Top 10 web stripova: Umetnici s društvenih mreža

Bilo da pišete poeziju ili prozu, da crtate stripove ili snimate kratke filmove, pronalaženje podrške je poput igre na sreću. Na izdavače i finansijere se ponekad čeka godinama, pa je sve više onih koji stvari preuzimaju u svoje ruke – pišu, crtaju, snimaju i – objavljuju na društvenim mrežama.

Socijalne platforme su već neko vreme sastavni deo života građana i građanki koji ih koriste za sve i svašta – kao dejting aplikacije, mesta na kojima se informišu, platforme za komunikaciju, te promociju onoga što rade.

Iako internet sve trpi, mnogo je onih koji imaju šta da kažu i što je još važnije – znaju kako. Prave stvari skoro uvek pronađu svoju publiku, jer su svi gladni dela koja im pojašnjavaju život, te čine da se osećaju manje usamljeno.

Majstori kratke forme

Teško da postoji problem kojim se neko nije već pozabavio, bilo u TikTok videima, kratkim pričama ili mini stripovima. Umetnik bira temu kojom želi da se zanima, ne odgovara nikome i tako donekle izbegava cenzuru (to ne znači da je na društvenim mrežama nema, posebno kada su osetljive teme u pitanju).

Usput nudi odgovore i ohrabruje one kojima je takva podrška neophodna. Slobodno raspravlja o smrti, međuljudskim odnosima, ismeva mržnju, nasilnike izvrće ruglu. Daje se odgovore na osetljiva pitanja, a u duhu „sve što o ovome niste znali, a niste imali koga da pitate“.

Majstori kratke forme  pogađaju direktno u centar, a u takvim mini-stripovima se cela priča ispriča u najviše šest panela. Crteži se prosto gutaju, a svaka epizoda od autora zahteva ozbiljnu sposobnost da poentira u svega nekoliko slika – bilo da se radi o situaciji koja je duhovita ili o hvatanju u koštac s ozbiljnim problemima kao što su depresija, homofobija, zavisnost, te sve drugo što nas svakodnevno pritiska.

Pored toga što s nama nesebično dele priče koje nas zabavljaju, ohrabruju, ponekad rastužuju, autori web stripova traže načine i da na njima zarade. Kad dođu do novca s kojim je samoodrživost moguća, dobijaju slobodu koja nema cenu. Prilika za naplatu rada ima – tu su reklame, printovi, knjige, majice i ostala garderoba na koju može da stane maleni strip, potom donacije, te podrška preko platformi kao što je Patreon. Da bi se do toga stiglo potrebno je da se prvo pronađe publika i da se zainteresuje dovoljan broj čitalaca. Nekima je to pošlo za rukom.

Joan Cornellà je majstor forme koju je sam osmislio, ljute satire koja nikoga ne štedi.

Jednostavne crteže okitio je finim detaljima, često krvavim, stvarajući tako kompleksne i razbuđujuće narative koje raspoređuje u nekoliko panela.

Od čoveka koji gugla pitanje "Ko me voli?", te dobija odgovor "Niko," do bicikla kojeg je vozač napravio od najboljeg prijatelja, Cornellà maše oštrom crtaljkom, praveći priče koje se ne zaboravljaju lako.

Nemački strip autor Eric Schwarz, koji živi i crta u gradu Saarbrücken je comicblues.

Bavi se emocijama, ljubavnim odnosima, prijateljstvom, usamljenošću, koncentriše se na anksioznost i sve ono što je neodvojivi deo ljudskog iskustva.

Odnosi su se danas preselili na društvene mreže, pa ga zanima koliko to utiče na njega i one koji ga okružuju. Svoje junake pomera u prirodu, često prezire modernost, ali radove opet deli na socijalnim platformama, što stvara određeni konflikt koji je savršen začin za ono što nam poručuje.

Duo koji čine Elizabeth Pich i Jonathan Kunz stoji iza stripova pod War and Peas kišobranom.

Obično se sastoje od četiri panela i prepuni su veštica, vukodlaka i svakojakih karakondžula. Komunikacija između ovih simpatičnih čudovišta je dobro začinjena, jer se na mračnom i bizarnom humoru ne štedi.

Jedna od glavnih junakinja je Slutty Witch, koja nepristojne udvarače i sve druge grubijane sređuje uz pomoć crne magije.

Odavno se zanosimo pričama o nemuštom jeziku, a u pitanju je „dijalekat“ kojim govore životinje.

starim bajkama je bilo onih koji su mogli da ih razumeju, ali su za to obično kažnjavani.

