kontroverznijih tema širom sveta, a u Srbiji potpuni tabu.

U čemu je problem?

Na prvi pomen da bi ova procedura mogla biti legalizovana i kod nas, pre par godina pokrenute su brojne polemike u vezi sa tim i uglavnom su bile moralne prirode.

Liberalni pojedinci i pristalice legalizacije surogata smatraju da svako ima pravo da se ostvari kao roditelj i da surogat materinstvo ne predstavlja nikakav atak na etički kodeks, kao što to tvrde konzervativne struje koje u njemu vide samo trgovinu malom decom i potencijal za eksploataciju žena. Oni surogat materinstvo apostrofiraju kao plemenit čin u kome surogat majka pomaže parovima kojima je ta mogućnost uskraćena i ne vide apsolutno ništa loše u tome ako bi ona za tu uslugu uzela novac, što uopšte i ne mora biti slučaj. Naime, surogat materinstvo može biti i čist altruizam.

Iako je uvreženo mišljenje da je surogat materinstvo plod novijeg doba, ono potiče još iz doba Vavilona, gde je po običajnom pravu bilo dozvoljeno, u slučajevima kada je žena neplodna, kako bi se izbegao razvod.

Kako funkcioniše surogat materinstvo?

Rađanje za drugog predstavlja postupak u kome surogat majka nosi fetus, a ugovorom se obavezala da će nakon rođenja novorođenče predati nameravanim roditeljima.

Po mnogima, termin “surogat majka” je neadekvatan, jer to nije majka u pravom smislu te reči, već žena koja obavlja ulogu inkubatora, koliko god to grubo zvučalo.

Postoji nekoliko vrsta surogat materinstva, ali je osnovna podela na gestacijsku ili potpunu surogaciju, kod koje je u matericu surogat majke implementirana jajna ćelija nameravane majke ili treće žene koja je oplođena veštačkim putem, i genetsku ili delimičnu surogaciju, kod koje se prirodnim ili veštačkim putem oplođuje jajna ćelija surogat majke.

Kod potpune surogacije surogat majka ne deli genetski materijal sa fetusom, dok kod delimične surogacije dete vodi genetsko poreklo od surogat majke. S obzirom na srodstvo i odnos između surogat majke i nameravanih roditelja moguća je podela na srodničku surogaciju i surogaciju između osoba koje nisu u krvnom ili nekom drugom srodstvu, pa čak i onih sa kojima se pre zaključenja ugovora ugovorne strane nisu poznavale.

Surogat majka može biti samo žena starija od 18 godina, u nekim zemljama starija od 21 godinu, dobrog zdravlja i brige o sebi, a neretko se savetuje da se žena na surogat materinstvo odluči nakon barem jedne prirodne trudnoće. Surogat majka nikako ne može biti neko ko koristiti droge, alkohol ili cigarete, kao ni neko ko ima kriminalni dosije.

Nameravani roditelji, najčešće su parovi koji iz zdravstvenih ili bilo kojih drugih razloga nisu u mogućnosti da dobiju dete prirodnim putem ili homoseksualni parovi u onim zemljama u kojima im je dozvoljeno usvajanje dece. Postoje i žene koje nemaju problem sa sterilitetom, ali iz nekog razloga ne žele da budu trudne. Ili ponovo trudne, kao što je slučaj sa Kim Kardašijan koja je sa Kanje Vestom, nakon što su prvo dvoje dece koje su dobili na uobičajen način, za rađanje trećeg i četvrtog deteta angažovala surogat majku. Isto je postupila i Sara Džesika Parker koja je u braku sa Metju Broderikom rodila sina, dok su bliznakinje dobili uz pomoć surogat majke, Nikol Kidman i Kit Urban takođe su ovim putem dobili drugo dete, a usluge surogat majke su koristili i mnogi drugi selebriti parovi.

Surogat materinstvo je za homoseksualne parove jedini način da dobiju dete, a najpoznatiji par koji je uz pomoć surogat majke dobio čak četvoro su Riki Martin i njegov suprug Džvan Jozef, ali i Elton Džon, Tom Ford…

Ugovor o surogat materinstvu

Prava i obaveze surogat majke i nameravanih roditelja uređuju se posebnim ugovorom čija je sadržina najvećim delom propisana zakonom, ali je strankama u određenom delu ostavljena mogućnost da sami uređuju međusobna prava i obaveze.

