Svetlosno zagađenje (Alternativni zagađivači - 2. deo)

Zagađenje se uopšteno može definisati kao bilo koja pojava koja ugrožava prirodno okruženje ili čovekovu dobrobit. Tradicionalno, tipovi zagađenja se određuju spram vrste okoline u kojima se pojavljuju: vazduha, vode ili tla.

Međutim, u novije vreme, savremeni čovek se suočava sa novim, alternativnim kategorijama zagađivača: bukom (zvukom), svetlošću, suvišnom toplotom, mikroplastikom ili svemirskim otpadom (krhotinama).

Problem izostanka tamne noći

Kao što svetlost privlači mnoge insekte i druge životinje, tako svetlosti velegrada deluju kao magnet za ljude koji se nastanjuju u njima. Blještavilo i svetlosna raskoš grada ukazuju na njegovu razvijenost, bogatstvo, ali i dinamičnost (“grad koji nikada ne spava”).

Međutim, izostanak perioda tamne noći ostavlja teške posledice po sve stanare urbane zone, remeteći im prirodan ritam smene dana i noći koji je ključan pre svega za zdrav san, ali i za celokupno pravilno funkcionisanje organizama ljudi i životinja koji u gradu obitavaju.

Zagađenje svetlošću (eng. light pollution) relativno je nova pojava nastala razvojem i intenzifikacijom gradske javne, industrijske i rasvete u domaćinstvima tokom XX veka i pod njim se podrazumeva bilo kakvo veštačko osvetljenje koje je nepoželjno, preterano ili neadekvatno. Nastalo paralelno sa industrijalizacijom, ono danas predstavlja ozbiljan društveni, ekološki i zdravstveni problem.

“Svetli k’o Terazije”

Iako su još u Starom Rimu bogati građani koristili lampe na biljno ulje za osvetljavanje prostora ispred njihovih domova, prvo javno osvetljenje uvedeno je 1417, kada je gradonačelnik Londona izdao naredbu prema kojoj su svi vlasnici kuća tokom zime morali da imaju upaljenu svetiljku ispred ulaza za vreme trajanja noći. Fenjeri na gas uvedeni su prvi put takođe u Londonu, godine 1807, a 1816. Baltimor je postao prvi javno osvetljen američki grad. Prve električne lampe na stubovima postavljene su u Parizu 1878.

Ulična rasveta je u Srbiji startovala 1865, kada su u Beogradu nabavljena dva gasna fenjera i postavljena ispred opštinske zgrade na Terazijama.

Dana 23. septembra 1893. godine, počela je da radi prva termoelektrana na Dorćolu koja je snabdevala gradsku javnu rasvetu. Naše babe i dede korsitile su izraz “Sve svetli, kao Terazije“, čime se opisivalo bahato trošenje struje na nepotreban rad sijalica u kući. Ta metafora imala je, međutim, apsolutno pokriće jer su gradski oci Beograda upravo ovaj trg (i ulicu) stavili u fokus još pre svetskih ratova kada je u pitanju raskoš svetlosti velegrada.

Trošeći oskudne izvore energije i uz korišćenje skupih sijalica sa užarenim vlaknom koje je izmislio još Tomas Edison, Beograd je preko Terazija prvi put slao vizuelnu poruku svojim žiteljima, ali i posetiocima, da je umesto turske kasabe postao evropska metropola.

Svetlost kao katalizator promena u ponašanju društva

Prelazak na tehnologije živinih, natrijumskih, neonskih, halogenih i naposletku LED svetlosnih tela doneo je neverovatno povećanje stepena intenziteta osvetljenja u urbanim sredinama. Njujork, Pariz ili Hongkong su sa svojim prepoznatljivim rešenjima osvetljenja javnih površina i znamenitih zgrada mamili uzdahe ljudi širom sveta.

Boravak u tim gradovima se zamišljao kao avantura i uzbuđenje koje traje 24 časa dnevno i gde je spavanje čisto gubljenje vremena. Istina je bila veoma blizu tome. Iako svetlosti u gradu asociraju na domen zabave i noćnog provoda, njihova funkcija je inicijalno bila čisto ekonomska.

Uvođenje stalno raspoloživog električnog osvetljenja, ne samo na ulicama, već i u fabrikama, javnim prostorima i privatnim domovima, uzrokovalo je drastične i nepovratne promene u načinu na koji ljudi žive svoje živote i unutar njih raspoređuju svoje vreme i aktivnosti.

Čovek više nije zavisio od ciklusa prirode. Nekada odlazeći na počinak neposredno po nastupanju noći (“u smiraj dana”), čovek je sada mogao da bude produktivan u bilo koje vreme dana i godine. Veštačko svetlo je na taj način bilo jedno od manje opaženih katalizatora industrijske revolucije i tehnološkog buma s početka XX veka.

Pojmovi svetlosnog zagađenja

Kao i svako drugo zagađenje, svetlosno ometa funkcionisanje pripadnika izloženog ekosistema i ima različite posledice na zdravlje. Obično se deli na tri velike grupe:

• Sjajenje neba (skyglow),
• Bljesak (glare) i
• Svetlosna agresija (prodiranje)

Bledo žuta ili narandžasta svetlost koja se poput sjajne izmaglice rasprostire iznad svetlosno zagađenih oblasti (najčešće iznad gradova) predstavlja sjajenje neba. Ono je prisutno zahvaljujući prekomernom osvetljavanju ulica, ali i neadekvatnoj infrastrukturi ulične rasvete koja svetlost ne baca samo na ulicu, već i na nebo iznad.