Kratki stripovi iz They Can Talk univerzuma nam nude drugačiju perspektivu, razumevanje životinja bez posledica. Psi razgovaraju s mačkama, ove s miševima, i niko nikoga ne mrzi.

Bunicomic je još jedan u nizu mračnih stripova, a u pitanju su kratke priče koje su namenjene svima onima čiji smisao za humor ne prija većini koja voli obične viceve.

Crta ih Ryan Pagelow koji kaže da mu se ideja o simpatičnim, ali tužnim pričicama godinama motala po glavi. Tako je nastao junak Buni, zec koji liči na pandu, naivni optimista koji se jedva drži pod teretom stvarnog sveta.

J.L. Westover crta Mr. Lovenstein svet, a glavni cilj mu je da slavi neuspeh u svim njegovim oblicima. Epizode su urnebesne, ponekad nas tresnu posred čela, jer se svi s vremena na vreme osećamo kao potpuni promašaji.

Prvi strip se pojavio još daleke 2010. godine, a redovno izlazi i danas. Poznat je i po skrivenom panelu koji čitaoci mogu da vide tek gad odu na web sajt. Taj klik se obično dobro isplati.

Wawawiwacomics su stripovi koji se ponekad pokreću poput gifova, drugi put miruju. I u jednom i u drugom slučaju pričaju snažne priče, u dva ili četiri panela, a autor ih naziva „vizuelnim zagrljajima“, ali i portalima za bežanje od surove svakodnevice koja se iz dana u dan samo pogoršava.

Mali Worry Lines stripovi su dela anonimnog umetnika/ce s interneta.

Crteže svakog dana čeka na stotine hiljada pratilaca, a većina se fokusira na anksioznost i druge mentalne nevolje. Crtežima se popravlja svet, unosi se smisao u ono u čemu ga na prvi pogled nema, što je posebno dragoceno kad se onaj koji gleda i čita nalazi usred neke životne bure.

Liz Climo stoji iza Lizclimo, web stripa koji izlazi svakog dana na sajtu The Little World of Liz. Tamo je celo životinjsko carstvo, svet u kojem se medvedi, mravojedi, zečevi, ježevi i druge živuljke s životnim izazovima bore uz pomoć humora. Rade sve baš kao ljudi, a uz poklič „U ovome smo zajedno!“

„Ukrcajte se na brod koji tone!“ je prvo što se vidi kada se ode na Instagram profil Ilustrovane propasti.

U pitanju su domaći web stripovi, pa tako i mi konja za trku imamo, a ne manjka nam ni brodskih olupina.

Ovaj poziv ipak nije put u pravu propast, jer autor baš kao i njegove strane kolege pojašnjava svu glupost koju nazivamo životom.

Naša propast nije na poslednjem mestu zato što joj ta pozicija pripada, već zbog toga što sam porazgovarao s autorom koji koristi pseudonim Krikus (od „krik“ i „cirkus“, kako sam kaže – spoj bolnog i zabavnog), i najslađe ostavio za kraj:

Zašto crtaš?

Za mene je crtanje jako važan deo života, to način na koji komuniciram sa spoljašnjim svetom i oduvek je tako, kažu da sam crtao i pre nego što sam progovorio.

Je l možemo Ilustrovanu propast da nazovemo fabrikom mini-stripova?

Ne bih nazvao fabrikom jer je za mene crtanje upravo bekstvo od svega što je utemeljeno u realnosti. Radije koristim termin koji je kao komentar na stripove iz serijala ilustrovanu propast ustanovila Marina Milanović slikarka iz Novog Sada nazvavši ih HAIKU STRIP.

Je l može u Srbiji da se zaradi na web stripovima? Bar za samoodrživost?

Ne znam da li može da se zaradi u Srbiji, crtačima je danas preko interneta dostupan ceo svet i nema razloga da se bilo ko oslanja isključivo na tržište jedne zemlje. Mnogi crtači iz naše zemlje su već izgradili karijere u inostranstvu, mnoge stvari su dostupnije zahvaljujući internetu.

Šta bi rekao nekome ko razmišlja da počne da crta svoje male stripove?

Meni su zanimljivi crtači koji su autentični, dakle oni koji uspevaju da zadrže lični izraz i da imaju kontinuitet, naravno, treba učiti od najboljih ali ne kroz kopiranje već kroz pronalaženje autentičnog stila.

Koji ti je omiljeni web mini-strip?

Preporučio bih stripove koje objavljuje NewYorker magazin, taj časopis je poznat po dugoj tradiciji i specifičnom stilu, svi njihovi autori su vrlo zanimljivi. Jako mi se sviđa i serijal The Far Side Gary Larsona, volim i otkačeni humor Dave Blazeka koji je bio koautor crtanog filma Dr. Katz.