Surogat majka se ovim ugovorom obavezuje da nakon porođaja dete preda nameravanim roditeljima, dok su oni dužni da ga preuzmu, bez obzira na pol i njegove osobine. Nameravani roditelji se nakon rođenja deteta upisuju u matičnu knjigu rođenih kao roditelji i stiču sva zakonska roditeljska prava i dužnosti. Ovu obavezu oni imaju bez obzira na to da li njihov brak ili vanbračna zajednica u trenutku rođenja deteta još uvek postoji.

Opšte je poznat slučaj bebe Mandži iz 2008. godine, koju je rodila indijska surogat majka, a koje je ostalo u pravnom vakuumu, jer su se japanski roditelji naručioci razveli pre rođenja bebe. Ni surogat majka, ni planirana majka nisu želele starateljstvo nad bebom, a otac koji je želeo dete, nije mogao da ga usvoji kao samohrani roditelj, po indijskim zakonima.

Ugovorne strane su slobodne da ugovorom regulišu i druge obaveze i prava. Pa se tako može regulisati da surogat majka tokom trudnoće vodi određeni stil zdravog života, da se redovno podvrgava lekarskim kontrolama, visina i način isplate troškova, prava i obaveze u slučaju nepoštovanja ugovora i slično.

Ne postoji jedinstveni obrazac za ugovaranje surogat materinstva, jer ono nije jednako regulisano u svim zemljama gde je surogacija legalizovana.

Surogat-materinstvo je dozvoljeno u Rusiji, SAD, Kanadi, Australiji, Holandiji, Belgiji, Grčkoj, Izraelu, Ukrajini, Severnoj Makedoniji, Gruziji, Velikoj Britaniji, Češkoj, a vrlo je rasprostranjeno u Indiji.

Zanimljivo je da je u mnogim zemljama koje su krajnje liberalne po pitanju mnogih drugih stvari, surogacija i dalje zabranjena, kao što su recimo Francuska, Nemačka, Austrija, Švajcarska, Slovenija. Ove zemlje na surogat materinstvo uglavnom gledaju kao na narušavanje dostojanstva žena i njihovo iskorišćavanje kako bi se postigli ciljevi neke treće strane.

Nasuprot njih, države poput Velike Britanije, surogat materinstvo vide kao poklon jedne žene drugoj i dozvoljavaju ga na altruističkoj osnovi, što znači da nije dozvoljeno plaćati za ovu uslugu, osim pokrivanja troškova same procedure. Kako je Velika Britanija legalizovala gej brakove, surogatstvo je dozvoljeno i homoseksualnim parovima, ali i samcima.

Najliberalnije zemlje u vezi sa ovim su Kalifornija, Rusija i Ukrajina u kojima je komercijalno surogat materinstvo dozvoljeno i doživljava se kao dokaz samostalnosti žena da učestvuju u njemu vlastitom slobodnom voljom.

Od zemalja u regionu, surogat materinstvo je od 2014. dozvoljeno u Severnoj Makedoniji, ali samo bračnim hetero parovima koji su makedonski državljani. Državljanka ove zemlje mora biti i surogat majka. Pored toga, to mora biti žena koja je dobrog psihofizičkog i opšteg zdravstvenog stanja, starija od 25 godina. Uslov je i da je rodila makar jedno dete u trenutku započinjanja postupka. Pravo da podnese zahtev za surogat majku ima par kod koga su u pitanju medicinski razlozi – urođeno ili stečeno odsustvo materice ili urođena anomalija koju je hirurški nemoguće korigovati. I par koji se prijavljuje za surogat i surogat majka pre postupka moraju proći psihološka testiranja i pravno savetovanje. Surogat majka nema roditeljska prava, niti obaveze prema detetu, odnosno deci rođenoj u toku postupka. Bračni par koji je dobio dete u obavezi je da preuzme dete i onda kada je rođeno sa invaliditetom, koji nije otkriven standardnim medicinskim procedurama tokom trudnoće surogat majke.

Koliko košta surogat materinstvo

Cena surogat materinstva razlikuje se od zemlje do zemlje. U Ukrajini u kojoj se statistički obavlja najviše ovakvih porođaja, između 2.500 i 3.000 godišnje, cena je oko 30.000 - 40.000 evra, a u Sjedinjenim Američkim Državama oko 100.000 dolara.