Svetlosni bljesak je svetlost koja pri direktnom vizuelnom kontaktu može da privremeno zaslepi posmatrača, stvarajući mu osećaj neprijatnosti i smetnju, prilikom čega je posmatranje željenog objekta otežano. Često se sreće kao rešenje za perimetarsku bezbednosnu zaštitu objekata, ali i kao deo osvetljenja kulturnih objekata, mostova, poslovnih zgrada i drugih.

Svetlosna agresija ili prodor je svetlost koja prolazi kroz prozore privatnih poseda, ometajući funkcionisanje i san stanara.

Prepoznavanje problema - prvi korak ka rešenjima

Sve do osamdesetih godina prošlog veka, svetlosno zagađenje nije bilo prepoznato kao problem. Tek tada nastaje globalni “pokret za tamno noćno nebo” čiji je cilj korekcija i smanjenje intenziteta veštačke svetlosti u urbanim sredinama. Počelo se od očiglednog - svetla grada remetila su funkcionisanje astronomskih opservatorija.

Još tužnije, gradska deca uskraćena su za shvatanje koncepta svemira i noćnog neba iznad Zemlje jer umesto zvezda na nebu i Mlečnog puta mogu da vide samo ogromnu, permanentnu narandžastu mrlju.

Osim toga, aktivisti ukazuju na mnogobrojne promene koje su se desile od Industrijske revolucije do današnjih dana. Tehnološki napredak nam omogućuje instalaciju “pametnijih” - efikasnijih, jeftinijih i trajnijih rešenja za osvetljenja prostora čime se mogu ostvariti ne samo ekonomske uštede, već i u dobroj meri eliminisati nuspojave veštačkog osvetljavanja kao takvog.

Medicinski problemi i patološka stanja

Izloženost prekomernom ili lošem osvetljenju uzrokuje zdravstvene probleme kao što su hronične glavobolje, hronični umor, stres, umanjenje seksualne funkcije, anksioznost, promene u raspoloženju.

Takođe, poremećaj cirkadijalnog ritma (bioloških mehanizama na koje utiče smena dana i noći)  dovodi se u vezu sa povećanom učestalošću raka prostate i dojke, a sumnja se i na korelaciju sa rakom pluća i grlića materice. Štaviše, ponovljene studije pokazale su da je najveća incidencija raka dojke registrovana kod žena koje dugo rade noćne smene (frekvencija oboljevanja je povećana za čak trećinu).

Svetlosna intruzija (agresija) u naše spavaće sobe je pogubna na duže staze, čak i kada je vrlo umerenog intenziteta. Nedostatak mraka dovodi do poremećaja u lučenju melatonina, što iz noći u noć smanjuje kvalitet sna i dovodi do posledica poput kardiovaskularnih i psihijatrijskih bolesti.

Najnovija istraživanja iz domena javnog zdravlja idu u smeru ustanovljavanja i kvantifikacije veze između bljeskanja i uvećanog rizika noćne vožnje, a studija iz 2021. je ukazala da je svetlosno zagađenje odgovorno i za 13% spontanih pobačaja pre 23. nedelje trudnoće.

Ekološki aspekti zagađenja

U zavisnosti od položaja u lancu ishrane i opštih svojstava vrste, veštačka svetlost može da ima pozitivan, neutralan ili negativan uticaj, ali na nivou ekosistema, ono uvek ima potencijal da ga ozbiljno poremeti.

Iako će pauci biti zahvalni i isplesti mrežu direktno na svetiljci koja privlači bube, svetlo koje emituju ljudi remeti orijentaciju životinja u prostoru, menja odnos grabljivac-plen i nanosi direktnu fiziološku štetu organizmima.

Posebno osetljivi su planktoni, alge i noćni leptiri i problemi na ovom planu dovode do “cvetanja” mora i drugih velikih voda ili nemogućnosti insekata da oprašuju biljke koje cvetaju noću.

Insekti koji su pred izumiranjem su svici - njihovo telesno svetlo služi kao složen sistem za međusobno komuniciranje, a veštačko im onemogućava reprodukciju. Pogubnih efekata nisu pošteđene ni ptice - vrapci i laste nestaju iz gradova jer im neprestano osvetljenje urušava imuni sistem, zbog čega sve više umiru od inače nesmrtonosnih bolesti.

Moguća rešenja

U zavisnosti od tipa svetlosnog zagađenja (ili njihove kombinacije), trebalo bi preduzimati odgovarajuće korake:

• Korišćenje izvora svetla minimalng intenziteta kojim se postiže željena svrha
• Projektovanje i instalacija svetiljki koje svetlost precizno usmeravaju, bez rasipanja
• Promena talasnih dužina i primenjene tehnologije svetla - živine, halogene i stare generacije LED svetijki imaju razarajući efekat i treba ih zameniti natrijumskim ili - daleko bolje - LED lampama nove generacije.

Posebno loše su se pokazale LED lampe plavog osvetljenja. Njihova talasna dužina je direktni izazivač bolesti kod ljudi, a svojstvo da se rasprostiru stotinama kilometara od izvora ih čini daljinskim zagađivačem za čitav biljni svet, od primitivnih algi i planktona do morskih kornjača i ptica selica.

Rezervati tame

Od 2001. postoji međunarodni program koji podstiče gradove i druge oblasti i lokalne zajednice da očuvaju mesta bez veštačkog osvetljenja. Ovi svojevrsni rezervati mraka blagotvorno deluju na živi svet koji ih nastanjuju, a neke jurisdikcije iskoristile su ova područja za gradnju opservatorija neometanih svetlosnim zagađenjem.

Na žalost, Srbija nije iskazala interes za pristupanje ovoj inicijativi (najbliža lokacija je kod Daruvara, Hrvatska), a kod nas će svetlosno zagađenje svoj danak uzimati obilno i neprimetno još dugi niz godina.