Posrednik između nameravanih roditelja i surogat majke su uglavnom agencije, koje parovima koji se odluče za ovaj proces najčešće nude različite pakete usluga. Primera radi, one često za istu uslugu nude dve cene, jednu nižu koja ne garantuje uspeh oplodnje i drugu, višu, koja podrazumeva da se proces ponavlja sve dok ona ne uspe. Ima i agencija koja ne pružaju tu opciju, već se svaka nova oplodnja dodatno naplaćuje.

Surogat materinstvo u Severnoj Makedoniji bazirano je, kao i u Velikoj Britaniji na altruističkoj osnovi, a surogat majka tokom trudnoće dobija nadoknadu od državnog fonda zdravstva u visini prosečne zarade u zemlji. Tamošnji Zakon predviđa kazne zatvora do pet godina ukoliko surogat majka uzme novac od bračnog para kome rađa dete.

Ukrajina i zdravstveni turizam

U današnje vreme, sve veći broj parova odlazi izvan matične zemlje zbog surogata ukoliko u njihovoj nije legalizovan kako bi iskoristili ovu uslugu i ostvarili se kao roditelji. Najpopularnija zemlja sa tim u vezi je Ukrajina, u koju prema nezvaničnim informacijama ovim povodom odlazi i veliki broj parova iz Srbije.

Neke žene u Ukrajini su bile surogat majke i više puta.

Ono što zabrinjava jeste činjenica da zbog zabrane surogata u mnogim zemljama zapadne Evrope, parovi iz tih zemalja koriste usluge žena iz slabije razvijenih delova sveta, čak i iz onih u kojima surogat materinstvo nije zakonski uređeno, već se sprovodi ilegalno. U nekim zemljama trećeg sveta ovo je postao jedan od načina sticanja finansijske dobiti što je dovela do razvoja tzv. zdravstvenog turizma.

Nakon što su tokom poslednjih nekoliko godina mnogi parovi surogat majke tražili u zemljama kao što su Indija, Tajland, Kambodža i Nepal, ove države zatvorile su klinike za strance zbog zabrinutosti da se njihovi građani iskorišćavaju.

U vezi sa svim ovim, Evropski parlament je u više izveštaja o ljudskim pravima i demokratiji u svetu tretirao temu surogata, a 17. decembra 2015. usvojio je Predlog rezolucije u kome je osudio praksu gestacijskog surogata koja uključuje reproduktivno iskorišćavanje i korišćenje ljudskog tela za finansijske i druge dobitke, posebno kod ranjivih žena iz zemalja u razvoju. U Izveštaju o borbi protiv trgovine ljudima u spoljnim odnosima EU, Evropski parlament ”osuđuje nezakonitu trgovinu decom u svrhu toga da ih usvoje roditelji iz Evrope koji plaćaju velike iznose kako bi dobili željenu decu, što se odnosi i na praksu kupovanja dece koju su rodile surogat-majke u zemljama trećeg sveta”.

Svi stavovi izneti u ovim dokumentima ne odnose se na potpunu zabranu surogata, već na komercijalne i one oblike surogat materinstva u kojima je surogat majka pretvorena u robu kojom se trguje.

Surogat materinstvo u Srbiji od 2022.

Srbija je usvajanje Građanskog zakonika kojim bi se, između ostalog, regulisalo surogat materinstvo, zvanično najavila 2019.

Prednacrt Zakona koji je tada predstavljen predvideo je više mogućih situacija, oslanjajući se na dosadašnje evropske prakse u vezi sa ovom temom. Kako je tom prilikom najavljeno usluge surogat-majke, koja kod nas ima nešto adekvatniji naziv “rodilja”, mogli bi koristiti parovi koji su u bračnoj ili vanbračnoj zajednici, a u izuzetnim prilikama i samci, ukoliko postoje naročito opravdani razlozi za to, koje bi utvrđivao sud.

Rodilja bi imala pravo na naknadu troškova tokom trudnoće i porođaja, kao i pravo na nagradu u iznosu od 8.000 do 15.000 evra.

Odnos između rodilje i nameravanih roditelja bi se uređivao posebnim ugovorom, a u slučaju ako bi rodilja nakon porođaja poželela da zadrži dete iako je sklopila ugovor da će roditi za drugoga, što se u dosadašnjoj svetskoj praksi surogata izuzetno retko dešavalo, u celu priču bi se ponovo uključio sud.

Prema poslednjim informacijama, rad na prednacrtu građanskog zakonika, koji je započeo pre dve godine, konačno bi mogao biti završen u maju 2022., a usvojen do kraja godine.

Fotografije: Drew Hays; Diogo Fuentes; Liv Bruce